RAT U UKRAJINI Ukrajina istražuje ruske napade na infrastrukturu za žito kao potencijalne ratne zločine

Danas je 526. dan od početka rata u Ukrajini. Rusija je juče dronovima napala kijevsku i odesku oblast, a takođe je granatirala i grad Herson. Uporedo sa napadom na ukrajinsku luku Izmail na Dunavu, koja je bila glavni alternativni put za izvoz ukrajinskih žitarica, iz Kremlja stižu optužbe na račun ukrajinske vojske da je još jednom pokušala da pomorskim dronom napadne ruski brod koji je pratio civilne brodove u Crnom moru. Uprkos tome, poručili su da je Rusija spremna da se vrati sporazumu o žitu ako bude ispunjen u celosti.

Kako je protekao prethodni dan u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.

Euronews

Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu

21.30 Poljanski: Rusija može da se vrati u Sporazum o žitu ako se popravi izvoz njenih proizvoda

Rusija će biti spremna da se vrati Sporazumu o izvozu žitarica Crnim morem ako se reše problemi sa izvozom njenih proizvoda i đubriva, izjavio je danas zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.

''Zapadne zemlje treba da se usredsrede na to da rusko žito i đubriva nesmetano stignu u zemlje kojima je potrebna. Međutim, to nije uključeno u planove naših zapadnih kolega'', rekao je on tokom svog obraćanja na sastanku Saveta bezbednosti UN.

"Ako se otklone svi problemi koje smo javno identifikovali, uključujući i ovu salu, a koji su nastali primenom Memoranduma Rusija-UN, bićemo spremni da se vratimo učešću u Crnomorskoj inicijativi", rekao je Poljanski.

Ranije je američki državni sekretar Entoni Blinken naveo da će Vašington učiniti ''sve što je potrebno'' da obezbedi izvoz hrane iz Rusije, u slučaju da Rusija obnovi učešće u sporazumu.

18.06 Ukrajina istražuje ruske napade na infrastrukturu za žito kao potencijalne ratne zločine

Ukrajina istražuje ruske napade na infrastrukturu za žito kao potencijalne ratne zločine, izjavio je danas glavni tužilac zemlje.

17.50 EU uvela sankcije za  38 beloruskih zvaničnika

Evropska unija je uvela sankcije za beloruskih policijskih, pravosudnih i zatvorskih zvaničnika zbog represije nad antivladinim aktivistima. Uvedene su zabrane putovanja u Evropi i zamrzavanje imovine za 38 zvaničnika, uključujući nekoliko sudija i tužilaca. EU je takođe zamrzla imovinu državne naftne i hemijske firme Belneftekhim zbog njenih veza s Rusijom.

EU je takođe proširila zabranu izvoza na vatreno oružje te vazduhoplovnu i svemirsku industriju.

Novinari i aktivisti u Belorusiji suočavaju se s masovnom represijom od avgusta 2020. godine, kada je beloruski lider Aleksandar Lukašenko dobio šesti mandat.

15.56 Poljska i Litvanija upozoravaju na provokacija Rusije i Belorusije na granici

Lideri Poljske i Litvanije održali su danas hitan sastanak u koridoru Suvalki, strateški važnoj zoni na granici sa Belorusijom i ruskom enklavom Kalinjingradom, i upozorili na provokacije Moskve i Minska u toj oblasti.

Do sastanka dvojice lidera dolazi dva dana nakon što su beloruski helikopteri na kratko narušili poljski vazdušni prostor, što se smatra provokacijom, prenosi AP.  

Ove dve zemlje na istočnom krilu NATO pojačale su bezbednost na granici, nakon što je hiljade pripadnika plaćeničke grupe "Vagner" prešlo iz Rusije u Belorusiju.

"Rusija i Belorusija pojačavaju pritisak na granicama, povećavajući broj svojih provokacija i mi moramo biti svesni da će one biti sve učestalije", rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki na konferenciji za novinare sa litvanskim predsednikom Gitanasom Nausedom.

Oni su se sastali u gradu Suvalki, u slabo naseljenom pojasu duž poljsko-litvanske granice.

Tanjug AP/Michal Dyjuk, File

 

14.49 Evropske kompanije sve više skladište gas u Ukrajini

Evropske kompanije se vraćaju aktivnom korišćenju ukrajinskih podzemnih skladišta gasa, koje je bilo skoro sasvim prekinuto posle februara 2022. godine.

Trgovci energentima su u julu prebacili 589 miliona kubnih metara gasa u Ukrajinu na skadištenje, što je najveća količina u prethodnih 18 meseci, prenosi Komersant. 

Niske cena skladištenja gasa u Ukrajini su primamljive, a evropska skladišta su skoro popunjena.
Kijev je spreman da ponudi stranim kompanijama kapacitete do 10 milijardi kubnih metara za skladištenje gasa, a stručnjaci misle da će i oni biti popunjeni.

Kako je ranije preneo Dojče vele, ukrajinska skladišta, koja su u vlasništvu državne gasne kompanije Naftogaz, imaju ukupan kapacitet od 31 milijardu kubnih metara u 11 podzemnih skladišta. 

Veće kapacitete za skladištenje gasa imaju samo SAD i Rusija.

13.54 Još jedno izgubljeno leto za Krim

Nekada popularna turistička destinacija zbog svojih peščanih plaža, poluostrvo Krim ovog leta ima jako malo posetilaca zbog blizine vojnih operacija u Ukrajini. Štaviše, smatra se da je je ova letnja sezona najgora od raspada Sovjetskog Saveza. Ruska vlada, koja je anektirala Krim 2014 godine, navodno je najavila finansijsku podršku vlasnicima turističkih preduzeća.  

13.42 Zelenski: Još 12 zemalja se pridružilo deklaraciji o bezbednosnim garancijama

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da se još 12 zemalja pridružilo deklaraciji G7 o bezbednosnim garancijama za Kijev.

"Što se tiče bezbednosnih garancija na našem putu ka NATO, paket bezbednosnih garancija za našu zemlju biće konkretizovan u drugoj polovini godine. Do danas se još 12 partnerskih zemalja pridružilo zajedničkoj deklaraciji Grupe sedam najrazvijenijih zemalja", rekao je Zelenski na sastanku sa šefovima ukrajinskih diplomatskih misija.

Zelenski je ovo obraćanje objavio na svom Telegram kanalu.

Kako je naveo, zemlje koje su se pridružile bezbednosnim garancijama su Belgija, Češka, Danska, Finska, Island, Irska, Holandija, Norveška, Portugalija, Rumunija, Španija i Švedska, prenosi TAS S.

Zelenski je naveo da Ukrajina očekuje da rad na potpisivanju bilateralnih sporazuma o bezbednosnim garancijama počne krajem nedelje.

13.13 Šmihal: Rat košta Ukrajinu oko 54 milijarde dolara godišnje

Podrška ukrajinskim oružanim snagama i suprotstavljanje ruskoj agresiji košta Ukrajinu oko 54 milijarde dolara godišnje, izjavio je danas ukrajinski premijer Denis Šmihal na konferenciji ukrajinskih ambasadora.

„Podrška Oružanim snagama i rat koštali su Ukrajinu oko 54 milijarde dolara godišnje. To je više od prihoda u mirnodopskom budžetu“, rekao je Šmihal, prenosi Ukrinform.

Prema njegovim rečima, država trenutno opstaje zahvaljujući finansijskoj podršci partnera, kao i grantovima i kreditima.

„Izgubili smo oko 30 odsto privrede i preduzeća. Izgubili smo 3,5 miliona radnih mesta. U prvoj godini rata izgubili smo 29,5 odsto našeg BDP-a. To je manje od očekivanog. Preduzeća su se prilagodila i nastavljaju da se prilagođavaju. Ove godine očekujemo čak i neznatno povećanje u odnosu na prošlu godinu“, kazao je Šmihal.

On je napomenuo da je moguće i povećati zlatne i devizne rezerve Ukrajine na najviši nivo u istoriji.

"Narodna banka trenutno ima 39 milijardi dolara u deviznim rezervama. Ove godine smo smanjili stopu inflacije na 12,8 odsto na godišnjem nivou", rekao je Šmihal.

12.55 SBU: Bivši advokat zabranjene proruske stranke priveden zbog špijunaže

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) saopštila je danas da je uhapsila advokata u Odesi, koji je na tajnom zadatku radio na prikupljanju obaveštajnih podataka za ruske bezbednosne službe.
On je, prema saopštenju SBU, ukazao Rusiji koje lokacije treba da gađa, pratio je kretanje ukrajinske protivvazdušne odbrane i izveštavao o tome gde su ruske rakete i dronovi pogodili, prenosi Kijev independent.

Odesa i druge luke duž obale Crnog mora više puta su napadane od sredine jula. 
U bombardovanju istorijskog centra grada 23. jula poginule su dve osobe, povređeno više od 20, a oštećene su najmanje 44 zgrade.

Kao paravan, osumnjičeni se pridružio „jednoj od lokalnih javnih organizacija koje se bave održavanjem reda i zakona u gradu“, dodaje se u saopštenju.

Nakon potpune invazije, advokat i njegova supruga otišli ​​su na Krim i dobrovoljno prihvatili saradnju sa ruskim vlastima u zamenu za novac.

Supruga tog čoveka sada živi u Sankt Peterburgu i takođe sarađuje sa ruskim obaveštajnim službama, navodi SBU.

SBU ga je privela pod sumnjom za izdaju, za koju je predviđena doživotna robija.
Kako se ističe u saopštenju, pre potpune ruske invazije, osumnjičeni je radio kao advokat za poslanike okruga iz proruske partije Anatolija Šarija. Politička partija je od tada zabranjena zajedno sa nekoliko drugih proruskih partija.

Šari je proruski bloger koji je optužen za izdaju u odsustvu 2021. godine, što je on negirao, podseća kijevski list. 

12.50 Rusi granatirali centar Hersona, povređeno osam osoba

Ruske trupe su rano jutros ponovo granatirale grad Herson, a pod artiljerijskom vatrom našao se i trolejbus. 

Kako prenosi Ukrinform, povređena su tri putnika i još jedan civil, koji se nalazio na ulici u trenutku granatiranja, kao i četiri pripadnika spasilačkih službi.

Povodom jutrošnjeg artiljerijskog granatiranja Hersona, pokrenuta je istraga o kršenju zakona i običaja ratovanja.

12.33 Ukrajina: Oboreno više od 20 ruskih dronova iznad Kijeva

Ukrajinske vazduhoplovne snage su saopštile danas da su uništile više od 20 dronova tokom tročasovne uzbune u Kijevu i okolini. Iz vojne uprave u Kijevu naveli da je ovo osmi dan zaredom kako Rusija lansira iranske bespilotne letelice "šahid" na prestonicu Ukrajine, a da tokom akcije nije bilo žrtava i štete, prenosi CNN.

12.15 Rusija: Oborili smo sedam ukrajinskih dronova u blizini Moskve

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći oborilo sedam ukrajinskih dronova u oblasti Kaluga, jugozapadno od Moskve.

"Osujećen je pokušaj kijevskog režima da izvrši teroristički napad bespilotnim letelicama nad teritorijom Kaluške oblasti", navodi se u saopštenju ruskog ministarstva objavljenog na Telegramu kome je navedeno da nije bilo žrtava, niti štete.

12.11 Rastu napetosti između Poljske i Ukrajine: Poljaci poručili da im je interes njihove zemlje na prvom mestu

Sve više se širi napetost između Poljske i Ukrajine u poslenjih nekoliko dana, od kako je došlo do nesporazuma oko pomoći Kijevu. Prvo je poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao da je Poljska ostala posvećena odbrani svojih domaćih interesa, uprkos invaziji.

"Uvek ćemo braniti dobro ime Poljske, njenu bezbednost i interes nijedne druge zemlje nikada neće prevladati nad interesom Republike Poljske", naveo je Moravjecki u tvitu.

Nesporazum je izbio nakon što je Marćinu Pšidaču, šefu kancelarije za međunarodnu politiku poljskog predsednika Andžeja Dude, postavljeno pitanje o produženju zabrane uvoza ukrajinskog žita u Poljsku i četiri druge istočne zemlje članice EU nakon roka od 15. septembra, piše Euronews.

Pšidač je tada rekao da je „odbrana interesa poljskog farmera“ od ključnog značaja za zemlju.

"Ukrajina je zaista dobila veliku podršku Poljske. Mislim da bi bilo vredno da počnu da cene ulogu koju je Poljska igrala za Ukrajinu poslednjih meseci i godina", nastavio je on.

Posle ove izjave, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova je pozvalo ambasadora Poljske u Kijevu, a "tokom sastanka je naglašeno da izjave o navodnoj nezahvalnosti Ukrajinaca za pomoć Republike Poljske ne odražavaju realnost i kao takvi su neprihvatljivi", navodi se u saopštenju ministarstva.

S druge strane, pozivanje poljskog ambasadora od strane Kijeva naišlo je na široku osudu analitičara u Varšavi.

Radoslav Fogel, šef komiteta za spoljne poslove poljskog Sejma, takođe je kritikovao Ukrajinu.

„Pomoći ćemo Ukrajini jer je to u našem interesu, ali u isto vreme ne možemo da dozvolimo situaciju da Poljska bude ta koja će snositi nepotrebni teret zbog onoga što se dešava“, rekao je on u izjavi za Virtualnu Polska.

Paulina Janusz

U poslednje vreme, stranke koje izražavaju ukrajinsko-skeptične ili čak eksplicitno antiukrajinske stavove – kao što je krajnje desničarska Konfederacija – pokušavaju da prikupe podršku među onima u Poljskoj koji bi radije videli da se njihova zemlja udalji od daljeg trošenja na svog suseda.

Konfederacja je nedavno organizovala proteste koji su odražavali neke pro-kremljovske stavove, podstaknute godišnjicom ubistva i deportacije hiljada etničkih Poljaka iz Volinije ili regiona Volinja od strane radikalne frakcije Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN-B) tokom Drugog svetskog rata.

Pored toga, i portparolka Kremlja Marija Zaharova uronila je prste u debatu, komentarišući na Telegram kanalu da se Poljska ponaša „kao vuk koji razgovara sa ovcom – trebalo bi da počnete da cenite što sam vas odabrala za večeru od celog stada.”

Rusija bi verovatno bila prva koja će imati koristi od ozbiljnog ili produženog pogoršanja odnosa između njih dvoje.

Inače, U središtu ove diplomatske prepirke leži pitanje uvoza žitarica. Zemlje poput Poljske, Bugarske, Mađarske, Slovačke i Rumunije suočavaju se s izazovom zbog velike količine jeftinijeg ukrajinskog žita koje preplavljuje tržište EU. Ovo je dovelo do uvođenja zabrana uvoza, što stavlja pod znak pitanja princip zajedničkog tržišta EU.

Ukrajina je potpisala sporazum s Rusijom pod posredovanjem UN, ali Rusija je povukla sporazum više puta, što je dovelo do prekida ukrajinskog izvoza žitarica. Uvođenje jednostranih zabrana uvoza između EU i Ukrajine stvara trgovinske napetosti i rizikuje kršenje principa slobodne trgovine u EU.

U odgovor na ove izazove, Evropska komisija je usvojila izuzetnu meru koja zamenjuje nacionalne zabrane uvoza, ali Poljska je najavila da će nastaviti sa svojom zabranom čak i ako EU ne produži ovu meru. Poljski ministar poljoprivrede tvrdi da je zabrana uvoza poboljšala tranzit žitarica u treće zemlje.

Cela situacija ima političke implikacije, a vladajuća stranka Pravo i pravda u Poljskoj suočava se s izazovima predstojećih izbora zbog odluke o uvozu žitarica.

Ovaj sukob oko žitarica i diplomatske prepirke predstavljaju ozbiljan izazov za odnose između Poljske i Ukrajine, a Rusija može imati koristi od njihovog pogoršanja. Ovo je takođe važan test za Evropsku uniju, čiji će odgovor na ove izazove uticati na stabilnost i saradnju unutar regiona.

10.16 Rusko MInistarstvo: Sprečen napad dronovima kod Moskve

Rusija je saopštila da je oborila šest ukrajinskih dronova koji su za metu imali okolinu Moskve. 

"Ruske snage sz sprečile pokušaj režima u Kijevu da izvrše teroristički napad dronovima na region Kaluga koji se nalazi na nekih 180 kilometara jugozapadno od Moskve, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Guverner tog regiona je napisao na Telegramu da su dronovi presretnuti, piše Euronews.

Tanjug AP/AP Photo

11.30 Moravjecki: Vagner će pokušati da destabilizuje istočno krilo NATO-a

Poljski premijer Mateuš Moravjecki je izjavio danas da se borci ruske paravojne grupe Vagner približavaju istočnom krilu NATO-a kako bi ga destabilizovali. "Poljska će nedvosmisleno odgovoriti na ove ruske i beloruske provokacije", poručio je Moravjecki na zajedničkoj konferenciji za medije sa litvanskim predsednikom Gitanasom Nausedom, prenosi Poljski radio.

Dodao je da u Belorusiji ima oko 4.000 Vagnerovaca, te da na taj način Rusija testira reakciju Poljske i njenih saveznika. "Moramo da budemo svesni da će se broj ovakvih provokacija povećati", rekao je poljski premijer.

09.36 Rusija dodala Norvešku na listu neprijateljskih zemalja

Vlada Ruske Federacije uvrstila je danas Norvešku na listu država koje vrše neprijateljske radnje protiv ruskih diplomatsko-konzularnih predstavništava. Ovom odlukom Norveškoj je određeno ograničenje od 27 ljudi koje može da zaposli u svojim diplomatskim predstavništvima na teritoriji Rusije, navodi se saopštenju ruske vlade. U maju 2021. godine, ograničenja su uvedena za diplomatska predstavništva SAD i Češke, a u julu 2022. godine za diplomatska predstavništva Grčke, Danske, Slovenije, Hrvatske i Slovačke.

09.35 Velika Britanija: Ukrajinska kontraofanziva sporo napreduje zbog korova i šiblja

Britansko ministarstvo odbrane ocenilo je danas da su biljke koje su izrasle na bojnom polju verovatno jedan od faktora koji doprinosi sporom napretku ukrajinske kontraofanzive. "Pretežno obradivo zemljište u zoni borbenih dejstava ostavljeno je na ugaru već 18 meseci, a ponovni rast korova i šiblja ubrzan je u toplim, vlažnim letnjim uslovima", navodi se u saopštenju, koje prenosi Gardijan. To je, kako se navodi, verovatno jedan od faktora koji doprinosi generalno sporom napretku borbi u južnoj Ukrajini.

09.15 Britansko ministarstvo odbrane: Ukrajinska kontraofanziva sporo napreduje zbog korova i šiblja

Britansko ministarstvo odbrane ocenilo je danas da su biljke koje su izrasle na bojnom polju verovatno jedan od faktora koji doprinosi sporom napretku ukrajinske kontraofanzive.

"Pretežno obradivo zemljište u zoni borbenih dejstava ostavljeno je na ugaru već 18 meseci, a ponovni rast korova i šiblja ubrzan je u toplim, vlažnim letnjim uslovima", navodi se u saopštenju, koje prenosi Gardijan.

To je, kako se navodi, verovatno jedan od faktora koji doprinosi generalno sporom napretku borbi u južnoj Ukrajini. Istovremeno, taj dodatni biljni pokrivač pomaže u kamufliranju ruskih odbrambenih pozicija i otežava čišćenje minskih polja, piše u saopštenju britanskog Ministarstva odbrane.

08.55 Ukupna ratna šteta na infrastrukturi Ukrajine premašuje 150 milijardi dolara

Iznos direktne štete pričinjene infrastrukturi Ukrajine usled invazije Rusije u punom obimu procenjuje se na 150,5 milijardi dolara, od čega se 55,9 milijardi dolara odnosi na stambeni fond, saopštila je Kijevska škola ekonomije (KSE institut). "Od juna 2023. godine, ukupan iznos direktne dokumentovane štete koja je naneta infrastrukturi Ukrajine usled invazije Rusije u punom obimu procenjuje se na 150,5 milijardi dolara (po ceni zamene)“, navodi se u izveštaju KSE, prenosi Ukrinform.

08.32 Antonov: SAD žele da dobiju informacije o razvoju ruskog strateškog arsenala

Ambasador Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama Anatolij Antonov izjavio je danas da je cilj Vašingtona da dobije informacije o razvoju ruskog strateškog arsenala. "Vašington odavno krši 'duh' sporazuma START. Napustio je, ne samo principe iz preambule, već je odbio je poštovanje glavnih ograničenja vezana za broj strateškog naoružanja", poručio je Antonov, prenosi TASS. On je dodao da je do sadašnje krize doveo još važniji faktor, a to je, prema njegovim rečima, hibridni rat koji je američka administracija pokrenula protiv Rusije, sa ciljem da joj nametne strateški poraz.

08.17 Zelenski: Rusija želi "globalnu katastrofu" i kolaps tržišta hrane

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su ruski napadi na lučku infrastrukturu pokazali da Moskva namerava da stvori "globalnu katastrofu" sa krizom na tržištu hrane. 

"Za rusku državu ovo nije samo borba protiv naše slobode i naše zemlje", rekao je Zelenski u sinoćnjem video-obraćanju, prenosi Rojters. Dodao je da Moskva vodi borbu za "globalnu katastrofu".

"U svom ludilu, potreban im je kolaps svetskog tržišta hrane, kriza cena i poremećaji u snabdevanju", poručio je predsednik Ukrajine.

07.43 Lokalne vlasti: Novi masovni napad dronovima na Kijev

Kijev se rano jutros odbranio od osmog uzastopnog noćnog napada dronovima, saopštila je Kijevska regionalna vojna uprava na Telegramu. U preliminarnim izveštajima nije zabeležena šteta.

Serhij Popko, šef vojne uprave napisao je: "Osam uzastopnih napada dronovima "Šahed" na Kijev. I opet, kao juče, masovni napad. Snage i sredstva PVO na prilazu Kijevu otkrile su i uništile vazdušne ciljeve".

"Prema informacijama u ovom trenutku, u prestonici nije bilo žrtava niti štete, a podaci iz operativnog rezimea se pojašnjavaju. Ovaj najnoviji vazdušni alarm u prestonici trajao je tačno tri sata, što je dovelo do ukupno 820 sati sirena u Kijevu od početka invazije u punom obimu", dodao je Popko.

07.40 EU: Rusija pokušava da stvori "nove zavisnosti" jeftinim žitom

Evropska unija je upozorila zemlje u razvoju da Rusija nudi jeftino žito "kako bi stvorila nove zavisnosti, pogoršavajući ekonomsku ranjivost i globalnu nesigurnost hrane", navodi se u pismu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja u koje je Rojters imao uvid.

U pismu upućenom zemljama u razvoju i Grupi 20, Borelj je pozvao države da govore "jasnim i jedinstvenim glasom" kako bi podstakle Moskvu da se vrati sporazumu o žitu koji je omogućavao siguran izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora.

"Dok se svet suočava sa poremećenim snabdevanjem i višim cenama, Rusija se sada približava ranjivim zemljama sa bilateralnim ponudama za isporuku žitarica po sniženim cenama, pretvarajući se da rešava problem koji je sama stvorila", poručio je Borelj. Dodao je da je reč o "ciničnoj politici namernog korišćenja hrane kao oružja".

07.23 Brazilski zvaničnik: Još nije vreme za konkretne predloge o rešenju rata

Brazil ulaže napore da stvori uslove za mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali još nije sazrelo vreme za konkretne predloge, rekao je za Tas specijalni savetnik Brazila za spoljnu politiku Selso Amorim.

"Brazil želi da pokrene maksimalno širok dijalog. Vidimo sve veće interesovanje za ovo. Što se tiče konkretnih predloga, njih treba unaprediti kada se stvore realni uslovi za razgovore. Za sada radimo na stvaranju povoljne atmosfere", rekao je on.

Prema rečima bivšeg brazilskog ministra spoljnih poslova i odbrane, ova tema će biti na dnevnom redu brazilsko-ruskih kontakata na marginama predstojećeg samita BRIKS-a u Johanesburgu krajem avgusta. 

On nije isključio mogućnost više poseta Moskvi i Kijevu radi konsultacija, ako predsednik Brazila tako naloži. 

07.00 Istraživanje Jejla: Ukrajinci na okupiranim teritorijama primorani da uzmu ruske pasoše

Ukrajinci koji žive na teritoriji koju je okupirala Rusija primorani su da uzmu rusko državljanstvo ili da se suoče sa oštrom odmazdom, uključujući moguću deportaciju ili pritvor, navodi se u danas objavljenom istraživanju Univerziteta Jejl, koji je urađen uz podršku američke vlade.

U istraživanju se navodi da su, u okviru plana Moskve da "uspostavi vlast nad Ukrajincima", stanovnici Luganske, Donjecke, Hersonske i Zaporoške oblasti na meti "sistematskih napora da im se oduzme ukrajinski identitet", prenosi Rojters.

Niz ukaza koje je potpisao ruski predsednik Vladimir Putin primorava Ukrajince da dobiju ruske pasoše, što krši međunarodno humanitarno pravo, prema navodima tog izveštaja. 

06.55 Zelenski: Nadam se da će mirovni samit u Ukrajini biti održan u septembru

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je juče da se nada da bi "samit mira" mogao da bude održan ove jeseni u Ukrajini, kao i da su ovonedeljni razgovori u Saudijskoj Arabiji odskočna daska ka tom cilju.

"Radimo na tome da samit bude održan ove jeseni. Jesen stiže vrlo brzo, ali ima još vremena za pripremu samita na kojem će učestvovati većina zemalja sveta", poručio je Zelenski, prenosi Rojters.

Agencija navodi da predsednik Ukrajine i njegov tim rade sa saveznicima na prikupljanje široke podrške za mirovni samit koji, kako navodi Rojters, ''ima za cilj obustavljanje ruske agresije koja je počela u februaru 2022. godine''.

06.45 Konašenkov: Ukrajinci još jednom pokušali da pomorskim dronom napadnu ruski brod

Ukrajinska vojska je još jednom pokušala da pomorskim dronom napadne ruski brod koji je pratio civilne brodove u Crnom moru, izjavio je juče portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

"Sinoć je kijevski režim ponovo pokušao pomorskim dronom da napadne ruski brod koji je pratio civilne pomorske brodove u jugozapadnom delu Crnog mora", rekao je on, preneo je TASS.

profimedia

06.30 Papa Franja pozvao Evropu da preuzme ulogu mirotvorca

Papa Franja je pozvao juče Evropu da ponovo preuzme ulogu mirotvorca i graditelja mostova.

"Plovimo usred oluja okeanom istorije i osećamo potrebu da idemo hrabrim putevima mira. Nadam se da će Svetski dan mladih za Stari kontinent biti impuls ka univerzalnoj otvorenosti", rekao je papa nakon što je sleteo u lisabonsku vojnu vazdušnu bazu kako bi prisustvovao globalnom okupljanju mladih katolika koji se održava svake dve ili tri godine u drugom gradu, preneo je AP.

On je, komentarišući rat u Ukrajini, globalno zagrevanje i demografski pad Evrope, pozvao mlade ljude da preuzmu inicijativu i zajednički grade budućnost.

06.15 Kremlj: Rusija spremna da se vrati sporazumu o žitu ako bude ispunjen u celosti

Rusija je spremna da se brzo vrati sporazumu o žitu, ali on treba da bude sproveden i u delu koji se odnosi na Moskvu, rekao je juče portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Predsednik Vladimir Putin je to već stotinu puta ponovio. Rusija je spremna da se brzo vrati pravom dogovoru. Ne samo razgovorima, već i samom sporazumu. Spremna je da to uradi odmah. Dogovor jednostavno treba sprovesti u delu koji se odnosi na Rusiju. To do sada nije učinjeno", poručio je Peskov, prenosi TASS.

Tanjug/AP/Telegram Channel of Odesa Region Governor Oleh Kiper

06.00 Rusija napala luku Izmail i gradove Kijev i Herson

Rusija je juče ujutru napala ukrajinsku luku Izmail na Dunavu, na samoj granici sa Rumunijom, koja je bila glavni alternativni put iz Ukrajine za uvoz žitarica otkako je Rusija sredinom jula ponovo uvela blokadu na izvoz žita iz crnomorskih luka. Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je da je oštećen silos za žito.

Ukrajinski državni emiter Suspiljne na svom Telegram kanalu javio je da su PVO jedinice tokom noći oborile 23 "Šahed" drona kojima je Rusija napala, od čega je većina bila u Kijevskoj i Odeškoj oblasti.

Takođe, Suspiljne navodi da je granatiran i Herson, i da je tom prilikom povređeno dvoje ljudi, kao i da su oštećene kuće, kancelarijski prostori i automobili u tom gradu.