Rusija ograničava izvoz žita: Poremećaj na globalnom tržištu značio bi novi skok cena i uvod u novi vrtlog

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/01/2023

07:27

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je potrebno kontrolisati obim izvoza žita iz zemlje jer su neophodne stabilne rezerve na domaćem tržištu. On je rekao da ne treba dozvoliti da se sve iznese u inostranstvo, jer su Rusiji potrebne stabilne rezerve. Rusija je inače najveći svetski izvoznik pšenice, koji pokriva jednu petinu ukupnog svetskog tržišta.

Komentaričući izjavu ruskog predsednika da će uvesti kontrolu obima izvoza žita, profesorka Poljoprivrednog fakulteta, Natalija Bogdanov kaže da Srbija, poučena prošlogodišnjom neprimerenom reakcijom, ne treba da ograničava izvoz pšenice. Ona je za Euronews Srbija rekla da je rano prognozirati kakva će biti situacija na svetskom tržištu žitarica, budući da je teško proceniti kakva je bila setva u Ukrajini, koja je takođe jedan od najvećih izvoznika, ali i da li će zaista i u kojoj meri Rusija ograničiti izvoz.

"Ova izjava na samom početku 2023. godine počinje da podgreva paniku. Svakako stoji da je prerano da govorimo o posledicama i do čega bi to moglo da dovede. Za razliku od velikih i značajnih svetskih izvoznika pšenice koji su bili suočeni prošle godine sa dramatičnom sušom i padom prinosa, u Rusiji to nije bio slučaj i raspored padavina je bio takav da sada znamo da je Rusija prošle godine ostvarila rekordan izvoz pšenice. Situacija koju Putin pominje, da se zalihe moraju obnoviti, svakako da nije bez razloga, jer je pitanje šta će njih dočekati u narednoj vegetacionoj godini, kada su u pitanju klimatske romene i raspored padavina", objašnjava Bogdanov.

Ona smatra da je ohrabrujuća vest koja stiže iz Amerike, a koja sugeriše relaksaciju trgovačkih režima. Ministarstvo finansija SAD je naime saopštilo da su ukinute antiruske sankcije za proizvode poljoprivredne i medicinske namene. Konkretno, dozvoljavaju se transakcije koje imaju veze sa proizvodnjom, prodajom, transportom ili isporukom poljoprivrednih proizvoda, poljoprivredne opreme, lekova, medicinske opreme sa delovima i ažuriranjem softvera za nju.

"Rusija nema onaj tip sankcija kakvom smo mi bili izloženi sa apsolutnom zabranom trgovine, računajući i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Ono što smo prošle godine slušali je da njihovi izvoznici zapravo ne uspevaju tako lako da plasiraju svoje proizvode po razumnim cenama, jer je problem osiguranje, pošto je rizik izvoza veliki i zarade nisu kao ranije", objašnjava Bogdanov.

Ukrajina je drugi najveći izvoznik, a profesorka kaže da će njihova proizvodnja ove godine biti pod još većim znakom pitanja, ali da se do maja ili juna praktično neće znati kakvi će biti prinosi.

"Treba imati u vidu da ima i drugih velikih izvoznika, zemlje Latinske Amerike, SAD, a jedino gde bi moglo da dođe do problema je sa afričkim zemljama. Oko 50 odsto hrane koju Svetski program za hranu distribuira siromašnim zemljama, dolazi iz Ukrajine i Rusije. Ostaje da se nadamo da će prinosi u ostalim zemljama uspeti da nadomeste rusku i ukrajinsku proizvodnju. Nema razloga još za paniku, zaista je prerano", smatra Bogdanov.

"Država ne treba da se meša"

Ona podseća da je cena počela da opada čim je pšenica krenula iz Ukrajine, ali da sada ponovo raste.

"Treba imati u vidu da smo mi u četvrtoj godini prehrambenih problema od početka kovida i ima smisla da se zalihe obnove. To je za mnoge zemlje prošle godine bilo nemoguće upravo zbog Rusije i Ukrajine i njihovog ograničenog izvoza, kaže profesorka.

Ona smatra da bi bilo neumesno da Srbija ograničava izvoz šenice i da je prošlogodišnja zabrana pokazala da nije dobro mešanje države, pogotovo kad mu vreme nije.

"Zasejali smo dovoljne koliine, po naši bilansima i mislim da bismo trebali da budemo u tom smislu mirni, jer znamo kako su poljoprivrednici prošle godine loše prošli, ne samo kada je o pšenici reč, nego i kod uljarica i nekih drugih proizvoda u momentu kada je država počela da se meša i da u toj panici reaguje prilično neprimereno. U ovom momentu nema razloga za bilo kakvu brigu, a ostaje da se nadamo da će se naš domaći bilans kretati u svojim razumnim intervalima", kaže Bogdanov.