Španija ni levo, ni desno - da li je zemlja pred krizom: Jasnog pobednika izbora nema, ali šanse naginju na jednu stranu
Komentari24/07/2023
-14:45
Izborno veče u Španiji proteklo je u znaku slavlja u oba tabora, a jasnog pobednika nakon 100 odsto prebrojanih glasova nema, pošto je desničarska Narodna partija osvojila najviše, ali i nedovoljno glasova da samostalno formira vladu, a socijalisti premijera Pedra Sančeza ostvarili bolji rezultat od očekivanog.
Opoziciona Narodna partija desnog centra osvojila je 136 od 350 mesta u parlamentu, dok je premijer Sančez sa svojim socijalistima osvojio 122, ali i jednima i drugima nedostaju glasovi za samostalno formiranje vlade.
Krajnje desničarska stranka Voks je osvojila 33 mesta i treća je najveća parlamentarna snaga u Španiji, dok je levičarski Sumari, koji čini 15 manjih partija, osvojio 31 mesto.
Premijer Španije Sančez u nedelju uveče je slavio, kako je rekao, "neuspeh desničarskog bloka".
"Blok koji gleda unazad, koji je predložio potpuno ukidanje napretka koji smo postigli u poslednje četiri godine nije bio uspešan", izjavio je ushićeni Sančez pred pristalicama, prenosi Tanjug pisanje Rojtersa.
Nekoliko minuta nakon ove izjave Sančeza, oglasio se lider konzervativne Narodne partije Alberto Nunjez Feiho. Izjavio je da je njegova stranka pobedila na nedeljnim parlamentarnim izborima i dodao da je njegova dužnost da otvori dijalog kako bih pokušao da osnuje vladu.
U nastojanju da oforme vladajuću većinu, dve vodeće stranke pregovaraće o koaliciji, ali analitičari upozoravaju da bi proces stvaranja koalicije mogao da se završi raspisivanjem novih izbora. Takođe, ocenjuju i da bi ključnu ulogu za formiranje vlasti mogao da odigra katalonski lider Karlos Puđdamon.
Šta poručuju lideri vodećih stranaka nakon izbora?
Pravo glasa na ovim izborima imalo je 37,4 miliona Španaca. Održani su i izbori za Senat, gornji dom parlamenta, a Narodna partija je osvojila najviše glasova i imaće 112 senatora, od 208, koliko ih je birano, a apsolutna većina je i tu 350. Socijalisti će imati 80 poslanika.
"Naša obaveza je da izbegnemo period neizvesnosti. Španci su dali poverenje Narodnoj stranci. Takođe su ukazali da sve političke stranke u parlamentu moraju da vode dijalog i kao kandidat stranke koja ima najviše glasova smatram da je moja dužnost da otvorim dijalog", izjavio je Feiho.
Uprkos tome što rezultati izbora ne govore u njegovu korist, Sančez je optimista i uveren je kako je raspisvanje vanrednih izbora bila dobra odluka.
"Blok Narodne partije i Voksa je propao. Mnogo je više onih koji žele da nastave napredak koji smo postigli proteklih godina. Nas je više i još mnogo toga ćemo uraditi u Španiji", rekao je premijer Španije i lider Socijalističke partije, Pedro Sančez.
Voks, koji se nadao da će doći na vlast preko Narodne partije, izgubio je 19 mesta u parlamentu, a lider ove stranke Santjago Abaskal rekao je da za Špance ima "veoma loše vesti".
"Iako je izgubio izbore, Pedro Sančez može da blokira formiranje vlasti i što je još gore mogao bi da uz pomoć investiture komunista, separatista, organizatora puča i terorista ucenjuje ovo zakonodavno telo više nego ranije", tvrdi Abaskal.
Riera: Kockanje je Sančezu manje više pošlo za rukom
Novinarka Euronewsa koja je pratila izbore u Španiji Lusija Riera za Euronews Srbija kaže da je najvažnija vest to što je Španija sprečila krajnju desnicu da uđe u njenu vladu.
"Kockanje je manje više dobro pošlo za rukom Pedru Sančezu koji je raspisao ove prevremene izbore nakon loših rezultata regionalnih i opštinskih izbora 28. maja", kaže Riera.
Dodaje da se iz ovog rezultata može izvući zaključak da biračko telo koje je na prethodnim regionalnim i lokalnim izborima kaznilo levicu, sada to nije učinilo.
"Čini se da je zavladao strah od poruka koje su najavljivale dolazak krajnje desnice", rekla je Riera.
Takođe, podseća da se posle majskih izbora Narodna partija povezala sa krajnjom desnicom i da je sa njom u raznim gradovima imala koaliciju. Mada, dodaje da se ovo "sada i jednima i drugima obilo o glavu".
Loš rezultat krajnje desničarskog Voksa, Riera vidi u tome što je veći deo njihovih glasova prešao kod Narodne partije.
"Ta partija se nadala da će biti ubedljiviji nego ikada i da će formirati vladu, ali oni sa Narodnom partijom ipak nemaju većinu i Voks sada ostaje u situaciji irelevantnosti. Međutim, moramo zapamtiti da će oni i dalje imati veoma važan teritorijalni udeo vlasti", kaže Riera.
S druge strane, ističe Riera, radikalnija levica grupirana pod koalicijom Sumar koju predvodi potpredsednica Jolanda Diaz, takođe je izgubila sedam mesta. Ipak, kaže da ta partija njihov učinak smatra pozitivnim jer su uspeli da obuzdaju radikalnu levicu time što će učestovati u formiranju vlade.
"Dakle, ekstremni delovi političkog centra su razvodnjeni i obuzdani. Novi španski parlament je obojen novom bojom, sa više Narodne partije. Međutim, levica i desnica su sada vrlo blizu, levi blok će biti malo veći, ali nijedan nema apsolutnu većinu", ističe Riera.
Španski parlament ima 350 poslanika, a apsolutna većina je 176.
"Moglo bi da dođe do krize, jer ako Sumar koalicija i Socijalisti ne uspeju da se dogovore, morali bi da traže podršku poslednje investiture, kod katalonskih i baskijskih stranaka", kaže Riera.
Dodaje kako ovi pregovori počinju sada i da će ključni glas biti u drugom glasanju o investituri, gde je potrebna samo prosta većina (više za nego protiv).
"Sada je rešenje ili u drugom glasanju ili da se dobije neophodna podrška. Međutim, više nego mogući su novi izbori početkom sledeće godine", rekla je Riera.
Što se podrške tiče, Riera smatra da bi ona mogla da dođe od katalonskih partija koje se zalažu za nezavisnost (sedam mesta Eskuerra Republicana de Cataluna i ostalih sedam Junts per Cataluna). Mada, dodaje i kako je lider partije Karlos Puđdemon, već izjavio da njihovi glasovi neće doći bez naplate Sančezu.
Kako će se izborna saga odraziti na špansko predsedavanje EU?
Riera naglašava da su ovi izbori, koji se poklapaju sa predsedavanjem Španije Savetom EU, od velikog značaja u Briselu.
"Tokom šest meseci predsedavanja, do kraja godine, španska vlada ima važne obaveze. U Briselu su na stolu debate o proširenju, rekonstrukciji Ukrajine, reformi tržišta električne energije i novim merama Pakta za stabilnost i rast", rekla je Riera.
Međutim, kaže da su prioriteti i plan rada jednog predsedništva unapred pripremljeni, kao i da su nadležni na tome radili mesecima.
"Formiranje nove vlade neće promeniti te planove jer za to nema mesta, a ni mogućnosti, iako bi mogli da promene prioritete. Ali ukoliko Sančez ostane predsednik vlade, biće osiguran kontinuitet prioriteta predsedavanja", zaključuje Riera za Euronews Srbija.
Komentari (0)