"Italija i okolne zemlje kao ogromna pećnica": Ekstremne vrućine širom Evrope, u delovima sveta i katastrofalne nepogode
Komentari18/07/2023
-09:01
Evropski kontinent je na pragu novog, ekstremnog, toplotnog talasa koji može da dovede zdravlje ljudi u opostnost, ali i da ujedno bude dobra podloga za požare. Očekuje se da će se ekstremno viskoke temperature ove nedelje nastaviti u južnim evropskim delovima, a stručnjaci upozoravaju da je izvesno se oni u budućnost više neće doživljavati kao incident.
Oni navode da su vremenske neprilike u vidu suša, ekstremnih vrućina, obilnih padavina i tajfuna posledica klimatskih promena koje ne treba shvatati naivno.
Prošlonedeljni toplotni talas Kerber pravi mesto za još jedan, a prema italijanskim meteorolozima reč je o talasu Haron - koji je u grčkoj mitologiji poznat kao skeledžija koji vodi duše u podzemni svet, piše CNN.
Italija, Grčka i Španija već se danima suočavaju sa nemilosrdnim vrućinama, ali Evropska svemrska stanica je upozorila da toplotni talas u ovom delu Evrope tek počinje. U Italiji, koja je posebno teško pogođena vrućinama, očekuje se da će temperature u mnogim gradovima dostignuti živu na termometru iznad 40 stepeni Celzijusa.
Naučnica i profesorka na Univerzitetu u Readingu Hana Klok u razgovoru za CNN uporedila je efekat vrućine sa džinovskom pećnicom iznad Mediterana.
"Mehur vrućeg vazduha koji se naduvao nad južnom Evoropom pretvorio je Italiju i okolne zemlje u ogromnu pećnicu. Vreo vazduh koji je stigao iz Afrike se stancionirao, što znači da se toplota vazduha i mora nastavlja", kaže ona.
Ekstremne vrućine osećaju se širom sveta, a šef Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus je juče pozvao svetske lidere da "odmah reaguju" na klimatsku krizu.
"U mnogim delovima sveta predviđa se da će naredni dani biti najtopliji. Klimatska kriza nije upozorenje, to se uveliko dešava. Pozivam svetske lidere da reaguju", rekao je on.
Ovonedeljni toplotni talas samo početak?
Naučnici su saglasni oko toga da će vremenom toplotni talasi postati sve češći i intezivniji. Globalne temperature su već porasle za 1,2 stepena Celzijusa u odnosu na vreme predindustrijske ere, jer kako objašnjavaju, ljudi uveliko sagorevaju fosilna goriva koja greju planetu.
Sajmon Luis sa Univerzitetskog koledža u Londonu navodi da je ovo samo početak ekstremnih vrućina.
"Trenutna globalna politka nas dovodi do zagevanja od 2,7 stepeni Celzijusa i to do 2100. godine. To je zastrašujuće", rekla je ona za CNN.
I Sajmon Luis, profesor nauke o globalnim promenama na Univerzitetskom koledžu u Londonu, izjavio je da bi čovečanstvo trebalo da se pripremi za još teže toplotne talase u budućnosti.
"Ovo je samo početak. To je ono što klimatski sistem može da uradi pri zagrevanju od samo 1,2 stepena Celzijusa. Trenutna globalna politika nas dovodi do zagrevanja od 2,7 stepeni Celzijusa do 2100. To je zaista zastrašujuće", upozorio je Luis, prenosi Skaj njuz.
Prema njegovim rečima, društvo će morati da se prilagodi ekstremnim temperaturama.
"Temeljno, brzo i trajno smanjenje emisija ugljenika na neto nulu može zaustaviti zagrevanje, ali čovečanstvo će morati da se prilagodi još ozbiljnijim toplotnim talasima u budućnosti", dodao je Luis.
Kako je ocenio, sve je manje mogućnosti da se obezbedi vitalna i održiva budućnost za sve.
Prošli mesec je bio najtopliji, navodi Kopernikus služba za klimatske promene EU koja prati rekordno visoke temprature u okeanima i rekordno niske na antartiku. Oni dodaju da su se rekordno visoke temperature nastavile i ovog mesca.
"Prva nedelja jula bila je najtoplija u istoriji i to potvrđuju i podaci Svetske meteorolške organizacije", navode oni.
Ekstremne vrućine svrstavaju se i među najsmrtonosnijim vremenskim pojavama. Direktorka Centra za klimu i pravdu Univerziteta u Redingu Kris Hils, kaže za CNN navodi da je primetila da novinski izveštaji sa turističkih žarišta, kao što su Akropolj i Rim, pokazju i da se ove vrućine odražavaju na turizam i letnje odmore.
"Moramo nastaviti da smanjujemo emisiju ugljen-dioksida kao bi sprečili da ovi događaji postanu još češći. Oni se već osećaju na razne načine", rekla je.
Italija, Grčka i Španija na udaru
Vrhunac vrućine u Italiji najavljen je za period između ponedeljka i srede, a meteorološki sajt Mateo.it navodi da očekuje da će temprature u nekim delovima biti iznad 45 stepeni Celzijusa. Navode i da će one biti visoke i tokom noći.
Italjanske vlasti su savetovale da ljudi piju dosta vode, jedu lakšu hranu i zbegavaju direktno izlaganje suncu u periodu od 11 do 18 sati.
U Grčkoj su temperature porasle iznad 40 stepeni Celzijusa, a vlasti su bile prinuđene da zatvore Akropolj u Atini od podneva do 17 sati po lokalnom vremenu.
U Španiji su temperature u gradovima Sevilja, Kordoba i Granda dostigle 40 stepeni Celzijusa. Čak i hadniji region Navara, na severu zemlje, suočava se sa vrućinama.
Šumski požar na ostrvu La Palma koji je izbio je u subotu ujutru, izgoreli su 4.650 hektara zemlje, uništili 20 kuća. U Španiji su prošle godine i ovog proleća zabeležene rekordno visoke temperature i dugotrajna suša, a prvi šumski požari ove godine zabeleženi su već u martu.
Smrtonosne oluje i toplotni talasi u Aziji
I Azija je na udaru vremenskih nepogoda. U Japanu je najmanje 60-oro ljudi dobilo terapiju zbog toplotnog udara, a većina je i hospitalizovana, piše BBC pozivajući se na lokalne medije.
Japan je bio i na udaru tajfuna Talim, koji je danas prošao kroz južne kineske provincije. Drveće je padalo na vozila u pokretu, a skoro 230.000 ljudi je evakuisano u Guangdongu.
Talim, prvi tajfun koji je ove godine pogodio Kinu, stigao je u ponedeljak kasno uveče do provincije Guangdong, brzo oslabivši u tropsku oluju, prenosi Rojters. Brzina vetra je pala na maksimalnih 90 kilimetara na čas, saopštila je kineska meteorološka služba.
Očekuje se da će oluja dodatno oslabiti i nestati dok se danas bude kretala prema severozapadu zemlje i ka severnom Vijetnamu, navodi se u saopštenju.
U Guangdongu, nakon što je Talim oslabio, vatrogasci su spašavali putnike zarobljene u vozilima zbog oborenih grana drveća i uklanjali stabla sa blokiranih puteva, preneli su kineski državni mediji. Skoro 230.000 ljudi u Guangdongu evakuisano je u ponedeljak pre nego što je oluja počela, javila je državna novinska agencija Sinhua.
Lokalne vlasti u Guangdongu su takođe naredile zatvaranje 68 priobalnih turističkih destinacija, i izdale naredbu za 2.702 ribarska plovila i 8.262 radnika u ribarskoj industriji da se evakuišu na obalu, saopštila je Sinhua.
I u Japanu nije bolja situacija. Ovu zemlju su sa jedne strane pogodile poplave, a sa druge suše. Predviđanja su da bi porast suše u ovoj zemlji mogao da smanji prinose kukuruza, pšenice i pirinča za osam odsto do 2030. godine, dok bi obilne padavine mogle da imaju sličan efekat na druge useve.
Tokom vikenda, obilna kiša je pala u regionima Kjušu i Čugoku, zbog čega su se brojne reke izlile, a stvorena su i klizišta koja su zatvorila puteve. Poremećen je i železnički saobraćaj, prekinuto je snabdevanje vodom u nekim oblastima.
U opširnoj analizi uticaja klimatskih promena na proizvodnju hrane u Kini, magazin Ekonomist navodi da su zvaničnici u Pekingu sada ''opsednuti bezbednošću hrane'', i da legitimitet vladajuće Komunističke partije počiva na sposobnosti da obezbedi pristupačnu hranu stanovništvu koje se sve bolje hrane.
Poplave su proteklih dana pogodile i centalni i južni deo Južne Koreje. Ministarstvo policije saopštilo je da se devet osoba vodi kao nestalo, dok su 34 povređene širom zemlje. U tunelu Čeongdžu, koji se nalazi na 110 kilometara južno od Seula, pronađeno je 12 tela pošto je 16 vozila, uključujući i autobus, "progutala" poplava u subotu, nakon što se rečni nasip srušio.
Južnokorejski predsednik Jun Suk Jeol okrivio je danas zvaničnike da su loše ispratili pravila za odgovor na katastrofe, međutim, nije precizirao o kojim zvaničnicima se radi.
Komentari (0)