Napadi dronovima na dunavsku luku: Rusija sistematski uništava ukrajinske rute za izvoz žita

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/07/2023

21:33

Napadi dronovima na dunavsku luku: Rusija sistematski uništava ukrajinske rute za izvoz žita - Copyright AP Photo/David Goldman

veličina teksta

Aa Aa

Nakon što je napustila sporazum o izvozu žitarica Crnim morem Rusija je intenzivirala napade na lučka postrojenja u ukrajinskom gradu Odesi, a najnoviji potez su i udari na ukrajinske luke na Dunavu koje su mogle da posluže kao alternativna ruta. Ukrajinski zvaničnici optužuju Moskvu da želi potpuno da blokira izvoz žitarica iz te zemlje i ponavljaju optužbe koje su se mogle čuti mnogo puta od početka rata – da Vladimir Putin koristi krizu s hranom kao oružje.

Ruski dronovi su izveli napade na ukrajinske luke na Dunavu u mestima Reni i Izmail. Tom prilikom uništena su skladišta žita i drugi objekti, a prema pisanjima zapadnih medija, ranjeno je šest osoba. Upadnljivo je da su ti napadi usledili posle gotovo svakodnevnih udara na region Odese.

Ukrajinski zvaničnici su rekli da je lansirano 15 dronova Šahed-136 na skladišta koja se nalaze na reci Dunav. Rusija je počela da bira infrastrukturu povezanu sa izvozom žitarica kao mete, nakon što se 17. jula povukla iz sporazuma o izvozu žita Crnim morem. Važnost Dunava kao rute u tom smislu od početka rata je značajno povećana, ali nakon najnovijeg pokušaja Rusije to je mogla da postane jedna od zančajnijih alternativa.

Kako piše Gardijan, u prošloj godini je dva milona tona žitarica izvezeno rečnim putem, u poređenju sa 600.000 u prethodnoj godini. Međutim, ta ruta, kao i drumska i železnička, ima kapacitet da podnese samo deo onoga što bi Ukrajina mogla da izveze. Takođe, te rute su logistički mnogo skuplje nego transport morskim putem.

Russia is playing a dangerous game

Last night, they struck targets right next to the Romanian border for the first time.

This video was recorded by Romanians, showing the attacks on the port of Reni, right across the Danube river

Romania is a NATO state pic.twitter.com/mJSvlUbxDh — Visegrád 24 (@visegrad24) July 24, 2023

S druge strane, izvoz preko Istočne Evrope je izazvao nezadovoljstvo kod poljoprivrednika u susednim zemljama, gde su snižene cene zbog žita iz Ukrajine. Kako piše BBC, Ukrajina je sedmi po redu izvoznik pšenice u svetu, a 71 odsto njenog zemljišta je poljoprivredno.

"Rusija pokuašva da izvuče ustupke za sebe"

Gardijan zato ocenjuje da napadima na lučku infrastrukturu Moskva pokušava da eskalira svoje pokušaje da potpuno uguši poljoprivredni izvoz iz Ukrajine koji je od globalnog značaja.

"Rusija pokušava da izvuče ustupke za sebe tako što drži 400 miliona ljudi kao taoce. Apleujem na sve nacije, naročito one u Africi i Aziji koje su najviše pogođene rastom cena hrane, da učestvuju u jedinstvenom globalnom odgovoru na prehrambeni terorizam”, rekao je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba.

Komentarišući ove napade, guverner ukrajinskog regiona Odesa. Oleh Kiper je rekao za ukrjainsku televiziju: "Rusija pokušava da potpuno blokira izvoz naše pščenice, i da učini da svet bude gladan".

Akcije Moskve su izazvale oštre reakcije i u Evropskoj uniji, a visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednoz Žozep Borelj je naveo da"“nastavak ruskog korišćenja hrane kao oružja i suspenzija crnomorske žitne inicijative utiče na globalnu bezbednost hrane, dovodeći milione ljudi u opasnost".

Stručnjaci ocenjuju da Rusija napadima na lučke gradove pokušava da izvrši dodatni pritisak na Ukrajinu i na Zapad, i to nakon što je naneta velika šteta infrastrukturi u Odesi.

"To bi moglo ozbiljno da ograniči sposobnost Ukrajine da izvozi tim putem u budućnosti, sa ili bez dogovora", rekla je profesorka Ana Nagurni, ekspert za lance snabdevanja sa Univerziteta Masačusets Amherst za ABC News.

U međuvremenu je Velika Britanija objavila da ima informacije koje ukazuju na to da bi ''ruska vojska mogla dalje da proširi svoje ciljanje na ukrajinske objekte za žito, uključujući napade na civilne brodove u Crnom moru''.

To je izjavila briatanksa ambasadorka u UN Barbara Vudvord, dok je premijer Riši Sunak podelio tu informaciju sa ukrajinskim predsednkom Volodimirom Zelenskim tokom njihovog današnjeg telefonskog razgovora.

"Naše informacije takođe ukazuju na to da je Rusija postavila dodatne morske mine na prilazima ukrajinskim lukama. Slažemo se sa ocenom SAD da je ovo koordinisan napor da se opravda i okrivi Ukrajina za bilo kakve napade na civilne brodove u Crnom moru", ocenila je Vudvord.

Šta Moskva traži da bi se vratila sporazumu?

Moskva međutim, na sve načine pokušava da opravda napuštanje sporazuma, tvrdeći, između ostalog da je pronašla ostatke eksploziva na teretnom brodu koji je išao Crnim morem, a koji je ranije bio u ukrajinskoj rečnoj luci. Takođe, Kremlj pokušava da loptu krivice prebaci na stranu Zapada, a ambasador Rusije u Kenij Dmitrij Maksimičev je napisao uvodnike za dva najveća dneva lista u toj zemlji, okrivljujući SAD i EU za "korišćenje hrane kao oružje".

Podsetimo, iako zapadne zemlje nisu uvele sankcije na ruske poljoprivredne proizvode, Rusija kaže da su šira ograničenja koja su na snazi odvratila mnoge transportne kompanije, međunarodne banke i osuguravače od trgovine njenim proizvodima.

Rusija je u zamenu za povratak sporazumu zahtevala da se njena glavna poljoprivredna banka ponovo poveže na sistem brzog plaćanja SWIFT koji je za ruske banke ukinut u junu prošle godine.

BBC piše da su UN predložile da Rusija osnuje podružnicu te banke kojoj bi bilo dozvoljeno da bude uključena u sistem, ali je Mooskva to odbila. Takođe su propali i drugi predlozi da se plaćanje za hranu i đubrivo odvija preko američkih ili afričkih banaka, zato što Rusija traži da se ispune njeni uslovi da bi se sporazum obnovio.

Da li Erdogan i Putin igraju "dvostruku igru"?

Kao neko ko bi mogao da odigra važnu ulogu u obnavljanju sporazuma o izvozi žita Crnim morem posmatra se predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan koji je bio posrednik i u njegovom postizanju. On je nedavno rekao da bi njegovi planirani razgovori sa Vladimirom Putinom mogli da dovedu do obnavljanja sporazuma i pozvao je zapadne zemlje da razmotrezahteve Moskve, objavila je televizija Haberturk.

Erdogan je nedavno dobio pohvale od NATO saveznika i od lidera zemalja u razvoju zbog posredovanja u prvobitnom sporazumu. S druge strane nije naišao na odobravanje ruske strane nakon što je otvorio put Švedskoj za članstvo u NATO i nakon što je zarobljene ukrajinske komandante vratio kući.

Zbog toga CNN je ranjie pisao, da je moguće i da Putin i Erdogan igraju dvostruku igru, i da bi sve ovo moglo da predstavlja njihov najnoviji "šahovski potez".

"Primetno je da je Erdogan, koji ima reputaciju umešnog igrača u pojačavanju uticaja Turske, Putina nazvao svojim prijateljem. Ukoliko nekako uspe da aranžira oživljavanje sporazuma, još jednom bi ojačao svoju poziciju u političkoj mreži velikih sila", navodi CNN.

Još jedan argument analitičara koji veruju da će sporazum o žitu ipak biti produžen jeste to što je Moskva, od početka invazije na Ukrajinu, uložila velike napore da ostvari uticaj u Africi, a sada rizikuje da to ugrozi ukoliko dođe do nestašice hrane.