Igre 
"Sukob je došao do tačke iz koje nema lakog povratka": Da li Putin može sebi da priušti još duži i teži rat u Ukrajini
Komentari02/08/2023
-19:00
Šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak, najavio je nedavno da će sledeći sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost i političkih savetnika lidera država o sprovođenju mirovne inicijative Kijeva uskoro biti održan u Saudijskoj Arabiji. Volstrit džurnal objavio je u subotu da će Saudijska Arabija pozvati na pregovore zapadne zemlje, Ukrajinu i vodeće zemlje u razvoju. Iz Rusije je samo saopšteno da će pratiti taj sastanak, ali da im nisu jasni ciljevi.
Njegova izjava dolazi u trenutku kada se i jedna i druga vojska svakodnevno iscrpljuju na ratištu, i kada direktor Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju Aleksandar Gabujev prognozira da u Moskvi ne žele da odustanu, već da su spremni za još veću i dužu borbu. Gabujev svoju analizu za FT bazirao na nekoliko argumenata, koje kroz tekst razlaže i detaljnije objašnjava - od stanja u ruskoj, ali i ukrajinskoj ekonomiji, do (ne)prilika sa kojima se Rusija suočava prilikom regrutacije novih vojnika.
Kako Rusija stoji sa sredstvima za dugotrajan rat?
Prva stvar na koju se osvrće Gabujev jeste ekonomija. Ističe da Kremlj zapravo "veruje kako može sebi da priušti dug rat", jer prognoze pokazuju da će ove godine ruska ekonomija zabeležiti blagi rast, na čemu ima najviše da zahvali vojnim fabrikama koje rade neprestano.
"Uprkos sankcijama, kofer Kremlja i dalje je pun novca zahvaljujući neočekivanim profitima od izvoza energenata prošle godine, ali i zahvaljujući prilagodljivosti ruskih izvoznika, koji su našli nove kupce i uglavnom dogovaraju prodaju u juanima", piše Gabujev u analizi.
U ovom kontekstu mora se pomenuti da zapadne države čine sve kako bi ekonomskim sankcijama pokušale da obuzdaju Rusiju i uskrate joj načine za finansiranje rata, pa se tako svakih mesec ili dva pojavi novi paket sankcija, bilo da ga donose SAD ili EU.
profimedia
Istoričar Aleksandar Životić za Euronews Srbija kaže da je saglasan sa time da Rusija ima dovoljno resursa za nastavak rata ovakvog intenziteta, ali da je pitanje šta bi bilo ako bi se proširio van granica Ukrajine.
"Takođe, sasvim je drugo pitanje kolike će posledice produženog rata biti, ali da Rusija ima materijalnih resursa za dalji sukob u ovakvom obliku, svakako da ima", kaže Životić.
Povezane vesti
On ipak ističe da sankcije Zapada imaju svoju težinu, i kako kaže, teško da je iko očekivao da će se odmah urušiti ruska ekonomija, ali će vremenom one ostaviti posledice.
"Njihovu ekonomiju izvlači dosta aktivnost vojnih fabrika, ali sankcije Zapada dosta utiču na zaustavljanje tehnološkog napretka Rusije. Svaki dan sankcija predstavlja dosta nazadovanja za Moskvu u tehnološkom smislu, to treba imati na umu", rekao je Životić.
Pokušaj uništenja ukrajinske ekonomije
U nastavku svoje analize, Gabujev kao jedan od argumenata za rusku spremnost na dugotrajan rat navodi i pokušaje Moskve da oslabi ukrajinsku privredu, i to na više načina. Kao prvo, tu su stalni napadi raketama na privredne centre Ukrajine, kao što je, na primer, lučki grad Odesa, u kom je tokom novog napada zapaljeno jedno skladište žita. Zatim, Gabujev uz to vezuje i izlazak Rusije iz dogovora o izvozu žitarica Crnim morem, što uz granatiranje luka čini veliku štetu ukrajinskoj privredi.
"To je sasvim izvesno. Od izlaska iz žitnog sporazuma, to postaje evidentno, ali bilo je jasno od prvog dana. Kada su krenuli ruski udari po elektroenergetskom sistemu, zatim neproglašena pomorska blokada koja je u stvari to bila, jasno je bilo da će se ići u tom pravcu", kaže Životić.
"Ne krije se to u retorici Kremlja i analitičara koji su bliski Kremlju - namera da se na taj način uništi ukrajinska ekonomija postoji od samog početka", dodao je Životić.
Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta kaže za Euronews Srbija da je sa jedne strane tačno da je ukrajinska ekonomija uništena, ali da sa druge postoji velika finansijska pomoć Zapada, odnosno EU koja može to veoma dugo da ordžava.
"Takođe, to ne utiče toliko na samo okončanje rata. Za Ukrajinu je u pitanju rat za preživnjavanje i opstanak - mnogo siromašnije države od ovih su vodile ratove do ivice kolapsa ekonomija, ali to nije dovelo do okončanja. Kijev ovo percipira kao rat za nacionalni identitet i opstanak naroda i države, i mislim da slaba ekonomija ne bi presudila", kaže Rašeta.
Tanjug/AP Photo/Jae C. Hong
Povezane vesti
Izvoz žitarica je posebno važno pitanje za Ukrajinu, a Moskva je taj dogovor poslednji put produžila na mesec dana, ali ne duže od toga jer je tvrdila da nisu ispunjeni njeni zahtevi, koji su se sastojali od dizanja embarga na izvoz đubriva i svojih poljoprivrednih proizvoda.
Pored udara na privredne centre, tu su i stalni udari na civilnu infrastrukturu u raznim delovima Ukrajine, kako bi se potpuna obnova učinila gotovo nemogućom - što zbog štete, što zbog količine novca koju je potrebno izdvojiti odjednom.
(Ne)prilike sa regrutacijom
Pitanje ljudstva je sledeći veliki problem sa kojim bi se Rusija mogla suočiti u svojoj odluci da nastavi rat, mada Gabujev smatra da Kremlj možda nije toliko zabrinut koliko Zapad misli.
Povezane vesti
U prilog ovoj tvrdnji, on u svojoj analizi kaže da ruska vojska potencijalno može biti uvećana tri do četiri puta uz pomoć mobilizacije, u velikoj meri zahvaljujući novom zakonu o regrutaciji u vojsku.
Prema tom zakonu, naime, gornja starosna granica podignuta je sa 27 na 30 godina, i ponovo bi mogla da se podigne u budućnosti. Takođe, vlada može regrutima slati elektronske pozive, i nakon što je poziv poslat, granice se zatvaraju za tu osobu kako ne bi napustila zemlju.
Kazne za one koji odbiju da služe su takođe veoma rigorozne, što, logično, ne nailazi baš kod svih na najbolji odziv.
Tako su gradske vlasti saopštile da u centru Sankt Peterburga neimenovani muškarac zapalio ulazna vrata regrutnog mesta vojnog komesarijata i pokušao automobilom da probije kapiju. On je priveden, i nije načinjena velika šteta, dodaje se u saopštenju.
Krajem januara u Rusiji je izrečena prva kazna za paljenje vojnog komesarijata na osnovu zakona o terorizmu. Vladislav Borisenko, koji je proglašen krivim za teroristički napad, osuđen je na 12 godina zatvora i novčanu kaznu od 6.000 rubalja (oko 60 evra).
Da li će se Zapad "umoriti"?
U poslednjem faktoru koji Gabujev navodi kao rezon Kremlja, ističe se želja ruskog predsednika Vladimira Putina da "umori" Zapad koji neprestano šalje pomoć Ukrajini, bilo u vidu vojnih sredstava, bilo na neki drugi način. Kako bi slomila volju Zapada, navodi on, Moskva pribegava mešavini taktika, od stalnih pretnji eskalacijom, do potencijalnog proširenja konflikta ka NATO granicama putem Belorusije, uz pomoć Vagner plaćenika koji su tamo stacionirani.
Životić, međutim, za Euronews Srbija komentariše da će se Zapad teško "umoriti" od slanja pomoći Ukrajini.
"Sukob je, sasvim izvesno, vrlo daleko otišao. Otišao je do one tačke u kojoj nema lakog povratka. Suviše bi bilo jednostavno, čak i neozbiljno očekivati da se Zapad sada povuče, i to ne treba očekivati", kaže Životić.
Tanjug/AP
Slično smatra i Rašeta, koji kaže da bar u naredne dve tri godine, ako se sukob nastavi, ne postoje znakovi da bi se Zapad eventualno umorio.
"Sada šalju i više naoružanja i bolje naoružanje, tenkove, kasetne bombe... formirani su mehanizmi logističkog snabdevanja Ukrajine, i NATO je proširen. Pre postoji šansa da se Rusija izmori ako se nastave napadi na njenoj teritoriji, jer oni dobijaju pomoć samo od Irana a i tu ima problema da se izvrše transferi", kaže Rašeta za Euronews Srbija.
"Ne verujem da će do toga doći sve dok SAD nisu 'umorne', pogotovo što je sad i Zapadna Evropa konačno prevagnula na tu stranu, da Ukrajina ne sme ne samo da izgubi, već mora i da pobedi, da bi ovaj sukob bio okončan, a zajedno sa tim bezbednosna pretnja koju Rusija predstavlja", zaključio je Rašeta.
Preporuka za vas
Komentari (0)