Mađarski izvoznici pšenice u problemu: Ne mogu da se takmiče sa ukrajinskim cenama, rade sa ozbiljnim gubicima

Kamioni natovareni pšenicom stižu jedan za drugim u jedan mlin u regionu Hajdušaga. Prerada se nastavlja bez prestanka, uprkos činjenici da će većina proizvođača svoje brašno prodati sa ozbiljnim gubitkom. Od januara cena žita je pala sa 350 evra na 210 evra po toni.

"U drugoj polovini 2022. godine Ukrajinci su izvezli tri miliona tona pšenice u region gde smo tradicionalno izvozili. To su Poljska, Rumunija i, pre svega, Italija i Španija. Ovo su naša najvažnija tržišta. Ne možemo da se takmičimo sa ukrajinskim cenama, pa procenjujemo da će milion tona pšenice biti zaglavljeno ovde u Mađarskoj", navodi dr Zoltan Lakatoš, Predsednik i izvršni direktor "Hajdu Gabona Ltd".

Prema njegovim rečima, drugog izbora nema - preostalo žito mora da se proda na dalekoistočnim tržištima. Zbog rata u Ukrajini prestao je pomorski transport ka Bliskom istoku i Africi, pa je EU, u znak podrške kijevskom režimu, dala ukrajinskim proizvodima bescarinski tretman i još manje strogu kontrolu kvaliteta. Kako Lakatoš kaže, to je ono što konkurenciju čini nelojalnom.

"Morate pogledati hemikalije. Oni koriste proizvode koje mi ne koristimo već 20 godina. U EU je zabranjeno. Na kraju krajeva, dogodila se i eksplozija u Černobilju. Poluživot stroncijuma je 50 godina", navodi Lakatoš.

"Bilo šta je još uvek moglo da bude u zemlji, ne znamo kakav je uticaj na ukrajinsku pšenicu. Treća stvar je genska terapija. U Mađarskoj postoji propis o količini genetski modifikovanog semena koje se može koristiti, u Ukrajini ne postoji takav propis", dodaje on.

Mađarska vlada pokušava da pomogne proizvođačima. Pošto bi uvođenje tarife ili ograničenja uvoza bilo protivno odluci EU, nema alternative - pokušavaju da uvedu standard kvaliteta, što bi barem zaustavilo lošiju robu na granici.