Igre 
"Udar na Rusiju tamo gde je najviše boli": Sankcije Moskvi najveće su do sada viđene, pogođene četiri ključne "mete"
Komentari24/11/2022
-22:32
Zapadni saveznici Ukrajine na sve načine pokušavaju da kazne Kremlj zbog invazije na ovu zemlju, otežaju joj funkcionisanje i, na kraju krajeva, privole je na eventualni odustanak od rata. Sankcije uvedene Rusiji najveće su do sada viđene, odnosno nikada toliko širok spektar sankcija nije nametnut nekoj tako velikoj državi.
Svetska banka predviđa da će se obim ruske ekonomije smanjiti za oko 4,5 odsto na kraju godine, dok MMF smatra da će to biti nešto manje - 3,4 odsto. Kako je naveo američki Stejt department krajem oktobra, američka vlada je objavila oko 1.500 novih sankcija i proširila još 750 od početka rata u Ukrajini, a 37 zemalja se pridružilo "koaliciji sankcija".
Međutim, iako su sankcije imale uticaja pre svega na rusku ekonomiju, nisu sve ošetile budžet Moskve onoliko koliko su zapadni partneri Ukrajine očekivali. Evropska unija očekuje da se to promeni kada u decembru na snagu stupi novi paket sankcija koji će se odnositi na ruske energente, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je najavila i deveti paket EU sankcija.
"Radimo snažno na tome da udarimo Rusiju tamo gde je najviše boli, kako bismo još više smanjili njihov kapacitet za finansiranje rata u Ukrajini. Zato mogu da najavim da punom parom radimo na devetom paketu sankcija. Uverena sam da ćemo vrlo brzo odobriti globalno ograničenje cene na rusku naftu zajedno sa G7 i ostalim partnerima. Nećemo stati dok Ukrajina ne pobedi Putina i njegov nezakoniti, varvarski rat", navela je Fon der Lajen na konferenciji za medije, preneo je Rojters.
Sankcije do sada uvedene, kako iz Vašingtona tako i iz Brisela, najvećim delom pogodile su rusku ekonomiju na koju su i bile usmerene, ali su smanjile i kapacitet ruske vojske da obnavlja svoje zalihe na frontu, pre svega zbog nemogućnosti uvoza najmodernijih čipova neophodnih za visoko softicirano oružje.
Ovo je kratak pregled najvažnijih sfera u kojima su zapadne sankcije naškodile Moskvi.
Finansije i trgovina
Finansijski aspekt sankcija može se ukratko sumirati ovako: vodeće ruske banke su isključene iz globalnog finansijskog sistema, oko 300 milijardi dolara rezervi centralne banke je zamrznuto, a stotine stranih kompanija napustilo je Rusiju.
Povezane vesti
Američki i evropski zvaničnici razgovarali su o tome da li imovina ruske vlade koja je zamrznuta u inostranstvu treba da bude zaplenjena da bi se platila ratna odšteta i rekonstrukcija ukrajinske infrastrukture, ali su mišljenja podeljena pa nema neke konačne odluke o tome.
Evropska unija, Velika Britanija i SAD postavile su ograničenja na trgovinu određene robe sa Rusijom, uključujući zaustavljanje prodaje luksuznih predmeta toj zemlji i saradnju sa saveznicima na zaustavljanju ruske kupovine poluprovodnika i druge napredne tehnologije.
Međutim, nisu smanjili značajnije obim trgovine ruskim energentima zbog zabrinutosti oko ekonomskog rasta i inflacije, a neke zemlje i dalje nastavljaju da kupuju ruski uranijum, dijamante, nikl i mnoštvo drugih sirovina, prenosi "Njujork tajms".
U analizi ovog lista navodi se da je ruski izvoz zapravo porastao u vrednosti od invazije na Ukrajinu, dajući Moskvi dovoljan prihod za finansiranje svog rata. Sa druge strane, uvoz je naglo opao, što odražava odluku multinacionalnih kompanija da prekinu veze sa Rusijom i smanjenje potražnje za potrošačkim proizvodima u zemlji kako njena ekonomija usporava.
Glavne brodske linije prestale su da posluju u Rusiji, ometajući njenu mogućnost da dobije pristup stranim proizvodima. Pored toga, dosta velikih međunarodnih brendova poput "Mekdonaldsa" odlučila je da ode iz zemlje, ali su Rusi osnovali sopstvene pandane ovim uslugama i kompanijama, pa pokušavaju na taj način da nadomeste izgubljeno.
Tehnologija
Uz sankcije i strogu kontrolu izvoza robe, države Zapada (a pre svega SAD) žele da ograniče ruske sposobnosti za nabavku napredne tehnologije - pre svega poluprovodnika koji su ključni za bilo koje moderno oružje neophodno u ratu u Ukrajini. Za sada, reklo bi se da im dobro ide, pošto postoje brojni izveštaji o tome kako je Moskva prinuđena da se snalazi na razne načine za nabavku ove tehnologije.
Kako je rekao Sergej Javoronkov, viši istraživač na Gajdar institutu za ekonomske politike, raspoloženje ruske poslovne zajednice je pesimistično ukoliko se govori o produžetku rata, koji je veoma izvestan s obzirom na to da mirovnih pregovora trenutno nema na vidiku.
Povezane vesti
"Ekonomski eksperti shvataju da nije dobro za ekonomiju ukoliko se vojne akcije nastave", naveo je za CNN Javoronkov, dodajući da smatra kako će verovatno biti samo još gore.
Istraživači britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI) proveli su letos nekoliko meseci u Ukrajini gde su ispitivali najmodernije vojne sisteme koje Rusija poseduje, a koje su Ukrajinci ili oborili, ili zaplenili, ili su ih ruske snage jednostavno ostavile prilikom povlačenja, a u avgustu su objavili izveštaj sa zaključcima.
profimedia
"Od 450 komponenti koje je RUSI pronašao u ruskim vojnim sistemima, 318 su napravile američke kompanije. Komponente iz Japana, Tajvana, Švajcarske, Holandije, Nemačke, Kine, Južne Koreje, Velike Britanije, Austrije i drugih takođe su bile prisutne u opremi koju je ispitivao istraživački tim, navodi se u izveštaju.
Povezane vesti
"Teško je potpuno izolovati Rusiju i ograničiti je tako da ne dobija ništa od ovih komponenti, ponajviše zbog kompleksnog svetskog lanca snabdevanja, ali jedan od načina na koje bi države mogle smanjiti rizik od toga da proizvodi iz njihovih kompanija dospeju u rusko naoružanje, jeste jača kontrola trenutnih sankcija na izvoz", rekao je tada za Euronews Srbija jedan od autora istraživanja, Nik Rejnolds iz RUSI.
Sada, analitičari napominju da tehnološke sankcije imaju direktan efekat na bojnom polju, jer ruska vojska pribegava upotrebi starije opreme.
"Koriste drevne tipove tenkova, izvoze ih iz skladišta. Podaci pokazuju da kontrola izvoza prilično nagriza rusku vojsku", naveo je za "Njujork tajms"je Aleksandar Gabujev, viši saradnik iz Karnegija.
Energetika
S obzirom na to da najveći deo ruskog profita dolazi od izvoza energenata, ovo je, očekivano, sfera u kojoj je najteže naneti Moskvi značajan udarac. Rusija je treći proizvođač nafte na svetu, a izvozi i prirodni gas kako u Evropu, tako i u Aziju. Zbog globalne inflacije, cene energenata sve su veće, što ide na ruku Kremlju.
Uskoro bi trebalo da stupe na snagu nove sankcije EU na uvoz ruskih energenata (od kojih će delimično ili potpuno biti izuzeto nekoliko zemalja članica), ali Rusija je do sada izgubila više od 90 odsto svog tržišta u severnim zemljama bloka, koje su ranije bile glavni oslonac za isporuke sa baltičkih i arktičkih terminala, prenosi "Blumberg".
Rusija je isporučivala samo 95.000 barela dnevno u Roterdam, jedinu preostalu evropsku destinaciju za pomorsku isporuku izvan mediteranskog/crnomorskog basena, u četiri nedelje do 18. novembra. Radi poređenja, više od 1,2 miliona barela dnevno stizalo je u luke ovog regiona pre ruske invazije na Ukrajinu.
Države poput Litvanije, Francuske i Nemačke obustavile su uvoz pre nekoliko meseci, dok je Poljska sledila njihov primer u septembru.
U maju, Evropska komisija je najavila planove za prekid svih uvoza ruskih fosilnih goriva do 2027. godine, ali se mnoge vlade plaše rasta cene energenata, pa se razgovara, kao što je predsednica Evropske komisije i najavila, o mehanizmu za ograničenje cene - u tom slučaju države bi ponudile da kupe rusku naftu po nižoj ceni, pa ako bi Rusija na to pristala, istovremeno bi i nastavila uvoz na Zapad, ali i imala smanjeni profit.
Problem je što neće biti tako lako privoleti Rusiju da pristane - iz Moskve su već upozorili da će odbiti da prodaju energente zemljama koje se budu povinovale ograničenju cene. Ako se to zaista i dogodi, cene energenata na svetskom nivou mogle bi da se "vinu u nebesa".
Elite
Vašington je je uveo sankcije stotinama zvaničnika ruske vlade, rukovodilaca i oligarha, zajedno sa mnogim članovima njihovih porodica, prenosi "Njujork tajms".
Na listi sankcija su neki od najviših lidera ruske vlade, uključujući samog Putina, zatim ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i dva najviša ruska vojna komandanta, ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov.
Sankcijama je takođe obuhvaćeno svih 450 članova donjeg doma ruskog parlamenta i 170 članova gornjeg doma. Američke sankcije pojedincima generalno blokiraju njihov pristup svim sredstvima u Sjedinjenim Američkim Državama, sprečavaju ih da obavljaju transakcije sa Amerikancima i odbijaju im vize za ulazak u SAD.
profimedia
Teško da bi neko od visokih ruskih zvaničnika ili neki od oligarha i želeli da idu u SAD u ovim trenucima, ali ove sankcije, uz evropske zemlje koje su preduzele slične mere, pre sveg aimaju za cilj da izazovu nezadovoljstvo među onima koji se nalaze pri političkom vrhu Rusije. Plene se jahte, privatni avioni, helikopteri, vile... sav luksuz u kom su ruski bogataši uživali pre 24. februara, više im nije dostupan.
Naneti štetu članovima ruske elite nije isto što i naneti štetu predsedniku Putinu ili ruskoj ekonomiji direktno, ali može biti veoma korisno ukoliko traje dovoljno dugo da čak i oni koji, makar javno, zdušno podržavaju rat u Ukrajini, razmisle još jednom o tome šta sve od svog bogatstva ne mogu da koriste, i zašto.
Komentari (1)
Trpimir
24.11.2022 22:58
Ko kaže da ovo nije treći svetski rat grdno se vara, samo je koncepcija drugačija. Jedni upravljaju i daju oružanu i ekonomsku podršku, a nešto i u ljudstvu, dok se drugi bore i ginu za njih. Kao i u proteklih desetak vekova uvek je u pitanju zapadni juriš na istok.