Lavirint kroz koji je teško proći: Želja Ukrajine i dalje na dugom štapu, EU (ne)spremna za nove članice

Komentari

Autor: Euronews Srbija, FT, FP/N. Z.

13/08/2023

16:31

Lavirint kroz koji je teško proći: Želja Ukrajine i dalje na dugom štapu, EU (ne)spremna za nove članice

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kada je Ukrajina 24. juna prošle godine dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, to je bio istorijski trenutak ne samo za samu zemlju, već i za evropski projekat u celini. Značaj ove odluke odjeknuo je u Kijevu, ali i Moskvi, a lideri u Briselu jasno su poručili da Ukrajinci zaslužuju da budu deo slobodne evropske porodice. Nešto više od godinu dana kasnije zvaničnih pregovora još nema, a uprkos naporima Kijeva, postaje sve jasnije da je prolazak kroz pristupni lavirint veoma težak.

Samit NATO koji je prošlog meseca održan u Litvaniji ostavio je Kijev razočaranim kada je reč o članstvu, ali Alijansa je, kako piše Forin polisi, barem bila iskrena u signaliziranju da i dalje postoje određene prepreke. To je, dodaje se, u potpunoj suprotnosti sa EU i njenim porukama o članstvu Ukrajine.

Retorikom o budućnosti, čini se da je Brisel siguran da je ulazak Kijeva u blok gotova stvar. I dok je to tako u javnosti, mnogi zvaničnici država članica i diplomate privatno postavljaju pitanje da li će se to zaista i dogoditi.

Kako piše Fajnenšel tajms, ne samo da je Ukrajina zemlja u ratu, već bi bila i peta članica bloka po broju stanovnika (prema podacima pre rata) i najsiromašnija, što bi imalo implikacije na to kako bi se raspoređivao budžet EU.

"Rat je možda promenio političke vetrove, ali nije promenio izazove oko kapaciteta EU za proširenje. U Briselu i drugim glavnim gradovima, zvaničnici se ne pitaju samo da li Ukrajina može da sprovede dugu listu reformi potrebnih za pridruživanje EU kada se rat završi, već i da li blok može da se reformiše dovoljno kako bi prihvatio Ukrajinu i potencijalno nove članice", piše ovaj list.

Godinu dana čekanja u predvorju

Invazija Rusije na Ukrajinu izazvala je duboki pomak u politici proširenja u pokušaju Brisela da nijedna država ne ostane u "sivoj zoni". U mesecima koji su usledili nakon februara 2022, EU je status kandidata dala Ukrajini, Moldaviji i Bosni i Hercegovini, otvorila pregovore sa Albanijom i više se angažovala diplomatski i kada je ostatak regiona Zapadnog Balkana u pitanju.

Kijev bi u oktobru trebalo da dobije prvu pisanu procenu napretka od strane Evropske komisije, a ukrajinski zvaničnici zalažu se za zvaničan početak pristupnih pregovora do kraja ove godine, verovatno na sastanku Evropskog saveta koji je zakazan za decembar.

EU je, podsetimo, postavila sedam uslova, uključujući reformu pravosuđa i suzbijanje korupcije, za pokretanje tih pregovora. Kijev je poslednjih meseci nastojao da reši nekoliko slučajeva korupcije visokog profila, uključujući pritvaranje čelnika Vrhovnog suda zbog sumnje na mito od 2,7 miliona dolara.

Ali, dok Ukrajina ubrzano radi na pridruživanju EU, Brisel i države članice ne čine ni približno dovoljno da budu spremne da "apsorbuju Ukrajinu", piše Forin polisi.

"Za prihvatanje zemlje te veličine, tog broja stanovnika, sa niskim nivoom prihoda, finansiranjem i potrebama za rekonstrukciju ratom razorene Ukrajine, bila bi potrebna velika reforma institucija EU, politika i budžetskih procesa. Ovo će u najmanju ruku pokrenuti žestoke sukobe između sadašnjih članica oko raspodele fondova EU", piše Forin polisi.

S obzirom na to da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski snažno insistira na sporazumu o otvaranju pregovora o pridruživanju do decembra, raste osećaj hitnosti da se kapacitet EU da prihvati nove države članice ne može jednostavno ignorisati držanjem ulaznih vrata zatvorenim.

"Lideri EU su spremni da ozbiljno shvate ova pitanja o proširenju - shvataju da postoji trošak, a takođe shvataju da će proširenje imati važan uticaj na unutrašnje funkcionisanje EU", kaže za FT Luk van Midelar, osnivač Briselskog instituta za geopolitiku.

Šta ulazak Ukrajine znači za budžet EU?

Članstvo Ukrajine bi najviše opterećivalo finansije EU. Kako ističe interna beleška Saveta EU u koju je FT imao uvid, dve najveće oblasti budžeta EU su Zajednička poljoprivredna politika (CAP) i kohezija, ili regionalna potrošnja, koji zajedno čine oko 62 odsto sedmogodišnjeg budžeta ili oko 370 milijardi evra svaki.

Prihvatanje Ukrajine, sa poljoprivrednim zemljištem koje premašuje veličinu Italije i poljoprivrednim sektorom koji zapošljava 14 odsto njenog stanovništva, promenilo bi igru. Iz toga sledi da bi Ukrajina postala najveći primalac sredstava CAP-a, od kojih se većina sastoji od direktnih plaćanja poljoprivrednicima.

Posledice bi bile ozbiljne - drugi poljoprivrednici u Uniji bi morali da prihvate mnogo niža plaćanja ili bi EU morala da pristane na veliko povećanje svog budžeta za poljoprivredu.

Da budžet EU i proces preraspodele ostanu nepromenjeni, Kijev bi odmah usisao ogroman deo budžeta EU, uključujući sredstva koja sada idu manje bogatim članicama bloka u istočnoj Evropi i drugde. To ne bi prošlo tako glatko, piše Forin polisi.

Imajući u vidu trenutnu preraspodelu sredstava unutar EU, nije iznenađenje da su se najveće pukotine u podršci ukrajinskom članstvu pojavile u istočnoj Evropi. Zapravo, bitka oko davanja pristupa Ukrajini evropskim poljoprivrednim tržištima je već počela.

Nakon invazije, Brisel je podržao Ukrajinu dozvoljavajući njenom žitu i drugim poljoprivrednim proizvodima da uđu na jedinstveno tržište EU. Jeftinija ukrajinska roba napravila je probleme poljoprivrednicima u susednoj Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj. Iako je Ukrajina bila očajna za prihodima, Poljska je prekršila pravila EU i jednostrano blokirala ulazak ukrajinskog žita na poljsku teritoriju. EU je intervenisala kompromisom, dozvoljavajući ukrajinskoj proizvodnji da uđe u EU, ali zahtevajući od nje da zaobiđe pet istočnoevropskih zemalja koje su najviše pogođene nepoželjnom konkurencijom.

Dalje proširenje bi takođe opteretilo sposobnost EU da donosi odluke i usvaja nove zakone i politike. Postizanje jednoglasnosti, potrebne u spoljnoj politici, na primer, među 27 suverenih država članica je već težak zadatak. Dodavanje Ukrajine i drugih zemalja koje strpljivo čekaju da se pridruže moglo bi dovesti do toga da EU pređe 30 članica.

Postoji duga istorija članica koje koriste svoje pravo veta, što objašnjava zašto druge članice oklevaju da dodaju više zemalja u mešavinu odlučivanja bez promena u funkcionisanju EU.