Igre 
"Ne šaljemo Tunisu blanko ček da rade šta žele": Sporazum EU i Tunisa izazvao polemiku, šta stoji u delu o migrantima?
Komentari18/07/2023
-18:15
Nakon nedelja intenzivnih pregovora, Evropska unija i Tunis su konačno potpisali memorandum o razumevanju koji pokriva teme koje se kreću od migracija do ekonomske saradnje. Sporazum je predstavljen u nedelju nakon sastanka u Tunisu između predsednika Kaisa Saida i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kojoj su se pridružili italijanska premijerka Đorđa Meloni i holandski premijer Mark Rute.
"U vremenima geopolitičke neizvesnosti, važno je produbiti saradnju sa našim strateškim partnerima", rekla je Fon der Lajen, ne želeći da odgovara na pitanja medija.
Zvaničnoj prezentaciji memoranduma prethodila je bujica spekulacija i medijskih izveštaja o tome koliko bi novca poreskih obveznika Evropska unija, koja je nepokolebljivi zagovornik ljudskih prava, bila spremna da isplati Tunisu, čija je vlada više puta optužena (i od strane Evropskog parlamenta) za suzbijanje slobode izražavanja, nezavisnosti pravosuđa i građanskog društva.
Predsednik Said je posebno kritikovan zbog toga što je zemlju vratio u autoritarizam i širio rasističke tvrdnje protiv afričkih migranata koristeći krajnje desničarkse teorije zavere.
Nakon što je u februaru izjavio da su "horde ilegalnih migranata" koje stižu iz subsaharskih zemalja deo "zločinačkog plana da se promeni sastav demografskog pejzaža Tunisa" i da su izvor "nasilja, neprihvatljivih zločina i praksi", komitet UN upozorio je da Tunis mora odmah da zaustavi govor mržnje i nasilje nad migrantima sa juga Sahare.
Ali u nedelju, Fon der Lajen, Rute i Meloni su prećutali kontroverzu i, prateći moto "cilj opravdava sredstva", zauzeli pragmatičan pristup rešavanju jedne od najhitnijih dilema EU - migracije, piše Euronews.
Šta je u memorandumu?
Na papiru, memorandum o razumevanju predstavlja deklaraciju o političkim namerama koje su zajednički donele Evropska unija i Tunis da unaprede svoje bilateralne odnose i da se bave zajedničkim izazovima na "strateški i sveobuhvatan" način.
Povezane vesti
Tekst nije obavezujući i sam po sebi ne stvara nikakve obaveze. Međutim, on predstavlja niz akcionih planova koji će se postepeno dorađivati, pretvarati u pravne instrumente i odobravati od strane država članica pre nego što budu sprovedeni.
Tanjug/AP/Tunisian Presidency
Planovi su podeljeni u pet tematskih stubova: makroekonomska stabilnost, ekonomija i trgovina, zelena tranzicija, međuljudski kontakti i migracije.
Svaka kategorija sadrži različite projekte ulaganja i saradnje, od kojih će mnogi uključivati direktnu isplatu sredstava iz zajedničkog budžeta EU.
Koliko je novca predviđeno?
Memorandum je nejasan u pogledu planiranih količina novca, koje bi se mogle promeniti u zavisnosti od razvoja situacije na terenu, ali neki preliminarni brojevi su se već pojavili. Jedan od njih je 150 miliona evra, iznos novca koji EU namerava da obezbedi kao budžetsku podršku vladi Tunisa, koja se poslednjih godina bori da obuzda svoje javne finansije.
Smatra se da se zemlja nalazi na ivici bankrota kao rezultat razornog haosa izazvanog pandemijom kovida 19, rastućom inflacijom, porastom cena roba u svetu, visokom nezaposlenošću i egzodusom stranih investicija izazvanim kontinuiranim nazadovanjem demokratije.
Brisel strahuje da bi ekonomija u slobodnom padu mogla uskoro propasti i dodatno pogoršati unutrašnju nestabilnost Tunisa, potiskujući ljude iz zemlje ka spoljnim granicama bloka.
Isplatom 150 miliona evra trebalo bi da se izbegne taj najgori scenario i da se obezbedi da vlada Tunisa ima dovoljno likvidnosti da obezbedi pružanje osnovnih usluga i postavi temelje za ekonomske reforme.
Povezane vesti
Pored toga, memorandum predviđa 307,6 miliona evra za razvoj ELMED, dalekovoda između Tunisa i Italije za trgovinu jeftinom obnovljivom električnom energijom, i do 150 miliona evra za izgradnju Meduze, podmorskog kabla koji će koristiti tehnologiju optičkih vlakana da poveže 11 mediteranskih zemalja.
Ovi projekti će kombinovati grantove iz budžeta EU i zajmove Evropske investicione banke (EIB), što znači da će neke sume morati da se vrate.
Šta je sa migracijama?
Migracije su, kako piše Euronews, definitivno suština stvari i ključni stub u memorandumu.Tunis se, zajedno sa Libijom, smatra jednom od glavnih kapija za tražioce azila koji žele da stignu do evropskih obala. Neki od ovih migranata su državljani Tunisa koji beže od represivne politike zemlje, ali drugi dolaze iz dalekih mesta kao što su Egipat, Obala Slonovače, Sirija, Avganistan, Pakistan i Bangladeš.
Povezane vesti
Zbog svoje geografske blizine, Italija je, u velikoj većini slučajeva, prva destinacija za hiljade migranata koji svakog meseca pokušavaju da pređu opasnu mediteransku rutu, često nakon što su platili preveliku sumu novca da se ukrcaju na prenatrpan brod sa lošim uslovima.
Prema Fronteksu, prošle godine je bilo više od 102.000 ilegalnih prelazaka granice kroz centralni Mediteran, što je porast od 51 odsto u odnosu na 2021. Italija, koja pokušava da se izbori sa porastom broja dolazaka, proglasila je vanredno stanje radi raspoređivanja dodatnih resursa.
Zbog toga je migracija ključni stub u memorandumu, sa početnom alokacijom od 105 miliona evra za borbu protiv krijumčarenja, jačanje upravljanja granicom i ubrzanje povratka tražilaca azila čiji zahtevi budu odbijeni.
Novac će biti obezbeđen vlastima Tunisa u vidu čamaca za traganje i spasavanje, džipova, radara, dronova i drugih vrsta opreme za patroliranje, kao i međunarodnim organizacijama koje rade na terenu, poput Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Ali isplata sredstava neće biti povezana sa bilo kojim numeričkim ciljem godišnjih readmisija ili smanjenja broja dolazaka. Takođe neće biti dodatnih odredbi o ljudskim pravima pored tradicionalnih klauzula koje EU pripisuje svojim programima inostrane pomoći, uprkos sve većem broju dokaza o odbijanju i nasilnom tretmanu crnih migranata.
"Ne šaljemo novac vlastima da rade kako žele. Ovo uopšte nije blanko ček", rekao je visoki zvaničnik EU, koji je govorio pod uslovom anonimnosti da brani najosetljivije aspekte memoranduma.
Insistirao je da se od Tunisa očekuje da prihvati povratak samo svojih državljana - ne hiljada azilanata koji putuju kroz zemlju u pokušaju da stignu do bloka, što će biti urađeno na dobrovoljnoj osnovi sa IOM-om i uz podršku UNCHR-a. Slično, od Tunisa se neće tražiti da na svojoj teritoriji ugosti druge nacionalnosti kojima je uskraćena šansa da potraže utočište u bloku.
"Ne predviđa se da Tunis bude sabirno mesto za neregularne migrante", rekao je zvaničnik, podsećajući na sličnu izjavu koju je ranije dala vlada Tunisa.
Paralelno, EU će nastojati da olakša visokokvalifikovanim Tunižanima da pređu u blok radi posla putem legalnih puteva i takozvanih "partnerstava za talente". Nemačka, Francuska i Belgija su već ponudile 300 pozicija u okviru ove inicijative, rekao je zvaničnik, sa ciljem da do kraja godine dođe do 700.
Od MMF zavisi da li će biti i dodatnog novca
Prema pisanju Euronews-a moglo bi biti još novca u pripremi, ali, kako navode, sve zavisi od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Kao dopunu preko 700 miliona evra koji su već opredeljeni, Brisel je spreman da stavi na sto značajan paket makrofinansijske pomoći kako bi se ojačala krhka ekonomija Tunisa i sprečilo da situacija izmakne kontroli.
Ursula fon der Lajen rekla je prošlog meseca da je blok spreman da obezbedi "do 900 miliona evra" u vezi sa tim, ali kada je govorila u nedelju, izbegavala je konkretne brojke.
"Ostajemo spremni da podržimo Tunis mobilizacijom makrofinansijske pomoći čim se ispune neophodni uslovi", rekla je fon der Lajen.
Uslovi se odnose na tekuće razgovore između Tunisa i MMF-a oko 48-mesečnog ugovora o zajmu u vrednosti od 1,9 milijardi dolara, ili 1,69 milijardi evra. Sporazum, kako je MMF predložio u oktobru, uvodi značajne reforme, uključujući MSP, oporezivanje, državne subvencije, transparentnost, upravljanje i klimatske promene, u zamenu za novac.
Predsednik Said je kasnije te uslove proglasio "stranim diktatom koji će dovesti do većeg siromaštva". Brisel, koji je, kao i Rim, polagao velike nade u proces MMF-a, veruje da će potpisivanje memoranduma uneti zamah koji nedostaje da bi se pregovori završili.
Tek kada zajam bude postavljen i spreman da krene, EU će krenuti napred sa sopstvenom makrofinansijskom pomoći. Poslednji put je blok ponudio program ove vrste Tunisu u maju 2020. godine, kada su Evropski parlament i Savet odobrili 600 miliona evra u kontekstu pandemije koronavirusa.
Komentari (0)