Odluka koja može napraviti problem i Srbiji: Moskva tvrdi da je prekid sporazuma o žitu - konačan

Sporazum Moskve i Kijeva nesmetanom izvozu žitarica koji je u momentu potpisivanja okarakterisan kao svetionik nade nije doživeo ni prvu godišnjicu - raskinut je danas nakon odluke Kremlja da obustavi njegovu primenu. O ovome je juče Rusija obavestila Ukrajinu ali i Tursku i UN uz čije je posredovanje dogovor sklopljen. I dok Zapad ukazuje da bi ova odluka mogla da pogodi najsiromašnije u svetu, ona bi, kako za Euronews Srbija kaže Agroekonomski analitičar Žarko Galetin, mogla napraviti problem i Srbiji.

Iz ruskog ministarstva spoljnih poslova saopšteno je da raskid sporazuma podrazumeva povlačenje garancija za bezbednost plovidbe, kao i sužavanje pomorskog humanitarnog koridora i zatvaranje zajedničkog koordinacionog centra u Istanbulu.

Moskva: Korist su imale samo kompanije

Navode da će ''bez učešća Rusije, Crnomorska inicijativa prestati da funkcioniše od sutra, 18. jula'', i da je ''došlo vreme da se pokaže deklarisana solidarnost sa evropskim saveznicima Kijeva, koji mogu da izvoze ukrajinsku hranu preko kopnenih koridora''.

Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin istakao da glavni cilj sporazuma, a to je snabdevanje žitom zemalja u nevolji, uključujući i afrički kontinent, nije realizovan, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov danas je izjavio kako će Moskva ponovo primenjivati crnomorske sporazume čim se otklone prepreke za izvoz ruske hrane i đubriva. Rusija je, naime, u više navrata tokom prethodne godine ukazivala da se ispunjava samo polovina sporazuma o izvozu ukrajinske hrane, ali da njoj nije omogućeno da izvozi svoje proizvode i đubrivo što je takođe bio deo dogovora. 

Prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama, Dmitrij Poljanski, saopštio je danas da je odluka o raskidu sporazuma o žitu konačna.

"Da, odluka je konačna", rekao je Poljanski novinarima u Njujorku.

Na pitanje da li će biti daljih razgovora na ovu temu, ruski diplomata je rekao: "Koliko ja znam, neće".

Ambasador Rusije u Belorusiji Boris Grizlov izjavio je danas da je to diplomatsko predstavništvo Kijevu uputilo notu kojom obaveštava o stavu Rusije o prekidu sporazuma o izvozu žitarica Crnim morem, navodeći da od 18. jula treba potpuno prekinuti sprovođenje te inicijative.

Ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju o prekidu navelo kako su glavni korisnici ukrajinskog izvoza žitarica postale kompanije sa Zapada, jer, s jedne strane, poseduju značajne delove ukrajinskih oranica, a sa druge strane, evropske kompanije su kupovale ukrajinsku hranu po damping cenama i preprodavale prerađene sirovine po visokoj ceni.

''Suprotno deklarisanim humanitarnim ciljevima, izvoz ukrajinske hrane je gotovo odmah prebačen na čisto komercijalnu osnovu i do poslednjeg trenutka je bio usmeren na služenje usko sebičnim interesima Kijeva i njegovih zapadnih kustosa", ocenilo je rusko ministarstvo.

"Činjenice i brojke govore same za sebe. Izvezeno je ukupno 32,8 miliona tona tereta, od čega je više od 70 odsto (26,3 miliona tona) poslato u zemlje sa visokim i višim srednjim nivoom prihoda, uključujući i EU. Udeo najsiromašnijih zemalja, posebno Etiopije, Jemena, Avganistana, Sudana i Somalije, činio je manje od tri odsto, ukupno 922.092 tone'', navodi se u saopštenju ministarstva u Moskvi.

I dok Moskva tvrdi da žitarice nisu stizale onima koje su bile namenjene generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je danas reagujući na odluku rekao da će stotine miliona ljudi, koji se suočavaju sa glađu, platiti cenu zbog odluke Rusije da suspenduje sporazum o žitu.

UN: Cenu će platiti milioni gladnih

"Cenu će platiti stotine miliona ljudi koji se suočavaju sa glađu i potrošači koji se suočavaju sa globalnom krizom vezanom za troškove života", napisao je Gutereš na Tviteru.

On je naveo da duboko žali zbog odluke Moskve da obustavi sprovođenje Crnomorske inicijative, za koju kaže da je bila spas za globalnu bezbednost hrane u svetu punom problema.

Gutereš je, odgovarajući na pitanja novinara, signalizirao da povlačenje Rusije podrazumeva i raskid dogovora Ujedinjenih nacija i Moskve o olakšanom izvozu žitarica i đubriva iz Rusije.

"Današnja odluka Ruske Federacije zadaće udarac ljudima koji su u nevolji širom sveta", poručio je Gutereš, prenosi Rojters.

I Bela kuća danas je upozorila da će odluka Rusije da suspenduje učešće u sporazumu o slobodnom transportu žitarica kroz Crno more uvećati nesigurnost snabdevanja hranom u svetu i naneti štetu milionima ugroženih ljudi, pa je pozvala Moskvu da odmah poništi svoju odluku.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Adam Hodž dodao je da je pomenuta inicijativa bila ključna za snižavanje cena hrane širom sveta, koje su naglo porasle "kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu", preneo je Si-En-En.

Sporazum, koji je postignut uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija u julu 2022. godine,  ističe danas popodne, a omogućavao je Ukrajini da izvozi žito iz svojih luka i bezbedno prođe kroz Crno more, do bosforskog moreuza u Turskoj.

"Više od polovine od 32 miliona metričkih tona žitarica i prehrambenih proizvoda isporučenih pomoću Crnomorske inicijative otišlo je u zemlje u razvoju, uključujući neke od najnebezbednijih regiona na svetu", rekao je Hodž.

I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski danas je apelovao da se mora učiniti sve kako bi sporazum opstao.

profimedia

"I bez Ruske Federacije sve mora da bude učinjeno kako bismo mogli da koristimo ovaj crnomorski koridor. Nismo uplašeni", rekao portparol Zelenskog Sergej Nikiforov citirajući ukrajinskog predsednika. 

Potez Rusije danas su oštro osudili pojedini evropski zvaničnici koji smatraju da raskid sporazuma ugrožava pristup hrani i bezbednost hrane u svetu, zbog čega poručuju da će EU nastaviti da radi na obezbeđivanju sigurnosti hrane za ugrožene u svetu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je na svom nalogu na Tviteru saopštila da EU radi na obezbeđivanju sigurnosti hrane za ugrožene u svetu.

''Putevi solidarnosti EU nastaviće da donose poljoprivredne i prehrambene proizvode iz Ukrajine na globalna tržišta'', napisala je ona.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ukazao je da je inicijativa za crnomorsko tržište donela korist milionima širom sveta.

''Žao mi je zbog današnjeg saopštenja Rusije. Ovo će ugroziti sigurnost hrane i pristup hrani, žitaricama i zalihama đubriva stanovništvu širom sveta. Podržavam napore UN i Antonija Gutereša da se nastavi sa produženjem inicijative'', poručio je na Tviteru Mišel.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da je odbijanje Rusije da produži sporazum koji omogućava Ukrajini da izvozi žitarice iz svojih crnomorskih luka, "šalje lošu poruku" ostatku sveta, dok je francusko ministarstvo spoljnih poslova danas pozvalo Rusiju da prestane sa ucenama vezanim za suspenziju sporazuma o žitu.

"Rusija mora da prestane sa ucenama koje se tiču sigurnosti hrane na svetskom nivou i da preispita svoju odluku", poručuje se u saopštenju, prenosi Rojters.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj izrazio je danas žaljenje zbog odbijanja Rusije da produži sporazum o slobodnom transportu žitarica kroz Crno more.

On je upozorio da je situacija ozbiljna i da će ta odluka izazvati probleme mnogim ljudima širom sveta.

"Blokirajući crnomorsku žitnu inicijativu, jednu od najvažnijih ruta za izvoz žitarica iz Ukrajine, Rusija ponovo izaziva glad ljudi. Ovo će pojačati ekonomske poteškoće i globalnu nesigurnost hrane", napisao je Borelj na Tviteru.

Galetin: Odluka može napraviti problem i Srbiji

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Euronews Srbija kaže kako je hrana definitivno postala "sredstvo za politička obračunavanja".

"Krajnji cilj nije da zadovoljite potrebe stanovništva za hranom, pogotovo najugroženijeg dela svetskog stanovništva za hranom, već za zadovoljavanja sopstvenih ciljeva. Ta priča postaje sve aktuelnija i svakako veliki interesi dovode do toga da obesmišljavate najveću etičku vrednost koju proklamaju UN - da hrana treba da bude dostupna i raspoloživa svima", ističe Galetin. 

Dodaje da u ovom trenutku ponovo postavljamo pitanje gde ta hrana ide.

"Umesto jedne odluke koja je na početku bila politička, kada je EU skinula carine i otvorila granice za ukrajinsko žito, sada imate jednu ekonomsku odluku zemalja koja su rekle da neće da unose loše, nekvalitetno žito po toj ceni", kaže Galetin.

Takođe, dodaje da "one završavaju tamo gde to nije namenjeno", a da se plasiraju priče da je to neophodno najugroženijim zemljama koje se nalaze na ivici gladi.

Galetin smatra da su prekidom crnomorskog sporazuma ponovo otvoreni isti problemi i dileme načina transporta ukrajinskih žitarica, pre svega pšenice, pošto su alternativni putevi veoma skupi i sa sobom nose rizike.  

"Problem smeštaja žitarica i čuvanja se ponovo pokreće, Ukrajina je i pre godinu dana imala taj problem dok crnomorski sporazum nije stavljen u funkciju. Ova zemlja je i pre rata 80, čak i 90 odsto rasutog tereta žitarica, pre svega uljarica, plasirala i disponovala preko crnomorskih luka, tako da ne možete ni za godinu dana naći adekvatna i funkcionalna alternativna rešenja i rute. Na kraju krajeva sve se ponovo svodilo na crnomorsku luku Konstanca", rekao je Galetin. 

Dodaje kako je Konstanca sada prepuna, što može praviti problem i Srbiji.

"Mi ne možemo više na tu Konstancu da računamo kao ranije, a bila je najveće sabirno mesto za žitarice i uljarice, gde se roba plasirala i prodavala najvećim svetskim dilerima uljarica i žitarica", ističe Galetin.  

Kako je funkcionisao dogovor

Prehrambeni sporazum, koji su 22. jula 2022. potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, podrazumeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva iz tri crnomorske luke, a koordinacijom saobraćaja brodova bavi se Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu.

Paket je predviđao i ukidanje ograničenja na izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta, kao i algoritam za bezbedan izlazak komercijalnih brodova iz crnomorskih luka pod kontrolom Ukrajine duž posebno otvorenih humanitarnih pomorskih koridora.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je žaljenje zbog odluke Rusije i rekao da je u svom pismu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koje je uputio pre nekoliko dana, izneo predlog u vezi sa isključenjem Poljoprivredne banke iz SVIFT-a.

"Rusija je postavila pitanje pristupa Poljoprivredne banke sistemi SVIFT kao ključni faktor koji utiče na njene odluke. U vezi s tim, UN su nedavno sa Evropskom komisijom ponudile konkretan predlog kako bi podružnica Poljoprivredne banke ponovo dobila pristup SVIFT-u“, rekao je Gutereš.

On je pojasnio da je reč o „posebnom mehanizmu plaćanja za Rusku poljoprivrednu banku preko JP Morgana, van SVIFT-a“.

Gutereš je priznao da se izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda suočava sa preprekama, nije precizirao o kojim se tačno radi i kako bi mogle da se prevaziđu.

Sporazumom koji je postignut prošle godine regulisan je izvoz žitarica iz crnomorskih luka pod ukrajinskom kontrolom - Odese, Čornomorska i Pivdenija.

Po njemu su brodovi prolazili  dogovorenim humanitarnim koridorom u pravcu Istanbula. Na jednom mestu koje kontroliše Turska na brodove je dolazila inspekcija sastavljena od ruskih, turskih, ukrajinskih  inspektora, te inspektora Ujedinjenih nacija. Dve vojne jedinice Ujedinjenih nacija su obezbeđivale brodski transport ukrajinskog žita, ali i imale zadatak i da omoguće izvoz ruske hrane i đubriva.