Votka, nafta, "Prada" torbe: Da li je deset rundi sankcija u potpunosti "ugušilo" trgovinu između Rusije i EU

Komentari

Autor: Euronews

03/03/2023

20:00

Votka, nafta, "Prada" torbe: Da li je deset rundi sankcija u potpunosti "ugušilo" trgovinu između Rusije i EU - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da pokrene invaziju na Ukrajinu drastično je promenila trgovinske tokove između Rusije i Evropske unije, a zabrane, organičenja i kontrole koje je uveo Brisel "guše" nekada blizak i stabilan komercijalni odnos.

Deset rundi sankcija EU koje su uvedene Moskvi u znak odmazde za agresiju na Ukrajinu dovele su do pada značajnog dela uvoza i izvoza, što je bolan ekonomski preokret koji je primorao Kremlj da pronađe alternativna tržišta koja bi zamenila bogati blok.

Od februara 2022. Evropska unija je zabranila više od 43,9 milijardi evra u izvezenoj robi u Rusiju i 91,2 milijarde evra u uvezenoj robi, pokazali su najnoviji podaci Evropske komisije. To znači da je 49 odsto izvoza i 58 odsto uvoza sada pod nekom vrstom sankcija, u poređenju sa predratnim nivoima iz 2021. godine kada je ukupna trgovina između EU i Rusije vredela 257,5 milijardi evra.

Tada je Rusija bila peti po veličini trgovinski partner bloka, odmah iza Kine, Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Švajcarske. Rusija je, međutim, danas zemlja sa najviše sankcija na svetu i postala je trgovački izgnanik u očima celog Zapada.

Votka, sirova nafta i "Prada" torbe

Evropska unija je ograničila izvoz na različite industrijske i tehnološke proizvode za koje Brisel smatra da ih ruska vojska već koristi za vođenje rata u Ukrajini ili imaju potencijal da to na kraju urade. To uključuje radare, dronove, opremu za kamuflažu, kamere, sočiva, radio sisteme, dizalice, antene, kamione i hemikalije koje se koriste u proizvodnji oružja.

Povrh toga, EU je zabranila vredan izvoz koji je neophodan za modernizaciju ruske ekonomije, kao što su poluprovodnici, kvantno računarstvo, tehnologija prerade nafte, komponente aviona i novčanice bilo koje od zvaničnih valuta bloka.

Brisel je takođe uveo takozvanu "zabranu luksuza" na robu proizvedenu u EU koju traži ruska elita, kao što su biseri, nakit, tašne, torbice, novčanici, perike, parfemi, antikviteti, porcelan, vino, šampanjac i cigarete, ali samo ako prelaze cenu od 300 evra.

U međuvremenu, proizvodi iz EU kao što su lekovi, sapun, kafa, kakao, čaj, igračke, biljke, kao i odeća i modni dodaci cene ispod 300 evra ostaju dozvoljeni za izvoz.

Zapravo, kako navodi Euronews, evropski bredovi odeće kao što su Bogi, Beneton, Kalcedonia, Etam i Lakost su među kompanijama koje i dalje posluju u Rusiji.

Što se tiče uvoza, ekonomska vrednost pod sankcijama je još veća: 91,2 milijarde evra ruske robe je sada zabranjeno širom bloka, kao što su ugalj, zlato, gvožđe, čelik, mašine, cement, drvo, plastika, tekstil, obuća, koža i vozila, između ostalog.

Dva najpoznatija i najpoželjnija ruska proizvoda - votka i kavijar - podjednako su zabranjeni za ulazak na tržište EU.

Najnoviji dodatak na crnoj listi uvoza su čađa i sintetička guma, pitanje koje se pokazalo izuzetno kontroverznim i zamalo prouzorkovalo da poslednja runda sankcija propusti simboličan rok za odobrenje bloka.

Ipak, nijedna mera se ne može porediti sa zabranom EU na uvoz ruske sirove nafte i rafinisanh naftnih derivata, koja direktno cilja na glavni izvor prihoda Moskve i koja je do sada široko identifikovana kao najsmelija i najdalekosežnija sankcija bloka.

Iako je zabrana sadržala prilagođena izuzeća za uvoz naftovoda, uspela je postepeno da ukloni oko 90 odsto kupovine ruske nafte u EU, za koju se procenjuje da je vredna 71 milijardu evra za 2021. godinu.

Zabrana EU je dodatno ojačana organičenjem cena G7, koje veštački određuje cenu po kojoj ruski tankeri smeju da koriste zapadne kompanije za otpremu barela nafte širom sveta.

Centar za istraživanje energije (CREA), nezavisna istraživačka organizacija sa sedištem u Helsinkiju, procenjuje da zabrana EU i ograničenje G7 koštaju Rusiju do 280 miliona evra dnevno, uprkos snažnom pritisku Moskve da preusmeri snižene barele u Kinu, Indiju i kod drugih nezapadnih kupaca.

Nasuprot tome, prirodni gas, nuklearno gorivo i dijamanti su među najznačajnijim ruskim izvozom koji tek treba da bude predmet "kažnjavanja", što je izazvalo bes Kijeva i tvrdolinijskih evropskih prestonica.

"Što se tiče desetog paketa sankcija, nismo zadovoljni njime jer je previše mekan, preslab. Predlažemo da budu uključeni dodatni ljudi. Već duže vreme predlažemo da se uključe i dodatni ruski proizvodi", rekao je prošle nedelje poljski premijer Mateuš Moravjecki.

Šta kažu glavni ekonomski pokazatelji za Rusiju?

U ranijoj analizi na sajtu Foreign Affairs, potpredsednik Fondacije "Slobodna Rusija", i bivši zamenik ministra energetike Rusije Vladimir Milov ističe da je Putin uložio značajna sredstva u kampanju dezinformacija koja ima za cilj da obmane kreatore politika na Zapadu o stvarnim efektima koje sankcije imaju.

"Ali nemojte da imate dilemu, sankcije zapravo sputavaju rusku ekonomiju. A promovisanje mita da one nemaju efekte moglo bi da natera donosioce odluka da ih odbace, što bi dalo Putinu uže za spasavanje", naveo je Milov.

Kako dodaje, tvrdnje da je ruska ekonomija pokazala otpornost na sankcije proizilaze iz obmanjujućih makroekonomskih pokazatelja. Konkretno, kritičari sankcija pominju jačanje rublje, skromno smanjenje ruskog BDP-a i nisku nezaposlenost. Milov ipak ističe da te brojke ne pokazuju pravo stanje na terenu i analizira svaki od tih pokazatelja.

Kada je reč o nezaposlenosti, navodi da je ona po zvaničnoj statistici samo 3,7 odsto, što bi značilo da je 2,7 miliona državljana Rusije nezaposleno. Ipak, kaže da je realnost da je na kraju trećeg kvartala prošle godine skoro pet miliona radnika u Rusiji bilo izloženo različitim oblicima skrivene nezaposlenosti. Najvažnije je da je 70 odsto njih bilo na neplaćenom odsustvu, a Milov napominje da to znači da je zapravo 10 odsto ruske radne snage bez posla. "To može da se poredi sa najgorim stopama iz devedesetih godina", ocenio je.

Navodi da je kurs rublje takođe obmanjujuća statistika jer je valuta ojačala zbog toga što je vlada otežala ruskim preduzećima i pojedincima da povlače novac i da ga konvertuju. Takozvana "snažna rublja" je podržana drakonskom kontrolom valute i padom uvoza, a ta politika je teško pogodila određene industrijske sektore. Milov kao primer navodi da je proizvodnja čelika smanjena za više od sedam odsto u 2022. godini.

Analizirajući pad BDP-a, Milov objašnjava da bi trebalo imati na umu da zvanične cifre uključuju rastuću proizvodnju u vezi sa vojskom. "Novi tenk koji je poslat na front i odmah pogođen ukrajinskom raketom Džavelin i dalje se računa kao doprinos ruskom BDP-u", naveo je. Ipak ističe da je verovatno najbolji pokazatelj ruske ekonomske ektivnosti prihod iz izvora koji nisu u vezi sa izvozom nafte i gasa. Ta cifra smanjena je za čitavih 20 odsto u oktobru 2022. u odnosu na isti mesec prethodne.

Napominje da su i cifre koje pokazuju nivoe inflacije takođe obmanjujuće, odnosno da postoji razlika između zvaničnih podataka i iskustva ljudi čiji se standard naglo pogoršava. Kako pokazuje anketa privatne istraživačke kompanije Romir iz oktobra prošle godine, 68 odsto Rusa je primetilo smanjenu ponudu robe u radnjama. Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja je naveo da je 35 odsto Rusa moralo da smanji potrošnju na hranu, a Fondacija za ispitianje javnog mnjenja ukazuje da samo 23 odsro građana smatra da je njihova lična finansijska situacija dobra.