Igre 
Erdoganovi potezi naljutili Putina: Igra "toplo hladno" dvojice lidera, glavno pitanje da li će doći do njihovog susreta
Komentari04/08/2023
-21:39
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegov ruski kolega Vladimir Putin, često su svoj odnos u prošlosti opisivali kao blizak. Od početka rata u Ukrajini, međutim, Erdogan se u mnogim situacijama nalazio nasuprot Putinu, najviše zahvaljujući tome što je Turska NATO članica, a Alijansa daje sve od sebe da pomogne Kijevu.
Predsednik Turske je u poslednje vreme napravio nekoliko poteza koji se, sasvim sigurno, nisu dopali Putinu - od otvaranja puta Švedskoj za članstvo u Alijansi, do puštanja komandanata Azovskog bataljona iz Turske prilikom posete Zelenskog, iako Kremlj kaže da je bio dogovor da oni ostanu tamo do kraja rata.
Poseta ruskog predsednika Ankari najavljivana je u prethodnom periodu, ali je ona sada pod znakom pitanja, rekla je turska novinarka Nevšin Mengu za Euronews Srbija, koja je čak sklonija tome da misli da do nje neće ni doći.
"Čini mi se da Putin ne bi baš rado napuštao zemlju. Svoj udeo u tome sigurno ima i pobuna Vagnerovih boraca, pa pretpostavljam da ne bi želeo da napušta Moskvu", rekla je Mengu.
Artem Serebrenjikov, politikolog sa Visoke škole ekonomije u Moskvi, rekao je za Euronews Srbija da Putin ne putuje često van zemlje, pa ako zaista ode u Tursku, biće to velika stvar koja pokazuje da situacija zahteva njegovo lično prisustvo.
"Ako se ništa ne dogodi, odnosno ako se situacija ne promeni do kraja meseca, mislim da je taj sastanak veoma moguć. Mislim da je, osim Kine, Turska jedina zemlja u koju bi Putin lično otputovao. Uprkos svim nagomilanim tenzijama, to bi moglo da se dogodi", rekao je Serebrenjikov.
profimedia
Što se tiče poteza Erdogana i njihovog uticaja na odnos sa Putinom, Mengu smatra da predsednik Rusije nije svime zadovoljan, ali da odnos nije toliko ugrožen kao što bi se moglo činiti na prvi pogled.
Povezane vesti
Dodaje da "Turska prati svoju nezavisnu spoljnu politiku, ali iako je članica NATO, ipak je delom zavisna od Rusije kada su u pitanju energenti, turizam i poljoprivreda".
"Zbog toga, Ankara pokušava da balansira. Erdogan misli da je jedan od retkih vođa koji može da uspešno posreduje između Ukrajine i Rusije. Mislim da je njegov krajnji cilj da Zelenski i Putin sednu za isti sto, da on bude posrednik i tako doprinese okončanju rata", ističe Mengu.
Serbrenjikov napominje da je važno da su njih dvojica razgovarali, i da to pokazuje veliki politički razvitak situacije.
"Njihov odnos je komplikovan jer se često upoređuju kao jake i autoritarne vođe, pa kao rezultat toga imaju određene zajedničke crte. Decenijama su razvijali odnose, ako ne prijateljske, onda bar onako bliske kako Putin nema sa drugim liderima", istakao je on za Euronews Srbija.
Sporazum o izvozu žitarica - da li će Ankara morati nešto da ponudi Moskvi?
Da odnosi između Putina i Erdogana nisu do kraja zamrli, ipak, pokazuje to što su turski i ruski predsednik razgovarali juče prvi put otkako je Moskva izašla iz Crnomorske inicijative - dogovora kojim se dozvoljava izvoz ukrajinskog žita, a kome je "kumovao" upravo Erdogan, uz UN.
Kako su iz kancelarije turskog predsednika rekli, on je pozvao Rusiju i Ukrajinu da izbegnu eksalaciju sukoba, i apelovao na produžetak sporazuma kojim je Ukrajina mogla da izvozi žito Crnim morem.
"Turska će nastaviti sa svojim intenzivnim pokušajima da se obnovi dogovor o izvozu žita. Trebalo bi izbegavati korake koji bi mogli da dalje eskaliraju situaciju", dodaje se u saopštenju kabineta u Ankari.
Povezane vesti
Putin je tokom ovog razgovora rekao Erdoganu da je Rusija spremna da se vrati u sporazum, pod uslovima da se ispune njeni zahtevi, saopšteno je iz Kremlja. Ti zahtevi se, inače, odnose na podizanje određenih sankcija zapadnih zemalja koje sprečavaju Rusiju da izvozi neke proizvode poput đubriva.
Mengu misli da će Erdogan pokušati da ubedi Putina da se Rusija vrati i odobri ponovo sporazum o izvozu ukrajinskog žita, pa čak "da će možda i uspeti u tome".
"Posle izbora u Turskoj koje je osvojio, čini mi se da i zapadni lideri sa više volje pristupaju saradnji sa Erdoganom. Ne vidim ko, osim njega, može da ubedi Putina. Možda predsednik Kine Si Đinping, ali on posmatra rat sa neke druge strane", ističe ona.
AP Photo/David Goldman
Povezane vesti
Serebrenjikov opisuje situaciju sa sporazumom o izvozu ukrajinskog žita kao "još jednu prepreku u odnosima Turske i Rusije", pre svega, kako kaže, jer je taj sporazum u Rusiji viđen kao "potpuni haos".
"Kada je potpisan prošle godine, u narodu je uglavnom viđen kao znak slabosti, i cela situacija u kojoj je Kremlj ponavljao da sporazum ne funkcioniše ali će sa njim nastaviti, viđen je kao bizaran znak slabosti koji ne bi trebalo da se postoji. Kada je nakon napada na Krim Rusija izašla iz sporazuma i nastavila sa granatiranjem Odese, to je u zemlji viđeno kao znak snage", kaže Serebrenjikov.
Navodi da će, ako Erdogan bude hteo da ubedi Putina da se vrati sporazumu o žitu, morati da mu nešto ponudi.
"Ovaj sporazum je bio veoma povoljan po Tursku, jer joj je povećao međunarodnu i komercijalnu važnost. Verovatno će se zato razgovarati o komercijalnim stvarima poput garancija Ankare za ruski tranzit kroz Tursku, rada ruskih banaka u Turskoj, i možda će Ruska poljoprivredna banka biti oslobođena sankcija kako bi se sporazum nastavio", kaže Serebrenjikov
Mengu je stava da Putin "pokušava da uradi sve što može da malo produži situaciju, čekajući ishod predsedničkih izbora u SAD".
"Ako Tramp bude izabran za predsednika SAD sledeće godine, gotovo je za Ukrajinu, i to svi znaju. Tako da, mislim da Putin pokušava samo da odugovlači koliko može, i želi da izvozi svoja dobra, pa zato traži da se podignu neke sankcije koje su uvedene Rusiji", kaže Mengu.
"Pitanje Švedske važnije Erdoganu nego Putinu"
Pored izvoza ukrajinskog žita, tu je i pitanje članstva Švedske u NATO. Nakon što je Finska dobila jednoglasno odobrenje članica, iz Moskve su upozoravali da se ne sme isto desiti i sa Stokholmom, a Turska i Mađarska su bile poslednje zemlje koje su to kočile.
Ipak, iznenadna promena mišljenja turskog predsednika desila se početkom meseca pred samit Alijanse u Vilnjusu, nakon razgovora sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, nakon čega je objavljeno da se Turska neće protiviti članstvu Švedske.
Iz Kremlja, možda i pomalo neočekivano, nisu previše burno reagovali na ovakav razvoj situacije. Međutim, s obzirom na sve ranije izjave ruskih zvaničnika, a posebno Putina, sigurno nisu zadovoljni time što će NATO dobiti još jednog člana.
Mengu, ipak, ne smatra da će to u značajnoj meri pokvariti odnose između Putina i Erdogana, napominjući da jedan drugom ipak trebaju.
"Mislim da je, pre nego pridruživanje Švedske Alijansi, Putina razbesnelo to što su ukrajinski Azov komandanti pušteni kući iz Turske prilikom posete Zelenskog Erdoganu. Švedsko članstvo u NATO ne menja stvari - svakako su dobili bezbednosne garancije, Putin to dobro zna", kaže Mengu.
Ona smatra da u Moskvi "razumeju da je Turska članica NATO, i da suprotna situacija nikome ne bi koristila".
"Putin može da 'koristi' Tursku da prenosi poruke, pa je tako svima korisno da Turska bude u NATO, niko ne očekuje da izađe. Putin razume i da tursko-ukrajinski odnosi sežu mnogo dalje u prošlost, pa zato razume poziciju Turske", kaže Mengu.
Tanjug/AP/Yves Herman
Slično njoj, Serebrenjikov ne misli da odnosi između Moskve i Ankare mogu biti više narušeni ovim, nego ulaskom Finske u NATO, što je mnogo više problematično za Rusiju zbog duge granice i strateške pozicije te zemlje.
"Švedska je više tu kao 'trešnjica na šlagu', i mislim da je važnija za Erdoganovu unutrašnju politiku jer je, kao što znamo, jedan od uslova bio da Švedska sarađuje u onome što je nazvao antiterorističkim akcijama Turske, protiv onih koje Ankara smatra teroristima", kaže Serebrenjikov.
Podseća da u Turskoj parlament mora da odobri članstvo Švedske u Alijansi, ali da nije sve gotovo iako je i skupština pod kontrolom Erdoganove stranke.
"Ovo bi mogla da bude jedna od tema razgovora Putina i Erdogana. Glasa se tek u oktobru, pa verujem da u parlamentu još nisu dobili instrukcije, jer postoji dosta mesta za manevrisanje", zaključio je Serebrenjikov.
Preporuka za vas
Komentari (0)