Ukrajina ima plan u slučaju smrti Zelenskog: Ko bi preuzeo vlast i kako bi ga građani prihvatili?

Ukrajina ima plan u slučaju eventualne pogibije predsednika Volodimira Zelenskog, ali zvaničnici o tome ne žele javno da govore, piše briselski Politiko.

Kako ovaj portal navodi, pitanje mogućeg ubistva predsednika Ukrajine od strane ruskih snaga, ne može da se ignoriše ni u zemlji ni na Zapadu jer je on, ne samo formalni lider, već i ključna figura u obezbeđivanju međunarodne vojne podrške u borbi protiv Rusije.

Inače, i sam Zelenski je ranije odgovarao na to pitanje rečima da "ne može sebi da priušti" sebi da se brine zbog toga.

"Kad bih o tome stalno razmišljao, zatvorio bih se, baš kao (Vladimir) Putin sada koji ne napušta svoj bunker. Naravno, moji telohranitelji treba da misle kako to da spreče i to je njihova dužnost. Ne razmišljam o tome", rekao je ukrajinski lider prošlog meseca za CNN. 

Tanjug AP/Efrem Lukatsky

Ako Zelenski ne razmišlja o tome, ovo pitanje ne može da ignorišu njegove pristalice u zemlji i inostranstvu. Otkako je odbio ponudu mogućih američkih spasilaca da se evakuiše, rekavši da mu "treba municija, a ne vožnja", Zelenski je odigrao ključnu ulogu u prikupljanju međunarodne podrške za borbu protiv Rusije.

Samo nekoliko nedelja od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, savetnik Zelenskog Mihail Podoljak otkrio je da je bilo "najmanje desetak ozbiljnih pokušaja ubistva njegovog šefa od strane ruskih timova obaveštajaca i sabotera, uključujući Čečene i plaćenike grupe Vagner koji su pokušali da probiju dobro čuvano sedište vlade u Kijevu".

Kako piše Politiko, rizici po Zelenskog sada jesu manji nego u početku sukoba, ali pretnja i dalje "vreba" i njegova putovanja u inostranstvo se planiraju u velikoj tajnosti.

Prošle godine, američki državni sekretar je potvrdio za CBS da Ukrajinci imaju plan da osiguraju "kontinuitet vlasti", na jedan ili drugi način.

Ko bi preuzeo vlast?

Formalno, po Ustavu, linija prenosa vlasti je jasna. "Ako predsednik ne može da obavlja svoje dužnosti, nadležnosti preuzima predsedavajući Vrhovne rade Ukrajine", rekao je opozicioni poslanik iz Lavova Mikola Knijažitski, dodavši da ne bi došlo do vakuuma u vlasti.

Predsedavajući ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk iz redova partije Zelenskog, ne uživa naročito veliko poverenje građana. Prema anketama, ta podrška se kreće oko 40 odsto ispitanika, što je manje nego polovina podrške koju uživa Zelenski. A nije popularan ni među opozicionim poslanicima.

"Ali, to nije ni važno. Postoji snažan liderski tim i mislim da bismo videli kolektivnu vladu na delu", rekao je Adrijan Karatnicki, viši saradnik Centra za Evroaziju pri Atlantskom savezu.

Tanjug AP/Kyodo News via AP

Taj vladajući savet bi činili najverovatnije, pored Stefančuka na čelu, i Andrej Jermak, šef kabineta Zelenskog, ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba i ministar odbrane Oleksij Reznikov, kao i načelnik vojske Valerij Zalužni.

"Zemlja je dostigla tačku ogromne solidarnosti i nacionalnog jedinstva, tako da ako bi se nešto strašno desilo Zelenskom, to ne bi imalo tako odlučujući uticaj, kao što se možda misli", rekao je Karatnicki, inače autor knjige "Bojište Ukrajina: Od nezavisnosti do ruskog rata".

On je ukazao i da je Ukrajina usavršila administrativni, vojni i diplomatski mehanizam.
I mada bi smrt Zelenskog predstavljala psihološki šok, Karatnicki smatra da bi trebalo imati u vidu koliko se Ukrajina promenila od početka ruske operacije koja je, kako tvrdi, pomogla da se stvori novi jak osećaj ukrajinskog nacionalnog identiteta i oblikuju "institucije od poverenja".
 
"Važno je upamtiti da ključni faktori u ukrajinskoj borbi protiv ruske agresije jesu otpor oružanih snaga, veština vojne komande i pobede na frontu. To je najvažnije za političku stabilnost Ukrajine", rekao je opozicioni poslanik Knjažitski.

Ukrajinci imaju izbalansiran stav o Zelenskom

Kako piše Politiko, ako i postoji slaba karika u ovom scenariju, ona verovatno nije u Ukrajini, nego među njenim saveznicima.

Tanjug/AP/Valentina Petrova

Naime, Ukrajinci imaju izbalansiraniji stav o Zelenskom, uviđajući i snagu i slabosti. Iako ga hvale zbog dobrog rukovođenja tokom rata, istovremeno ga kritikuju zbog pogrešnih koraka, pre svega jer se nije bolje pripremio za napad verujući da je on malo verovatan. Primetna je i njegovo kritikovanje opozicionih poslanika i njegova grubost čak i prema konstruktivnoj kritici, kao i njegova sklonost da okrivljuje druge za greške.

Međunarodni mediji, s druge strane, ističu harizmatični nastup Zelenskog i ukazuju na priču o Davidu i Golijatu. Transformacija ukrajinskog predsednika od razočaravajućeg lidera u mirnodopsko vreme do "novog, mladog i veličanstvenog oca osnivača" slobodnog sveta je zapanjujuća, piše Politiko.

Njegove retoričke i oratorske sposobnosti su naišle na dobar prijem slušalaca iz Vašingtona, Londona, Brisela i Varšave. Njegova eventualna eliminacija bi verovatno kod većine tih istih ljudi izazvala zapanjenost i nesigurnost o tome šta dalje. Mogla bi doći i do pritiska za pregovore i kompromise.

Čeka se odgovor Rusije posle napada na Moskvu

S druge strane, neki analitičari smatraju da će se pretnje po ukrajinsko rukovodstvo, uključujući i Zelenskog, povećati kako se rat bude nastavio, a pogotovo posle nedavnih napada na Moskvu, čime je Rusiji pokazano da se sukob preselio i na njihovu teritoriju.

Tanjug/AP

Ovaj napad je izazvao oštre reakcije Kremlja. Rusko ministarstvo odbrane nazvalo je najnoviji incident pokušajem ukrajinskog "terorističkog napada", dok je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova uporedila napade dronovima na Moskvu sa terorističkim napadima na Njujork 2001. godine. 

"Terorističke metode koje je kijevski režim koristio u napadima na Moskva - Siti mogu se uporediti sa terorističkim napadima na Njujork 11. septembra 2001. godine", rekla je Zaharova za TV Rusija-1, prenosi TASS.

Ona je ocenila da je metodologija tih napada ista i objasnila da je kompleks Moskva Siti civilni objekat, u kojem se nalazi ne samo poslovni centar, već i veliki broj stanova, kao i administrativne civilne zgrade, koje nemaju nikakve veze sa vojskom.