Igre 
Ukrajinsko žito posejalo seme razdora u EU: Istočna Evropa zagledana u Brisel, šta očekuje srpske farmere
Komentari19/04/2023
-21:00
Zahtevi farmera pojedinih evropskih država da se zabrani odnosno ograniči uvoz žita posejali su seme razdora u Evropskoj uniji i stavili Brisel na novi ispit.
Odgovarajući na novonastali problem EU je pripremila 100 miliona evra naknade za farmere u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom i planira da uvede ograničenja na uvoz ukrajinskih žitarica. Prilivom jeftinih poljoprivrednih proizvoda koji je doveo do poremećaja na tržištu pogođena je i Srbija, ali se to, tvrde stručnjaci, ipak oseća manje nego u zemljama koje se graniče s Ukrajinom.
Zabranu uvoza ukrajinskog žita prva je uvela Poljska, a njen primer sledile su Mađarska, Slovačka, Rumunija i Bugarska. Zahtev da to bude učinjeno izneli su i poljoprivrednici Moldavije.
Kao poslednja u nizu zemalja koja je danas uvela zabranu je Rumunija čiji poljoprivrednici su najviše na udaru.
"Rumunski farmeri su došli do tačke u kojoj osećaju da više ne mogu da se nose sa troškovima. Do nove berbe deli nas manje od tri meseca i opasnost je realna – da roba koju ćemo imati spremnu ove sezone neće moći da se proda po cenama iznad troškova proizvodnje", navela je Lilijana Piron iz Lige rumunskih udruženja poljoprivrednih proizvođača.
Evropska unija ostala je pri stavu da jednostrane akcije u okviru evropske trgovinske politike nisu moguće.
"Na snazi je sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. I u okviru tog sporazuma dogovorena je suspenzija carina na sve proizvode. To je nešto što smo predložili do juna ove godine. Veoma je važno da nastavimo da podržavamo Ukrajinu u ovim veoma izazovnim vremenima, dok smo, naravno, svesni uticaja na farmere u Evropskoj uniji", kaže portparolka Evropske komisije Mirijam Garsija Ferer.
Povezane vesti
Nakon poteza Brisela, Poljska je danas ublažila prvobitnu odluku po kojoj se zabrana odnosila i na tranzit hrane preko ove zemlje pa će ukrajinsko žito od petka 21. aprila ponovo moći preko teritorije Poljske u druge evropske zemlje.
Kako je potvrdio poljski ministar poljoprovrede Robert Telus, zabrana uvoza ostalih ukrajinskih prehrambenih proizvoda u Poljsku ostaje na snazi, a tranzit će biti nadgledan i zapečaćen.
profimedia
I rumunsko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je danas da će Rumunija pečatiti i nadgledati tovare ukrajinskih žitarica koji prolaze kroz zemlju, uz zabranu uvoza.
Rumunski ministar poljoprivrede Petre Daea razgovarao je putem video veze sa ukrajinskim kolegom Mikolom Solskim i zamolio ga da „brzo identifikuje rešenja za ograničavanje izvoza žitarica i uljarica u Rumuniju“, a njih dvojica će se sastati u petak u Bukureštu.
Istovremeno s ovim akcijama pojedinih država Evropska komisija je u odgovoru na novonastali problem pripremila tri preventivne mere, a prva, za koju se navodi da je ključna odnosi se na još jedan paket finanasijske pomoći pogođenim farmerima.
EU: Zabrana na uvoz ukrajinskih žitarica u pet država koje se graniče sa Ukrajinom pod jednim uslovom
Evropska komisija namerava da do 5. juna uvede zabranu na uvoz žitarica iz Ukrajine u pet država EU koje se graniče sa Ukrajinom pod uslovom da te države povuku svoje, pojedinačne zabrane, izjavio je danas rumunski ministar poljoprivrede Petre Daea.
"Ova mera se može uvesti u roku od 48 sati nakon što države (koje se graniče sa Ukrajinom) povuku svoje pojedinačne jednostrane mere", rekao je ministar Petre Daea u razgovoru sa novinarima posle sastanka sa komesarom za trgovinu EU Valdisom Dombrovskim i ministrima iz Bugarske, Mađarske, Poljske i Slovačke, preneo je Rojters.
Povezane vesti
EU je takođe, pripremila 100 miliona evra naknade za farmere u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom.
Kako prenosi Politiko postoji mogućnost da se uvedu carine na određene poljoprivredne proizvode, prvenstveno na pšenicu, kukuruz, seme suncokreta i uljane repice.
Dopisnica Euronews Srbija iz Brisela navodi da se treća preventivna mera odnosi na to da će se nadgledati i ostali poljoprivredni proizvodi. Takođe, iz Brisela tvrde da je važno obezbediti da ukrajinsko žito može da stigne do "zemalja kojima je prvobitno namenjeno, a to su uglavnom zemlje u razvoju".
Povezane vesti
Galetin: Neverovatne situacije na tržištu
Na ove poremećaje na tržištu poljoprivrednih proizvoda nije imuna ni Srbija. Agroekonomista Žarko Galetin za Euronews Srbija kaže da tržišna paradigma funkcioniše po principu pijace, odnosno ponude i tražnje, te da do pada cena, što je sada slučaj, dolazi ako tržišni tas na strani ponude prevagne u tolikoj meri da je ponuda mnogo veća od tražnje.
Objašnjava da je do pada cena pšenice na tržištu došlo zbog blokade žitarica iz Ukrajine u crnomorskim lukama, a da je nakon potpisivanja rusko-ukrajinsko-turskog sporazuma o deblokadi postojao veliki pritisak i ogromna ponuda ukrajinske pšenice koja je cenovno dampingški konstruisana tako da je napravila pravu pometnju na svetskom tržištu.
Na pitanje da li se s padom cene žitarica mogu očekivati i niže cene ostalih proizvoda, Galetin ističe da ćemo retko videti da će trgovci, jednom kada podignu svoje cene, spustiti kada se steknu uslovi.
"Imali smo konstantan jedanaestomesečni rast FAO indeksa - svetskog indeksa hrane, a uz to imamo jedan vrlo primećen i znatan pad cena tih bazičnih poljoprivrednih proizvoda kao što su žitarice i uljarice. To vam je kao sa cenom mleka. Imate trgovca koji će po nekoj ceni da od proizvođača otkupi mleko, uzeće svoju maržu, a sa druge strane, ako idemo unazad u tom lancu imamo prerađivača mleka koje kontrolišu i tržište prodaje i nabavke. Oni na neki način ucene proizvođača mleka niskom cenom, i po drugoj ceni prodaju trgovcima, a proizvođač mleka ne može da kontroliše niti tržište nabavke, niti tržište prodaje i iz tih razloga on ostaje nenemiren i jeftino prodaje svoje mleko, a mi ga skupo plaćamo u prodavnicama", objašnjava on.
profimedia
Koliki je pritisak na Srbiju?
Prema rečima Galetina, situacija sa ukrajinskim žitom imala je uticaj i na Srbiju.
"Mi danas imamo pšenicu koja je na nivou 26 dinara, imali smo 22 dinara do pre nekih nedelju dana, što je skoro upola jeftinije nego pre godinu dana. Kod tih berzantskih roba kada se desi neki poremećaj na svetskom nivou, on se, po sistemu spojenih, sudova preliva na regionalna i lokalna tržišta, tako da mi ne možemo ostati imuni na dešavanja u Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj. Poremećaj na ovom tržištu se reflektovao i na čikaškoj berzi, američkom tržištu", kaže on.
Agromekonomista Milan Prostran za Tanjug ističe da to što je deo pšenice morao da se izveze kopnenim putem stvorilo je probleme poljoprivrednicima kako u EU, tako i u Srbiji.
Cena je, pored tržišta Evropske unije, spuštena i na srpskom tržištu, ali je za našu zemlju ipak najvažnije da ona sada ne trpi pritisak pšenice iz Ukrajine i Rusije, naveo je Prostran.
"Mogao se očekivati problem konkurentnosti, imajući u vidu da su crnomorske luke prepune pšenice i da sporazum koji je urađen između UN, Rusije i Ukrajine sa posredstvom Turske, nije mogao da relaksira sve zalihe pšenice koje su se nalazile u Ukrajini", istakao je on.
Dušan Manojlović
Prostran očekuje da će profiti ili problemi poljoprivrednika u zemljama EU preovladati solidarnost u EU.
"Oni su pre svega ugroženi, njihovi proizvođači i pitanje je da li će opstati ukoliko se ne reši carinsko pitanje, kao i sva druga ograničenja koja su u spoljnotrgovinskoj razmeni moguća kao oružja", istakao je Prostran.
Komentari (0)