RAT U UKRAJINI Zelenski: Pripremamo velike stvari koje će osnažiti državu i njene ratnike

Danas je 541. dan rata u Ukrajini. Ukrajinska vojska tvrdi da je zabeležila više uspeha u kontraofanzivi na jugoistočnom frontu, ali da se na severoistoku Harkovske oblasti, nedaleko od Bahmuta, još uvek vode žestoke borbe. Sa druge strane, ruske vlasti tvrde da su oborile ukrajinski dron iznad Belgorodske oblasti i da je Ukrajina bezuspešno pokušala da napadne brodove Crnomorske flote. U međuvremenu, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da samo Ukrajinci mogu da odlučuju o uslovima pregovora sa Rusijom.

Kako je protekao prethodni dan u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu

Euronews

Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu

23.16 Zelenski: Pripremamo velike stvari za Ukrajinu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da vlasti Ukrajine pripremaju velike stvari za tu zemlju koje će, kako je naveo, osnažiti državu i njene ratnike. Dodao je da ukrajinske vlasti čine sve da pre Dana nezavisnosti, 24. avgusta, mogu da kažu da je napravljen još jedan korak ka krugu najjačih država sveta.

"Naš tim trenutno radi posebno intenzivno. Čućete nove vesti o Ukrajini. Pripremamo ih sa susedima u Evropskoj uniji i onim regionima Evrope gde saradnja sa državama nije bila dovoljna", rekao je Zelenski u večernjem video-obraćanju objavljenom na sajtu predsedništva.

23.00 Bajden: Posledice rata u Ukrajini se osećaju daleko izvan Evrope

Američki predsednik Džo Bajden izjavio je danas da se posledice rata u Ukrajini osećaju daleko izvan Evrope, kao i da se zbog toga Japan uključio u pružanje pomoći Kijevu.

"Japan je pokazao snažno liderstvo i doprineo značajnoj količini finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini, kao i nesmrtonosne vojne opreme", rekao je Bajden nakon trilateralnog samita sa japanskim premijerom Fumijom Kišidom i južnokorejskim predsednikom Jun Suk Jeolom, prenosi CNN. Istakao je da ruska invazija nije samo evropski problem jer "takve vrste invazije nije bilo od Drugog svetskog rata".

21.23 Šolc: Zadatak vlade da spreči uvlačenje Nemačke u sukob u Ukrajini

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da je zadatak njegove vlade da spreči uvlačenje Nemačke u sukob u Ukrajini. "Pokušavam da ne dozvolim da se to dogodi. Zato, na primer, nema i neće biti nemačkih vojnika u Ukrajini", rekao je Šolc na događaju koji je organizovao list "Augsburger algemajne".

20.13 Bild: Rusija, Turska i Katar rade na novom sporazumu o žitu

Rusija, Turska i Katar rade na postizanju novog sporazuma o žitu koji bi ovog vikenda mogao da bude potpisan u Budimpešti, objavio je danas nemački list Bild, pozivajući se na zvaničnu prepisku Ministarstava spoljnih poslova i ambasada Rusije i Turske kojoj je imao pristup.

U okviru novog dogovora predlaže se slanje ruskog žita siromašnim zemljama, uglavnom afričkim. Turska bi bila organizator, a Katar sponzor snabdevanja. Istovremeno, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan traži od Rusije da produži prethodni sporazum kako bi se omogućile i isporuke iz Ukrajine.

Prema pisanju Bilda, novi sporazum bi mogao da bude postignut u Budimpešti gde je već doleteo šef ruske republike Tatarstan Rustam Minihanov, a tamo će stići i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

19.24 Sijarto: Ruski gas može da bude preusmeren na "Turski tok"

Ruski gas koji stiže u Mađarsku može da bude preusmeren na gasovod "Turski tok" ukoliko bude okončan tranzit preko Ukrajine, izjavio je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. "Nisu potrebne rute ako nema izvora i nisu potrebni izvori ako nema ruta. Oba su potrebna za snabdevanje gasom. Zato je važno da do Mađarske postoji gasovod Turski tok sa kapacitetom od 8,5 milijardi kubnih metara", rekao je Sijarto na konferenciji za medije, prenosi TASS.

On je dodao da je Mađarska pravovremeno preduzela mere kada je reč o diverzifikaciji izvora i transporta gasa. Sporazumi o tranzitu gasa između Rusije i Ukrajine ističu 2024. godine.

17.38 Američki zvaničnici: Dosad oko 500.000 stradalih i povređenih vojnika u Ukrajini

Ukupan broj poginulih ili ranjenih ukrajinskih i ruskih vojnika od početka rata u Ukrajini približava se broju od 500.000, izjavili su danas neimenovani američki zvaničnici za Njujork tajms. Oni navode da je teško proceniti broj žrtava jer ih Moskva, kako tvrde, umanjuje, dok Kijev odbija da saopšti zvanične podatke.

Američki zvaničnici preciziraju da se broj ruskih vojnih žrtava približava 120.000, uz 170 do 180.000 povređenih vojnika. Sa druge strane, tvrde da je ubijeno blizu 70.000 ukrajinskih vojnika, kao i da je ranjeno njih 100 do 120.000. I pored toga što je stradalo više ruskih vojnika, Njujork tajms naglašava da Rusi brojčano nadmašuju Ukrajince na bojnom polju.

Tanjug AP/Libkos

17.11 Kanada uvela nove sankcije protiv pojedinaca i entiteta iz Rusije

Kanadsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da je uvelo sankcije protiv 15 pojedinaca i tri entiteta iz Rusije zbog, kako se navodi, sve većeg nivoa kršenja ljudskih prava i nasilja sa kojim se suočavaju politički protivnici vlasti u Ruskoj Federaciji.

"Ovi pojedinci su članovi ruskog pravosudnog i bezbednosnog sektora, uključujući visoke zvaničnike pravosuđa i istražnog komiteta", navodi se u saopštenju i dodaje da su sankcionisani pojedinci učestvovali u kršenju ljudskih prava ruskih opozicionih političara, Vladimira Kara-Murze, Alekseja Navaljnog i drugih ruskih građana.

Iz kanadskog ministarstva navode da su sankcionisani entiteti okružni sudovi, pod nadzorom Moskovskog gradskog suda, koji su učestvovali u izricanju kazni i zatvaranju više ruskih opozicionih političara i kritičara.

17.06 Zaharov: Potez Rusije da zabrani ulazak moldavskim zvaničnicima za žaljenje

Igor Zaharov, savetnik za komunikacije moldavskog ministra spoljnih poslova Nikua Popeskua ocenio je danas da je potez Rusije da zabrani ulazak nekolicini moldavskih zvaničnika u svoju zemlju za žaljenje.

"Ovo nije prvi put da ruske vlasti pribegavaju takvim merama", rekao je Zaharov, preneo je Rojters. On je istakao da je Moldavija odlučna da pruži otpor destabilizujućim aktima.

16.20 Rusija zabranila ulazak u zemlju nekolicini moldavskih zvaničnika

Rusija je zabranila ulazak nekolicini moldavskih zvaničnika nakon, kako je navela, neprijateljske odluke Moldavije da protera 22 ruskih diplomata, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Dvadeset dvoje ruskih diplomata napustilo je 14. avgusta glavni grad Moldavije Kišinjev, ostavljajući za sobom neophodno osoblje... ovaj neprijateljski korak vodi daljem uništavanju rusko-moldavskih odnosa, koji su već u dubokoj krizi zbog postupaka moldavske strane", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, preneo je Rojters.

Prethodno je MSP Rusije pozvao na razgovor ambasadora Kišinjeva u Moskvi kako bi izrazio svoje neodobravanje.

Ambasador je obavešten da je "kao asimetričan odgovor, ulazak u Rusku Federaciju zatvoren za jedan broj zvaničnika Republike Moldavije", saopštilo je Ministarstvo.

Nisu identifikovani moldavski zvaničnici koji su bili pogođeni zabranom ulaska niti koliko ih je bilo.
Moldavija deli granicu sa Ukrajinom i članicom NATO Rumunijom.

Predsednica Moldavije Maja Sandu osudila je napad Rusije na Ukrajinu i optužila Moskvu da pokušava da destabilizuje njenu zemlju.

07.55 U Istanbul stigao prvi teretni brod koji je plovio ukrajinskim koridorom

Prvi teretni brod, koji je prošao kroz ukrajinski humanitarni crnomorski koridor, uplovio je u Bosforski moreuz u Turskoj, saopštio je danas za Rojters neimenovani svedok.

U pitanju je teretni kontejnerski brod Jozep Šulc koji plovi pod zastavom Hong Konga, a koji je ranije ove nedelje napustio ukrajinsku crnomorsku luku Odesu.

Ukrajina je prošle nedelje najavila da će organizovati "humanitarni koridor" u Crnom moru zbog teretnih brodova, koji su ostali zarobljeni u njenim lukama, pošto su prošlog meseca propali pregovori o produžetku sporazuma o izvozu žitarica.

Moskva nije saopštila da li će poštovati pomorski koridor. Lokalni turski mediji su preneli da će se brod usidriti u luci Ambarli na jugu Istanbula.

07.25 Rojters: SAD odobrile slanje borbenih aviona F-16 u Ukrajinu čim se završi obuka 

Sjedinjene Američke Države su odobrile slanje borbenih aviona F-16 u Ukrajinu iz Danske i Holandije čim bude završena obuka pilota, izjavio je neimenovani američki zvaničnik. 

Vašington je dao uveravanja zvaničnicima Danske i Holandije da će SAD ubrzati odobrenje zahteva za transfer F-16 u Ukrajinu kada piloti budu obučeni, rekao je taj zvaničnik. 

Kako je naveo, američki državni sekretar Entoni Blinken poslao je pisma danskom i holandskom kolegi u kojima ih uverava da će zahtevi biti odobreni.

Blinken je u pismu, u čiju je kopiju Rojters imao uvid, istakao da SAD daju punu podršku za prebacivanje borbenih aviona F-16 u Ukrajinu, kao i za obuku ukrajinskih pilota, što bi pomoglo u odbrani od ruske agresije.

07.13 Moskva: Uništen dron koji je napao prestonicu

Ruska protivvazdušna odbrana uništila je dron koji je leteo za Moskvu, a delovi bespilotne letelice pali su u zoni Ekspo centra, rekao je danas gradonačelnik glavnog grada Rusije Sergej Sobjanin.

Dodao je da nije pričinjena značajna materijalna šteta. Na svom Telegram kanalu on je naveo da, prema prvim podacima, nema povređenih. Hitne službe su, međutim, saopštile da je dron oštetio 20 kvadratnih metara fasade jednospratnog paviljona, prenose RIA Novosti.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je dron koji su lansirale ukrajinske snage usled dejstva PVO promenio putanju i pao u Krasnopresnenski nasip, deo Moskve u kojem se nalaze zgrade ruske vlade.

"Bespilotna letelica je, pošto je pogođena oružjem protivvazdušne odbrane, promenila putanju leta i pala na nestambenu zgradu u oblasti Krasnopresnenski nasipa u Moskvi. Nije bilo žrtava i požara", saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ovo nije prva bespilotna letelica koja se kretala ka Moskvi, a u prethodnim incidentima takođe nije bilo povređenih.

07.07 Lukašenko: Zelenski hoće da preda Poljskoj zapadni deo Ukrajine

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sprema se da Poljskoj preda zapadni deo zemlje, ali Ukrajinci to neće dozvoliti, izjavio je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

"Ukrajinci to neće dozvoliti. Ali Zelenski ide ka tome. Doneta je odluka kojom su poljski policajci dobili skoro isti status kao ukrajinski", rekao je juče Lukašenko u razgovoru sa ukrajinskom novinarkom Dijanom Pančenko, prenosi Tas.

Dodao je da se Ukrajina za to priprema, i da su "u Poljskoj već formirane vojne jedinice za pomoć Ukrajini, a ako uđu, nećete moći da ih vratite jer iza Poljske stoje Amerikanci".

Lukašenko je naveo da će, ukoliko budu predati Poljskoj, zapadni delovi Ukrajine postati deo NATO, što nije prihvatljivo ni za Belorusiju, ni za Rusiju.

07.00 Rusija: Sprečen napad pomorskim dronom na Krimu

Brodovi Crnomorske flote otkrili su i uništili ukrajinski pomorski dron, koji je pokušao da ih napadne nedaleko od luke Sevastopolj na Krimu, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.

U saopštenju se precizira da su dva ruska broda sprečila napad 237 kilometara jugozapadno od Sevastopolja, prenose RIA Novosti. 

06.55 Ukrajinske snage pokušale da napadnu ruske brodove u Crnom moru

Oružane snage Ukrajine bezuspešno su pokušale da napadnu brodove Crnomorske flote jugozapadno od Sevastopolja pomorskim bespilotnim čamcem, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. "U toku odbijanja napada u Crnom moru, brodovi Crnomorske flote su vatrom uništili bespilotni čamac Ukrajine, koji nije stigao do cilja napada", navodi se u saopštenju, prenosi Ria novosti.

06.39 Baltičke zemlje pridružile su se deklaraciji G7 o podršci Ukrajini

Premijeri Litvanije, Letonije i Estonije naveli su u jučerašnjem saopštenju da se pridružuju Deklaraciji G7 o podršci Ukrajini, objavila je litvanska nacionalna televizija LRT.

Predsednica Vlade Litvanije Ingrida Simonite, premijer Letonije Krisjanis Karins i estonska premijerka Kaja Kalas naveli su da će samo članstvo u NATO Ukrajini pružiti bezbednosne garancije i kredibilno sredstvo odvraćanja koje je potrebno da spreči buduću agresiju ekspanzionističke Rusije, navodi se u saopštenju, prenosi Ukrinform.

Na Samitu NATO-a u Viljnusu 11-12. jula lideri zemalja Grupe sedam (G7) odobrili su Zajedničku deklaraciju o podršci Ukrajini. Deklaraciji su se do sada pridružile i Belgija, Češka, Grčka, Danska, Finska, Island, Irska, Letonija, Holandija, Norveška, Portugal, Rumunija, Španija i Švedska.

06.15 Ukrajinska vojska tvrdi: Zabeleženo više uspeha na jugoistočnom frontu

Ukrajinska vojska juče je saopštila da je zabeležila više uspeha u kontraofanzivi na jugoistočnom frontu, dan nakon što je saopštila da je preuzela kontrolu nad selom Urožajne u Donjeckoj oblasti koje je bilo jedno od uporišta ruskih snaga. Portparol vojske Andrij Kovaliov rekao je da su ukrajinske snage napredovale južno od tog sela, prema Azovskom moru, prenosi Rojters. 

On je rekao i da se na severoistoku Harkovske oblasti vode žestoke borbe nedaleko od Bahmuta, grada koji su ruske snage zauzele u maju nakon višemesečnih krvavih borbi.

Tanjug/AP Photo/Bram Janssen

06.10 Održan prvi sastanak radne grupe za sprovođenje ukrajinske Formule mira

U kabinetu predsednika Ukrajine održan je konstitutivni sastanak radne grupe koja će raditi na implementaciji devete tačke Formule mira predsednika Volodimira Zelenskog  „Sprečavanje eskalacije rata i ponavljanja agresije“.

„Svrha današnjeg sastanka je da razvijemo konkretan i detaljan dnevni red za devetu tačku Formule mira, kao i da razradimo praktična očekivanja od njene primene“, rekao je šef kabineta predsednika Andrij Jermak, objavljeno je na zvaničnom sajtu šefa države, prenosi Ukrinform.

Zamenik šefa kabineta predsednika Igor Žovkva naveo je da bi radna grupa za implementaciju bezbednosne tačke Formule mira trebalo da postane platforma koja će obezbediti koordinaciju svih dešavanja, razmenu mišljenja i predloga kako o zaključivanju bilateralnih bezbednosnih sporazuma, tako i o izgradnji novog sistema bezbednosti.  Sastanku u hibridnom formatu prisustvovali su ambasadori i ovlašćeni predstavnici ambasada zemalja G7, Evropske unije i skoro svih zemalja koje su već pristupile Zajedničkoj deklaraciji o podršci Ukrajini o davanju bezbednosnih garancija Ukrajini.

06.00 Stoltenberg: Samo Ukrajinci mogu da odlučuju o uslovima pregovora sa Rusijom

Na Ukrajini je da odluči o uslovima za pregovore sa Rusijom, juče je izjavio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. "Ukrajinci, i samo Ukrajinci, mogu da odluče kada su se stekli uslovi za pregovore i ko može da odluči za pregovaračkim stolom šta je prihvatljivo rešenje", rekao je Stoltenberg, javio je Rojters, a preneo britanski list "Gardijan".