Ruski potez diže cenu žita: Očekuje se globalno poskupljenje do 15 odsto, kako će se ova promena odraziti na Srbiju

Komentari

Autor: Euronews Srbija

27/07/2023

20:04

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Međunarodni monetarni fond (MMF) izneo je procenu prema kojoj je globalna ekonomija počela postepeno da se oporavlja, uz poruku da je ipak rano za slavlje. Jedan od razlog aza povećan oprez jeste povlačenje Rusije iz dogovora o izvozu ukrajinskog žita crnomorskim rutama.

MMF ocenjuje da, iako su određeni rizici smanjeni, postoje i oni koji su nikad prisutniji. Povlačenje Rusije iz sporazuma moglo bi da pokrene globalni rast cena žitarica.

"Procene su da je oko 33 miliona tona žita poslato iz Ukrajine u ostatak sveta i da je to pomoglo da cene ostanu niže, i hrane i žitarica. Sada taj mehanizam radi u suprotnom smeru. Još vršimo procene, ali verujemo da bi cene mogle da skoče za 10 ili 15 odsto", izjavio je glavni ekonomista MMF-a Pjer Olivije Gurinčas.

Cene žitarica su samo prošle srede skočile osam procenata, zbog čega Ujedinjene nacije pozivaju Rusiju da se vrati sporazumu, budući da njeno povlačenje utiče na zemlje u razvoju.

"Rusija pojačava napade na skladišta u Odesi , uključujući i ona preko puta Rumunije, članice NATO-a. To čini koristeći teško naoružanje, što je apsurdno. To pokazuje da se globalne zalihe hrane koriste kao oružje", izjavila je britanska ambasadorka u UN-u, Barbara Vudvord.

Upravo zbog blokade crnomorske rute, Dunav je postao najvažnija trasa. Evropska unija smatra da je rešenje u takozvanim koridorima solidarnosti kojima se ukrajinsko žito transportuje, a da pritom ne budu ugroženi poljoprivrednici istočnoevropskih zemalja od kojih su neke već uvele zabranu uvoza žita iz Ukrajine.

"To je jedina opcija. S obzirom na količinu ukrajinskog izvoza, spremni smo da na taj način transportujemo sve što je Ukrajini potrebno", izjavio je evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski.

Sa druge strane, Moskva tvrdi da su kanali isporuke žita bili korišćeni u vojne svrhe, a da deo sporazuma koji se odnosi na Rusiju nije ispunjen.

Portparol Kremlja Dimitrij Peskov izjavio je da nemoguće vratiti se sporazumu, budući da on nikada nije ispoštovan, mada napomenuo je da ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da je povratak inicijativi moguć čim se uslovi ispune.

Zahtevi Moskve su da se ruska đubriva i hrana izuzmu od sankcija, ali ne samo na papiru, kako tvrde ruski zvaničnici. Ovaj sporazum potpisan je 22. jula 2022. godine, a prestao je da funkcioniše godinu dana kasnije.

Kako će rast cena žitarica na globalnom nivou odraziti na Srbiju?

Dekanica Ekonomskog fakulteta u Beogradu Žaklina Stojanović kaže da se procene MMF-a upravo potvrđuju u praksi, pošto je odmah nakon informacije da Rusija napušta dogovor tržište reagovalo tako što je istog trenutka cena pšenice na čikaškoj berzi skočila za tri procenta.

"U nekoliko dana ovo je doseglo razmeru od 12 procenata i to je u granicama procene koju je imao MMF. Logično je jer tržište pšenice reaguje na impulse koji su očigledno nametnuti sa strane, to nisu kontrolisani događaji i rezultat je logičan", rekla je Stojanović.

Stojanović dodaje da kada je u pitanju Srbija, cena pšenice trenutno miruje.

"Mi smo u žetvi i imamo novi rod u ovom trenutku, cena pšenice u Srbiji je oko 22 dinara. Bez obzira na to što se na svetskoj pijaci beleži rast njene cene, zalihe koje su prenete iz prethodne godine zbog nemogućnosti izvoza i velika ponuda pšenice na tržištu još uvek drže cenu pod kontrolom, u smislu da se ona ne menja naviše", kaže Stojanović.

Međutim, upozorava da postoje dve strane medalje.

"Sa jedne stane imamo potrošače, a s druge su proizvođači koji se nalaze u izuzetno teškoj poziciji. Analize pokazuju da je cena koštanja kilograma pšenice negde oko 30 dinara, a sa cenom oko 21 ili 22 dinara vi ne možete da pokrijete ni troškove te proizvodnje", dodaje Stojanović.

Stojanović objašnjava kako ovo znači da je proizvodnja koja je vezana za naredni ciklus dovedena u pitanje.

"Pitanje je šta ćemo imati naredne godine u smislu onoga koliko su proizvođači spremni da zasade i koriste savremene agrotehničke mere kako bi povećali prinose, kako bismo imali stabilne ponudu sledeće godine", ističe Stojanović.

Na pitanje da li ovaj trenutak naši poljoprivrednici mogu da iskoriste za izvoz, Stojanović kaže da mogu iskoristiti, ali dodaje da je ta šansa zbog trenutnih političkih dešavanja svedena na minimum.

"Šansa za naše proizvođače je postojala do trenutka kada je Konstanca mogla da se nesmetano koristi, bez ikakve konkurenije ukrajinskog žita. Sva ova zatvaranja Odese i crnomorskih luka koje su pod kontrolom Ukrajine izvršiće premeštaj sve te robe ka Konstanci. Svi proizvođači, ne samo iz Srbije, nego i iz regiona i EU biće pogođeni ovakvim dešavanjima", kaže Stojanović.

Objašnjava da ovo znači da će skladišni kapaciteti u Konstanci biti zauzeti nekom drugom robom, koja će vrlo verovatno biti jefitnija od one koju smo mi u stanju da ponudimo.