Igre 
Ministri poljoprivrede EU danas o ukrajinskom žitu: Akcenat na pet zemalja i njihovim farmerima koji se bune zbog uvoza
Komentari25/04/2023
-16:09
Ministri poljoprivrede zemalja članica Evropske unije na današnjem sastanku, između ostalog, razgovaraju o uvozu ukrajinskih žitarica. Poseban akcenat će, kako je najavljeno, biti na situaciji u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom, a čiji farmeri su se zbog tog uvoza pobunili.
Ukrajinsko žito postalo je "seme razdora" u Evropskoj uniji nakon što je ono postalo predmet zabrana. Naime, zabranu uvoza ukrajinskih žitarica prva je uvela Poljska, a njen primer sledile su Mađarska, Slovačka, Rumunija i Bugarska. Razlog za to je bio što se prilikom transporta ukrajinskih žitarica veliki deo zadržavao u susednim zemljama, pre svega u Poljskoj.
Ovakva odluka, međutim, izazvala je oštru reakciju Brisela, pa je odgovarajući na novonastali problem EU pripremila 100 miliona evra naknade za farmere u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom i planira da uvede ograničenja na uvoz ukrajinskih žitarica.
Zabrana je i dalje na snazi, ali su pojedine zemlje popustile kada je reč o transportu kroz zemlju. Rumunija i Poljska pre tri dana su saopštile da dozvoljavaju ukrajinskih prehrambenim proizvodima da prolaze kroz njihovu teritoriju dok Evropska komisija ne odluči o tome. Bukurešt je potom pozvao druge zemlje da ukinu organičenje nakon što je Kijev ovda će primeniti dodatne mere bezbednosti za transport poljoprivrednih proizvoda.
Stojanović: Prelaskom na kopnene puteve daleko se usložnjava transport
Objašnjavajući za Euronews Srbija kako ukrajinsko žito ugrožava pomenutih pet zemalja, Žaklina Stojanović sa Ekonomskog fakulteta kaže da ono prispeva po daleko nižim cenama nego što nude domaći proizvođači.
"Logično je da se žito, ako je već namenjeno zemljama koji su velike uvoznice žita, a to su ja ću pomenuti – pre svega afričke zemlje, zemlje Azije gde je završavalo to žito iz Ukrajine i Rusije transportuju drugim putem, a to je preko mora. Dakle vodeni put je bio taj koji je dominantan, pre svega zbog veoma niskih troškova transporta. Prelaskom na kopnene puteve, vi imate situaciju u kojoj se daleko usložnjava ovaj proces u smislu povećanja troškova transporta", rekla je ona.
Kako ističe, žito koje se transportuje na taj način ne može da dosegne te kilometre, hiljade kilometara da bi završio u ovim zemljama koje su veliki uvoznici.
Povezane vesti
"Zastaće po prirodi stvari negde na tom putu primarnog koji se ovde deklariše, a to je put u onim zemljama koje imaju problem vezan za obezbeđenje prehrambene sigurnosti u ovim uslovima – to su nerazvijene zemlje, Afrika i Azija pre svega. Dakle, bojazan poljoprivrednika je da će to žito na tom putu zastati I preplaviti tržište zemalja koje se nalaze u okolini Ukrajine I praktično ugroziti poziciju proizvođača u ovim zemljama", rekla je ona.
Govoreći o tome kako bi to moglo da utiče na tržište u Srbiji, kaže da nijedna tačka na zemaljskoj kugli nije izolovana od drugih faktora na svetskom tržištu.
"Mi nismo zemlja koja uvozi žito, mi proizvodimo žito i više žita nego što nam je potrebno za naše potrebe. Što se tiče pšenice na primer konkretno, naša proizvodnja je takva da mi oko polovine onoga što proizvedemo možemo da ponudimo na svetskoj pijaci, i to nisu zanemarljive količine. Mi nismo zemlja koja je uvozno zavisna vezano za ovu kategoriju proizvoda. Svako dešavanje na svetskoj pijaci koje vodi smanjenju cene žitarica, neminovno će uticati i na položaj naših poljoprivrednike jer će i oni moći da realizuju svoje proizvode po daleko nižim cenama od očekivanog", rekla je ona
Kuda ide ukrajnski izvoz?
Prema podacima UN, oko četvrtine ukrajinskog izvoza hrane odlazi u najsiromašnije zemlje na svetu. Naime, 47 odsto je otišlo u "zemlje sa visokim dohotkom" uključujući Španiju, Italiju i Holadiju; 26 odsto u "zemlje sa višim srednjim prihodima" kao što su Turska i Kina; dok je 27 odsto otišlo u "zemlje sa niskim i nižim primanjima" poput Egipta, Kenije i Sudana.
UN navode da je izvoz doneo korist siromašnima širom sveta jer je smirio međunarodna tržišta hrane stavljajući cene pod kontrolu.
BBC piše da je u 2022. godini vše od polovina zrna pšenice koje je nabavio Svetski program za hranu UN došlo iz Ukrajine. U periodu od avgusta 2022. godine do kraja godine, ova zemlja je poslala 13 brodova koji su prevozili preko 380.000 tona pšenice u Etiopiju, Jemen, Džibuti, Somaliju i Avganistan.
Sporazum o žitaricama
Inače, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš predložio je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu "put napred, koji ima za cilj popravljanje, proširenje i produženje" dogovora o izvozu ukrajinskih žitarica preko Crnog mora, rekao je zamenik portparola Ujedinjenih nacija Farhan Hak. Gutereš je zamolio ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da pismo uruči Putinu, naveo je Hak u saopštenju posle susreta Gutereša i Lavrova u Njujorku.
Povezane vesti
Rusija je nagovestila da neće dozvoliti produžetak Sporazuma o žitaricama koji ističe 18. maja, a kao razlog navodi to što ruski deo sporazuma o izvozu ruskih žitarica i veštačkog đubriva nije ispunjen, preneo je Rojters. Hak je rekao da se u pismu Putinu uzimaju u obzir nedavno iznete pozicije obe strane i rizici zbog kojih može da dođe do globalne nestašice hrane.
On je naveo da su slična pisma poslata Ukrajini, kao i Turskoj, koja je bila inicijator ovakvog sporazuma. Tokom sastanka sa Lavrovim, Gutereš je primio k znanju ruske primedbe o implementaciji sporazuma.
"Gutereš je pružio detaljan izveštaj o napretku koji je već postignut i ponovio je posvećenost UN da nastavi da rešava preostala pitanja", preneo je Hak. Lavrov se nalazi u Njujorku kako bi predsedavao sednicama Saveta bezbednosti UN, s obzirom na to da je Rusija predsedavajuća ovog meseca.
Povezane vesti
Kineski ambasador u Ujedinjenim nacijama Džang Đun rekao je novinarima da bi Peking voleo da se sporazum nastavi.
"Naravno, to bi bilo korisno za ceo svet", rekao je Džang. Britanska novinska agencija navodi da je, po sporazumu, Kina najveći uvoznik ukrajinskog žita.
Komentari (0)