Školski obroci u Evropi: Koje zemlje obezbeđuju besplatnu hranu za učenike i kakva je situacija u Srbiji?

Četvrtina dece u EU se nalazi u opasnosti od siromaštva. Zbog toga pet evropskih zemalja obezbeđuje univerzalne besplatne školske obroke za najmlađe, dok neke druge zemlje obezbeđuju obroke za studente čije porodice dobijaju beneficije vezane za prihode. U školama u Srbiji nije organizovana ishrana za đake, jer nemaju kuhinje, te nema besplatnih obroka. Za učenike koji ostaju u boravku škola organizuje ketering, koji plaćaju roditelji.

Počela je nova školska godina, a neki učenici se u školske klupe vaćaju gladni. Besplatni ili subvencionisani školski obroci mogu da im pomognu, ali problem je u tome što ovakvi obroci u evropskim zemljama značajno variraju.

Plate su pale u većini evropskih zemalja pošto je inflacija distigla najviši nivo u 2022. godini. Realne minimalne zarade su takođe smanjene, a domaćinstva sa niskim prihodima posebno se bore da nastalom krizom koja se tiče troškova života, piše Euronews.

"Moja braća i ja smo se oslanjali na besplatne školske obroke", tvitovao je Sadik Kan gradonačelnik Londona uz fotografiju na kojoj se pojavljuje sa svojom braćom.

Skoro 300.000 učenika osnovnih i srednjih škola u Londonu dobijaće besplatne školske obroke tokom školske 2023/24. godine. U prošloj je na taj obrok imalo 2,16 miliona učenika. 

U Velikoj Britanij deca imaju pravo na besplatne školske obroke ukoliko žive u domaćinstvu koje prima beneficije vezane za prihode i ima godišnji prihod manji od određenog iznosa. To je 7.400 funti (8.650 evra) nakon oporezivanja.

Besplatni oborci u EU

Prema nedavno objavljenom akademskom članku pod naslovom "Besplatni školski obroci za svu siromašnu decu u Evropi: važna i pristupačna meta" autorke Ane Kathrine Gui sa Luksamburškog instituta za socio-ekonomska istraživanja, politički prioritet koji se daje besplatnom školskom obroku deci značajno varira u zemljama EU.

Neke daju jasno prioritet takovoj ponudi za svu ili većinu dece, dok druge imaju za cilj da dopru do dece koja su u ugroženim situacijama. Takođe postoje i pilot programi u kojima se školski obroci ne obezbeđuju u velikom obimu.U okviru analize se navodi da kada se misli na "potpun obrok" misli se na školske ručkove koji ne uključuju doručak, voće ili mleko. 

Prma istraživanju koje inače finansira EK, od 2021. godine prakse pružanja usluga mogu se grupisati u četiri kategorije:

1. Univerzalni besplatni obroci (barem u nekim uzrastima):

Finska, Švedska i Estonija su tri zemlje članice EU koje pružaju univerzalne besplatne obroke za sve starosne grupe.

Letonija i Litvanija obezbeđuju besplatne obroke za neke nivoe razreda. Jedan pun obrok dnevno daje se za učenike od prvog do četvrtog razreda, a u nekim opštinama i za starije učenike. Litvanija je 2020. godine počela da obezbeđuje besplatne obroke za učenike predškolskog i prvog razreda.

2. Ciljani besplatni obroci širom zemlje

Postoji 10 zemalja članica EU koje obezbeđuju besplatne obroke deci sa čiji roditelji imaju niska primanja ali i grupe deca koje se vode kao rizična, tačnije mogu da se suoče sa nekim finasijskim nedostkom kao što su deca bez roditelja i izbeglice. Kriterijumi podobnosti u ovoj grupi se razlikuju od zemlje do zemlje.

Kipar: U celodnevnim osnovnim školama besplatno je za učenike koji žive u domaćinstvima koja primaju bruto minimalni prihod, decu tražilaca azila, decu migranata bez pratnje, decu pod starateljstvom države i decu u domaćinstvima u kojima član ima teški invaliditet ili zdravstveni problem.

profimedia

Češka: Besplatno je za decu sa niskim primanjima uzrasta od 3-15 godina (koja primaju minimalni prihod) ako škole učestvuju u šemi finansiranja.

Nemačka: Ručak je obezbeđen samo u celodnevnim školama, uglavnom subvencionisanim. Može se nadoknaditi kao deo beneficija za obrazovanje i učešće domaćinstava sa niskim primanjima sa decom uz podršku osnovnog prihoda za tražioce posla, socijalnu pomoć, beneficije za tražioce azila ili dodatne dečije dodatke ili stambene beneficije.

Mađarska: U osnovnoj školi je besplatno za decu koja primaju redovne beneficije za zaštitu dece ili u hraniteljstvu.

Luksemburg: Cena zavisi od prihoda domaćinstva. Besplatan je za decu koja žive u domaćinstvu koje prima minimalni prihod ili za decu koju su lokalne socijalne službe identifikovale kao "socijalnu isključenost".

Malta: Besplatno je samo u državnim školama za decu u domaćinstvima sa niskim primanjima, oni kod kojih učenik/roditelj/brat ili sestra pati od terminalne bolesti ili hronične bolesti mentalnog zdravlja, učenici koji doživljavaju zanemarivanje zbog porodičnih poteškoća kao što je nasilje u porodici ili zloupotrebe supstanci, i oni sa statusom izbeglice ili tražiocima azila.

Portugal: Cena zavisi od prihoda domaćinstva. Besplatno je za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima ili sa invaliditetom.

Slovačka: Besplatno je za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima u osnovnim školama i svu decu u poslednjoj godini predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Slovenija: Besplatno je za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima.

Španija: Praksa pružanja usluga varira između autonomnih zajednica i dva autonomna grada.

Može biti besplatno za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima, decu u hraniteljstvu, decu u domaćinstvima koja pate od rodno zasnovanog nasilja, žrtve terorizma, maloletnike bez pratnje i one sa invaliditetom.

Ujedinjeno Kraljevstvo: Zavisi od prihoda domaćinstva

3. Subvencionisani obroci ili besplatni obroci koji ne pokrivaju celu zemlju

Neke zemlje su se odlučile da ciljaju uglavnom na škole, a ne na pojedince i ove škole se uglavnom biraju u ugroženim regionima. Takođe postoji 10 zemalja članica EU koje obezbeđuju ili subvencionisane obroke i/ili besplatne obroke, ali ne pokrivaju celu zemlju. To su: Austrija, Belgija, Bugarska, Grčka, Francuska, Hrvatska, Irska, Italija, Poljska i Rumunija.

U Francuskoj su obroci besplatni u oko 50 opština. Cena obroka u ovoj zemlji zavisi od prihoda domaćinstva u većini velikih gradova.  U Belgiji se sprovodi pilot projekat među zajednicom francuskog govornog područja usmeren na najugroženije škole i samo na predškolskom nivou.

profimedia

4. Nema odredbe

Danska i Holandija ne obezbeđuju besplatne školske obroke. Sa drute strena, besplatni školski obroci u Finskoj počeli su 1948. godine. 

Ishrana učenika u ima dugu istoriju. Škole, dobrotvorne organizacije i vlade u Evropi obezbeđuju deci školske obroke više od jednog veka, u različitim oblicima i iz raznih razloga. U Finskoj je 1948. počelo obezbeđivanje univerzalnih besplatnih školskih obroka za svu decu koja pohađaju školu.

Da li su deci potrebni besplatni školski obroci?

Postoji nekoliko istraživanja koje pokazuju da je nekim stanovnicima EU potrebna podrška da bi dobili odgovarajuću hranu. U 2022. godini, 8,3 odsto stanovništva EU nije bilo u mogućnosti da priušti obrok koji sadrži meso, ribu ili vegetarijanski ekvivalent svakog drugog dana. Ova stopa bila je 19,7 odsto za ljude koji su bili u opasnosti od siromaštva.

Što je još važnije, 24,7 odsto dece u EU bilo je u opasnosti od siromaštva ili socijalne isklučenosti u 2022. godini, piše Euronews. to se kretalo od 10,3 odsto u Sloveniji do 41,5 odsto u Rumuniji. Ovaj izik je bio manji od 14 odsto u Holandiji i Danskoj - dve zemlje koje ne obezbeđuju besplatne školske obroke.

Euronews navodi i istraživanje koje pokazuje da u Finskoj potrošnja hrane u školama ponedeljkom može biti 20 odsto veća nego ostalim radnim danima. Prema izveštaju Ane Kathrine Gui, ovo može ukazivati na to da tokom vikenda deca u porodicama sa niskim primanjima ne dobijaju dovoljno hrane.

Kakva je situacija u Srbiji?

U školama u Srbiji nije organizovana ishrana za đake, jer škole nemaju svoje kuhinje, te nema ni besplatnih obroka za one iz socijalno ugroženih porodica. Za učenike nižih razreda, koji ostaju u boravku, škole organizuju ketering koji plaćaju roditelji. Užina je oko 200 dinara, a ručak 300 do 350 dinara.

Većina škola ugovorom obavezuje roditelje da moraju da plate užinu ili ručak ukoliko dete ostaje u boravku. Ima i onih koje dozvoljavaju da deca ponesu hranu od kuće.

Jedna od retkih škola koja organizuje ishranu za đake je OŠ "Drinka Pavlović", koja ima svoju kuhinju.

Direktorka te škole Biljana Popović za Euronevs Srbija kaže da pripremaju užinu i ručak za svoje đake. Užina je sendvič, kačamak, dok je ručak neko kuvano jelo, voće, kolač. Na sajtu škole roditelji mogu da vide nedeljni meni.

profimedia

Užina košta 90 dinara, a ručak 190 dinara po danu. Obračunavaju se samo dani kada je dete bilo u školi 

"Obroci su izbor roditelja. Uglavnom na dnevnom nivou pripremimo oko 400 obroka. U mlađim razredima roditelji uplaćuju obrok za 80 do 90 odsto dece, a u starijim razredima je to malo manje. Stariji uglavnom dolaze na užinu, mada imamo i one koji vole da dođu na ručak, jer su navikli", priča Popović.

Dodaje da se roditelji sada rado odlučuju za obroke u školi, posebno danas kada su prezauzeti i ne stižu da kuvaju kod kuće.

"Roditelji rade mnoge i nemaju vremena da detetu daju zdrav obrok, posebno ručak. Ovde deca imaju ono što je tradicionalna porodica imala, a ono što nedostaje savremenoj, ne zato što majke ne žele već su opterećene poslom i ne stižu da skuvaju ručak", navela je ona.

Zbog problema sa ishranom dece, Ministarstvo prosvete je pre nekoliko godina najavilo da će početi rad na vraćanju kuhinja u škole. Međutim, sve se završilo samo na planovima, jer prema tada objavljenim podacima, tek svaka četvrta škola imala uslove ili bi uz mala ulaganja mogla da ima zadovoljavajuću đačku kuhinju. Sa promenom ministra, utihnula je svaka priča o tome.

Đaci se danas uglavnom hrane u pekarama ili nose obroke od kuće. Nošenje užine u školu karakteristično je samo za mlađe uzraste, oni stariji hranu kupuju u pekarama ili kioscima brze hrane, supermarketima.