Sve oči uprte u Erdogana: Da li je sporazumu o izvozu žita zadat "poslednji udarac" ili je moguće da dogovor "oživi"

Sporazum o izvozu žitarica Crnim morem, koji su Ukrajina i Rusija postigle uz posredstvo Turske i UN, odlukom Moskve nije produžen, što je izazvalo burne reakcije širom sveta, ali i strah od nestašica i novog rasta cena hrane. Dok se predstavnici Rusije i UN međusobno optužuju, pitanje je kolike su šanse da sporazum bude produžen u budućnosti, a sve oči biće uprte u jednog čoveka - predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.

Ukrajina i Rusija su među najvećim svetskim izvoznicima žitarica, a svaki prekid isporuka može da dovede do povećanja hrane širom sveta, ocenjuje agencija Rojters. CNBC piše da će Ukrajina sada biti prinuđena da većinu svojih žitarica izvozi kopnenim putem, ili preko rečnih luka, a to će značajno povećati troškove transporta i dodatno će se povećati pritisak na ukrajinske poljoprivrednike.

Efekat bi mogao da bude da oni u sledećoj sezoni zasade manje površine, rekao je Karlos Mera, šef tržišta poljoprivrednih proizvoda u kompaniji "Rabobank". Isporuke žitarica Crnim morem su i pre suspenzije sporazuma opadale, zbog čega profesor međunarodne trgovine i ekonomskog razvoja na Univerzitetu Sent Galen ističe da je Rusija zadala "smrtni udarac" dogovoru koji je već bio na klimavim nogama.

Uprkos tome, sporazum o izvozu žitarica Crnim morem je bio redak diplomatski tračak svetlosti od kako je Rusija počela invaziju na Ukrajinu, i od kako su odnosi Moskve i Zapada počeli strmoglavo da se urušavaju. Zbog čega je Rusija povukla takav potez?

Time što je odbio da obnovi sporazum, kako piše CNN, Vladimir Putin ponovo pokušava da odgovori na zapadne sankcije koje pogađaju rusku ekonomiju. 

"Predsednik Rusije Vladimir Putin je podsetio svet da ima još jedan instrument u svojim rukama. Suspenzija sporazuma o žitu od strane Rusije, iz regiona koji se naziva 'svetska korpa za hleb', preti da izazove ozbiljnu nestašicu hrane u Africi i da dovede do rasta cena u supermarketima u razvijenom delu sveta. U SAD to predstavlja rizik za Džoa Bajdena, koji ulazi u kampanju za reizbor, i teško da može da priušti ponovni rast inflacije koja je pogodila potrošače prošle godine", navodi američki medij u svojoj analizi.

"Putin pokušava da koristi glad kao oružje"

Kao što je i bilo očekivano, Ujedinjene nacije i druge zapadne sile su oštro regovale na rusku objavu o suspenziji sporazuma, ističući upozorenje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da Putin pokušava da koristi glad kao oružje. Američki državni sekretar Entoni Blinken je upozorio da Rusija pokušava da koristi hranu kao instrument u svom ratu protiv Ukrajine, dodajući da će sada biti otežano dopremanje hrane na mesta kojima je očajnički potrebna. 

Tanjug/AP Photo/Khalil Hamra, File

U svojim pokušajima diplomatskog manevrisanja, Rusija je opravdala izlazak iz sporazuma, tvrdeći da ne dobija svoj deo kolača. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da generalni sekretar UN Antonio Gutereš nije krivac za prekid sporazuma, ističući da Rusija ceni njegove napore. Međutim, kaže da su evropske zemlje "beskrupulozne". 

Rekao je da je Ruska Federacija ispunila svoje obaveze i nekoliko puta produžavala ovaj dogovor, uprkos činjenici da uslovi ovih sporazuma u odnosu na Rusku Federaciju nisu sprovedeni, prenosi Tanjug pisanje RIA Novosti.  

Prethodno je Gutereš naveo da bi povratak sporazumu mogao da bude veoma težak i tvrdio je da je Rusiji poslao predloge o tome da se dogovor održi, ali da je razočaran jer se to nije dogodilo.  

Da li je ovo definitivan kraj ili sporazum može da "oživi"

Ne misle svi da je ovo definitivni kraj sporazuma o žitaricama, a kao osoba koja bi mogla da odigra važnu ulogu u njegovom oživljavanju najčešće se pominje predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, koji je još ranije najavio sastanak s Putinom ovog leta.

Erdogan je nedavno dobio pohvale od NATO saveznika i od lidera zemalja u razvoju zbog posredovanja u prvobitnom sporazumu. S druge strane nije naišao na odobravanje ruske strane nakon što je otvorio put Švedskoj za članstvo u NATO i nakon što je zarobljene ukrajinske komandante vratio kući.

Zbog toga CNN piše da je moguće da je Putin suspenzijom sporazuma o žitu želeo da uzvrati udarac Erdoganu kako bi poništio njegovo dostignuće. S druge strane, upozorava se da Putin i Erdogan igraju dvostruku igru, i da bi sve ovo moglo da predstavlja njihov najnoviji "šahovski potez".

"Primetno je da je Erdogan, koji ima reputaciju umešnog igrača u pojačavanju uticaja Turske, Putina nazvao svojim prijateljem. Ukoliko nekako uspe da aranžira oživljavanje sporazuma, još jednom bi ojačao svoju poziciju u političkoj mreži velikih sila", navodi CNN.  

Tanjug AP/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Nekadašnji službenik za planiranje politike u Stejt Departmentu Majkl Kimid, koji je sada profesor na Katoličkom univerzitetu u Vašingtonu, tvrdi da je Turska u jedinstvenom položaju, zbog toga što ima značajnu ulogu unutar NATO-a, a sa druge strane ima snažne odnose i sa Ukrajinom i sa Rusijom.  

"Mislim da je veoma moguće da čak i pre sastanka Putina i Erdogana može da se produži ugovor o žitaricama. To je ono što Rusiju, u određenoj meri, drži u milosti međunarodne zajednice", rekao je za CNN. 

O trenutnoj situaciji su razgovarali turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan i njegov ruski kolega Sergej Lavrov. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova, saopštilo je da su dvojica ministara razmotrili alternativne opcije za snabdevanje žitom zemalja kojima je to potrebno nakon raskida sporazuma o žitu, preneo je Tanjug.  

Još jedan argument analitičara koji veruju da će sporazum o žitu ipak biti produžen jeste to što je Moskva, od početka invazije na Ukrajinu, uložila velike napore da ostvari uticaj u Africi, a sada rizikuje da to ugrozi ukoliko dođe do nestašice hrane.