Igre 
Ukrajinsko žito "seme razdora" unutar EU: Poljska i Mađarska pokrenule buru zbog "rampe" na prehrambene proizvode
Komentari17/04/2023
-14:30
Ukrajinsko žito izvesno bi uskoro moglo da postane "seme razdora" unutar zemalja članica EU. Naime, u strahu od mogućnosti široko rasprostanjene gladi u svetu, evropski zvaničnici su još ranije odlučili da ukinu carine na ovaj proizvod kako bi olakšali njegovu distribuciju na globalno tržište.
Međutim, oni su na ovaj način rešili jedan problem, ali je uporedo sa njim nastao je drugi. Naime, evropski poljoprivrednici i farmeri smatraju da je ukrajinsko žito negativno uticalo na njih jer je zbog svoje konkuretnosti na tržištu negativno uticalo na cenu njihovih proizvoda.
Do eskalacije je došlo je ovog vikenda, a niz je pokrenula Poljska koja je u subotu zabranila i uvoz žita ali i njegov dalji tranzit kroz nju. Nakon Poljaka, odmah se oglasio i mađarski premijer Viktor Orban koje je rekao da bi status kvo naneo veliku štetu lokalnim poljoprivrednicima.
Državni sekretar za poljoprivredu Mađarske Šandor Farkaš rekao je da bi Mađarska mogla da produži zabranu uvoza žitarica iz Ukrajine tako da traje i posle 30. juna, što je trenutno određen datum, prenosi Rojters. Kako je dodao, EU u ovom slučaju ima presudnu ulogu jer bi trebalo da preduzme nešto kako bi se mađarski poljoprivrednici zaštitili.
Nakon Poljaka i Mađara, niz se nastavio kroz Slovačku. Prema pisanju Gardijana, ova zemlje je danas takođe odlučila da privremeno obustavi uvoz ukrajinskog žitarica.
Sa druge strane Bugari su juče saopštili da takođe razmišljaju u ovom pravcu. Naime, bugarski ministar poljoprivrede Javor Gečev saopštio je da se po ovom pitanju moraju zaštititi interesi ove zemlje.
"Bugarski interesi se moraju zaštititi, posebno kada dve zainteresovane zemlje reaguju na ovaj način", rekao je on misleći na Poljsku i Mađarsku. "Ukoliko ne postupimo na sličan način, akumulacija na bugarskoj teritoriji može da postane još veća", dodao je.
Povezane vesti
Dodao je da Ministarstvo poljoprivrede po ovom pitanju sarađuje i sa ministarstvom privrede koje je nadležno za ovu vrstu mere. Objasnio je da nakon što se prikupe sve relevantne informacije, očekuje se da će u utorak nadležni komunicirati sa predsednikom, koji, kako je objasnio, ima direktnu odgovornost u ovoj situaciji.
Kakve su rekacije ovim povodom?
Zbog ovih odluka stigle su i reakcije. Najpre se oglasila Ukrajina koja je izrazila žaljenje rekavši da "rešavanje raznih pitanja jednostranim drastičnim akcijama neće ubrzati pozitivno rešavanje situacije", prenosi Rojters.
Ukrajinski mnistar poljoprivrede Nikola Solski rekao je da će Kijev nastojati i pokušati na obezbedi ponovno otvaranje tranzita preko Poljske. Njegovo ministarstvo najavilo je na Telegramu da će takođe ove nedelje biti dodatnih razgovora u Rumuniji i Slovačkoj.
Da je tranzit žita na globalno tržište sada upitan i da je u foksu prvih pregovora, potvrio je i zamenik poljskog ministra inostranih poslova Pavel Jablonski koji je za radio stanicu RMF rekao da se danas, po ovom pitanju, očekuju pregovori njegove zemlje i Ukrajine.
On je naveo da bi nakon njih mogle da se smire tenzije sa nezadvoljnim poljoprivrednicima u centralnoj i istočnoj Evropi.
"Želimo da dovedemo do situacije da ni najmanji transport ne ugrozi tržište. Krajnji cilj je da zabrana uvoza žita ne bude na neodređeno vreme, već da se obezbedi da žito na pravi način dođe do svoje krajnje destinacije", rekao je.
Što se tiče zemalja unutar evropskog bloka stavovi su podeljeni. Naime, Evropska komisija je se oglasiala povodom odluke pojednih svojih članica po pitanju ukrajisnkog žita i osudila njihov potez.
profimedia
Povezane vesti
Arijana Podesta iz EK rekla je za CNN da nje na članicama da pojedinačno odlučuju o trgovinskoj politici.
"Važno je podvući da je trgovinska politika u isključivoj nadležnosti EU i da stoga jednostrane akcije nisu prihvatljive", rekla je Podesta. Inače, visoki zvaničnik EU najavio je da će izaslanici zemalja članica EU razgovarati ove nedelje u Briselu o upravo o ovim merama.
Sa duge strane, iz Kremlja navode da u ovom trenutku nisu veliki izgledi da se se obnovi Inicijativa za izvoz žitarica Crnim morem, piše Rojters. Kako britanska agencija dodaje, Rusija se neprekidno žali na zapadne ekonomske sankcije koje onemogućavaju da i sama izvozi žitarice, i kaže da ovo mora biti olakšano kako bi se i Kremlj saglasio da produži Crnomorsku inicijativu. Ranije, iz Kijeva su rekli da žele da produže ovaj dogovor na još godinu dana, i da uključe još morskih luka.
Povezane vesti
Podsetimo, put ukrajinskog žita ka svetu posebno je važan nakon što je Rusija izvršila invaziju na ovu zemlju 24. februara prošle godine. Tada su bili blokiran pomorskip utevi koji su se koristili za izvoz ukrajinskog žita u Afraici i Bliskom istoku. U strahu od široko rasprostanjene gladi, EU je ukinula carine na žito iz Ukrajine.
Tako je Poljska postala glavna zemlja za njegov tranzit. Zbog carina, pale su i cene žita što se odrazilo na finansijske gubitke lokalnih poljoprivrendika. Zbog toga su oni širom centralne i istoče Evrope demonstrirali protiv uvoza ukrajinskih žitarica.
CNN navodi da su demonstranti traktorima blokirali saobraćaj i granične kontrolne punktove duž granica Rumunije i Bugarske u nastojanju da spreče ukrajinske kamione da uđu u njihovu zemlju.
Kako funkcioniše koridor i koliko žita se izvozi?
Rusija i Ukrajina su 22. jula prošle godine potpisale Inicijativu za crnomorsko žito uz podršku UN i Turske. To je omogućilo da teretni brodovi od tada bezbedno prolaze kroz Crno more do i iz luka u Odesi, Černomorsk i Južni, piše BBC.
Prve isporuke žitarica počele su u avgustu i to koridorom dužine 310 nautičkih milja, a ove zalihe postale su glavni faktor u snižavanju svetskih cena hrane, koje su inače počele da divljaju nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Prema pisanju BBC-ja, koji se poziva na podatke ukrajinskog Ministarstva poljoprivrede, ova zemlja sada izvozi 30 odsto manje hrane nego što je to činila pre ruske invazije. Naime, postoje dva razloga za ovu lošiju statistiku: prvi je što ukranski faremri zbog situacije u svojoj zemlji nisu u mogućnosti da proizvode kao ranije, a drugi se tiče politčko-diplomatskog pitanja - ukrajinska vlada tvrdi da Rusija svesno odlaže teretne brodove koji idu i dolaze u njihove luke.
Zapravo, prema sporazumu koji je na snazi od letos, da bi hrana, a među njima i žito, moglo da se izvozi, Rusija ima pravo da pregleda i proveri sve brodove koji se nalaze u crnomorskim lukama kako bi se uverila u njihov teret. Razlog za to je potvrda da se među hranom koja se nalazi na ovim brodovima ne nalaze neki nepoželjni tereti, kao što je na primer oružje.
Međutim, ovim povodom stižu i optužbe iz Ukrajine. Kako je Bridžit Dijakut iz časopisa, koji je specijalizovan za teme brodova "Lojdis list", objasnila za BBC, Ukrajina smatra da Rusi ovaj sporazum namerno koriste i da im on služi kao paravan kako bi usporili ceo proces izvoza hrane.
"Ukrajina optužuju Rusiju da je preterano izbirljiva u svojim inspekcijama. To potkrepljuje činjenicom da na ulazu u Crno more obično stoji red od oko 100 brodova koji čeka na provere", rekla je.
Kuda ide ukrajnski izvoz?
Inače, Prema podacima UN, oko četvrtine ukrajinskog izvoza hrane odlazi u najsiromašnije zemlje na svetu. Naime, 47 odsto je otišlo u "zemlje sa visokim dohotkom" uključujući Španiju, Italiju i Holadiju; 26 odsto u "zemlje sa višim srednjim prihodima" kao što su Turska i Kina; dok je 27 odsto otišlo u "zemlje sa niskim i nižim primanjima" poput Egipta, Kenije i Sudana.
UN navode da je izvoz doneo korist siromašnima širom sveta jer je smirio međunarodna tržišta hrane stavljajući cene pod kontrolu.
BBC piše da je u 2022. godini vše od polovina zrna pšenice koje je nabavio Svetski program za hranu UN došlo iz Ukrajine. U periodu od avgusta 2022. godine do kraja godine, ova zemlja je poslala 13 brodova koji su prevozili preko 380.000 tona pšenice u Etiopiju, Jemen, Džibuti, Somaliju i Avganistan.
Komentari (0)