Na snazi više od 13.000 različitih sankcija Rusiji: "Ako se suzbije zaobilaženje mera, Moskva će daleko više oslabiti"

Komentari

Autor: Euronews

30/06/2023

16:24

Na snazi više od 13.000 različitih sankcija Rusiji: "Ako se suzbije zaobilaženje mera, Moskva će daleko više oslabiti" - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Evropska unija je objavila 11. paket sankcija Rusiji. Ovog puta, međutim, mere su uglavnom usmerene na kompanije sa sedištem u drugim državama za koje Brisel veruje da se koriste za zaobilaženje ranijih sankcija, piše Euronews.

Tokom proteklih nekoliko meseci došlo je do značajnog povećanja uvoza zapadne robe u zemlje koje se graniče sa Rusijom. Pretpostavlja se da ovi proizvodi potom idu u Rusiju. Osim toga, ozbiljno je ograničen i tranzit preko ruske teritorije, kako se ne bi "slučajno" izgubila robu na putu.

Prema ekonomskim analitičarima, sama činjenica da već sada moraju da se uvedu sankcije entitetima u trećim zemljama pokazuje da prvobitna ograničenja ne funkcionišu kako su predviđena i da Rusija prilično uspešno pronalazi rešenja. Međutim, koliko je to zaista efikasno, teško je izračunati. Prema Aleksandri Prokopenko iz Berlinskog centra za istočnoevropske i međunarodne studije, situacija je bez presedana.

"Svedoci smo svojevrsnog ekonomskog eksperimenta koji se nikada ranije nije dogodio. Jer nikada nijedna država nije bila pod tolikim sankcijama. Sada postoji više od 13.000 potpuno različitih sankcija Rusiji. To je više od sankcija uvedenih Iranu, Siriji, Severnoj Koreji i Kubi zajedno," rekla je Prokopenko.

U međuvremenu, Evropa pokušava da obezbedi da kompanije razumeju kako se zaobilaze sankcije i da se ponašaju u skladu sa tim. Generalni sekretar Norveškog Helsinškog komiteta, nevladine organizacije za ljudska prava, dao je teorijski primer šta može da se desi.

"Neke kompanije verovatno nesvesno krše sankcije. Mislim, oni imaju nrudžbinu kugličnih ležajeva koji idu u Kazahstan i potpuno su srećni što izvoze kuglične ležajeve u Kazahstan, ne znajući da ti kuglični ležajevi idu direktno u Rusiju i pomažu mašineriji ruskog rata, rekla je Berit Lindeman.

Da li je ruska ekonomija održiva?

Većina ekonomista primećuje da kratkoročni efekat sankcija nije bio tako ozbiljan kao što se očekivalo. Ruska ekonomija se prošle godine smanjila za samo -2,1 odsto, a Međunarodni monetarni fond čak predviđa skroman rast od 0,7 odsto u 2023. Energija je u tome odigrala važnu ulogu: obim ruskog izvoza je 2022. stalno opadao, ali cene su rasle još brže, tako da je na kraju, prema ruskoj centralnoj banci, Kremlj zaradio još više novca na prodaji gasa Evropi 2022. nego 2021.

Ali proces "razdvajanja" Evrope od Rusije je uglavnom završen. Prema podacima Evropske komisije, u februaru 2023. prihodi od izvoza ruske nafte bili su 41,7 odsto manji nego u februaru 2022. "Naravno, rat sam po sebi može da podstakne ekonomiju. Dakle, na nekom nivou, neko bi mogao biti prevaren brojkama, verujući da postoji mnogo aktivnosti u privredi, ali mnogo toga je zapravo povezano sa samim ratnim aktivnostima," objasnila je Berit Lindeman.

Preko trećih zemalja, prema zapadnim podacima, Rusija je uspela da nadoknadi u najboljem slučaju četvrtinu robe pogođene sankcijama, a prema nekim procenama samo 10 odsto. Ako se borba protiv zaobilaženja sankcija pokaže uspešnom, Rusija će biti daleko više oslabljena.

"Problem je u tome što vojno-industrijski kompleks u Rusiji nikada nije uspeo da svoje znanje pretoči u neke civilne oblasti. To znači da će neravnoteža rasti i 'mehur' će se naduvati oko vojno-industrijskog kompleksa," predviđa Aleksandra Prokopenko.

"Sve će se 'smanjiti' u civilnim područjima jer će se svi resursi sliti u vojni sektor. Ovo nema nikakve veze sa normalnim rastom. Dakle, kratkoročno, sankcije nisu uspele ono što su namerile, da obore takvu zver kao što je ruska ekonomija. Ali dugoročno, ona je veoma bolesna".

Kakva je uloga uloga Kine?

Na listi sankcija EU nalaze se kompanije iz Kine, što već doprinosi već postojećim tenzijama između Evrope i Kine. Da li bi dalje produbljivanje toga moglo dovesti do sukoba? Ovo je daleko manje verovatno nego sa američko-kineskim odnosima jer su evropske ekonomije tako blisko isprepletene sa kineskom.

Može li to dovesti do pogoršanja tenzija između Evrope i Kine? Da, i sigurno već jeste. Peking je saveznik Rusije, ali neće isporučivati oružje Moskvi, makar ne očigledno pred celim svetom.

"Ne samo Evropa, već i Sjedinjene Države ne mogu ništa da urade po pitanju činjenice da je nivo trgovine između Rusije i Kine toliko visok da je u ovom obimu prilično lako sakriti bilo kakvo kršenje sankcija",rekla je Prokopenko.

Iako bi za Evropu bilo duboko neisplativo da se u potpunosti sukobi sa Kinom, na kontinentu se ipak vodi rat.

"Mi smo u ratu i Kina treba da shvati da je evropska bezbednost u pitanju i nije od pomoći što kineske kompanije pomažu da se zaobiđu sankcije koje smo mi uveli," rekla je Berit Lindeman.

U nekom trenutku Kina treba da odluči da li želi da bude na strani Evrope ili na strani Putina“, dodala je ona.

Globalni jug

Zajedno sa "okretom ka istoku" odnosno Kini, Moskva govori o "okretu ka jugu," da ojača veze sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike. Bez sumnje, siromašne zemlje juga ne mogu ekonomski delovati kao potpune zamene za Zapad. Ali sam njihov stav i njihovo odbijanje da politički osude Kremlj i da se pridruže ekonomskim sankcijama ostaje važan faktor.

A Zapad će možda morati da proširi antiruske sankcije na sve veći broj trećih zemalja koje su već otvoreno kritične prema akcijama SAD i EU, a one su obično na jugu.