Igre 
Domaća privreda između diplomatskih i ekonomskih pritisaka: Kako je rat u Ukrajini uticao na srpsku ekonomiju
Komentari25/02/2023
-15:59
Godinu dana od početka rata u Ukrajini Srbija je pred teškim odlukama. Pitanje uvođenja sankcija Rusiji i dalje se nalazi pred srpskim vlastima, a čini se da je sve manje prostora u kojem srpska diplomatija može da manevriše i izbegne konkretnu odluku po ovom pitanju. Ipak, čini se da su građani više okrenuti ka ekonomskim posledicama rusko-ukrajinskog sukoba. Rat u Ukrajini, građanima Srbije doneo je inflaciju, a iako je to bilo očekivano, cenovni skok su mnogi u Srbiji osetili kao svojevrstan šok.
Rat u Ukrajini je doveo do strukturnih ekonomskih promena u svetu i Srbiji koje se ogledaju u porastu cena, gubitku kupovne moći stanovništva, padu investicija iz EU, a pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić smatra da može imati dugoročni uticaj na privredni rast naše države. Stanić ističe da je sukob doprineo da se dodatno intenziviraju inflatorni pritisci.
"Mi smo imali situaciju s porastom cena energenata i hrane, s obzirom na to da su rusko i ukrajinsko tržište veoma značajni i za prozvodnju energenata i proizvodnju hrane. To su bili glavni pokretači ubrzane inflacije na međunarodnom tržištu, što se odrazilo i na privredu Srbije. Povećan je deficit u razmeni robe sa inostranstvom i došao je u 2022. godini na 11,4 milijardi evra, što je rekordan deficit koji negativno utiče na opštu situaciju u privredi", rekao je Stanić.
Dodao je i da je neizvesnost na tržištu izazvana ratom, uticala na privredu Srbije i u pogledu priliva stranih direktnih investicija i da su one čak prošle godine i povećane u odnosu na 2021. godinu, ali da je činjenica da su investicije koje dolaze iz EU opale u odnosu na investicije koje dolaze iz Kine.
Osvrćući se na uticaj sukoba u Ukrajini na našu državu, Stanić je dodao da je prisutna velika neizvesnost koja je posledica političke krize u istočnoj Evropi i koja je dovela do usporavanja privrede EU koja je naš glavni spoljno-trgovinski partner.
profimedia
"Ovo je veoma specifična situacija pošto smo mi pre imali inflaciju gde smo imali situaciju da i rast kursa to prati. Sada vidimo da je kurs na neki način stabilan, a inflacija raste. Sada se stiče slika da cene, odnosno da vrednost tih dobara rastu i u evrima, što manifestuje da se radi o jednoj prevashodno uvezenoj inflaciji. To je i za očekivati za jednu malu privredu i mislim da su građani značajno pogođeni", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić.
Komentarišući uticaj rata na privredne okolnosti u Srbiji, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je ocenio da su se domaći privrednici relativno dobro snašli.
Povezane vesti
"Imali smo relativno velike strane investicije, tako da je to moglo da "ispegla" naše bilanse koji su bili takvi da smo počeli više da uvozimo, a manje smo bili u situaciji da izvozimo nego što je bilo ranije. Značajan deo naše privrede vezan je za strane investitore koji su ovde izgradili pogone, ne da bi ovde prodavali te proizvode već da bi ih izvozili u Zapadnu Evropu. Usled smanjenja kupovne moći građana zapadne Evrope, to se odrazilo i na naš izvoz. Ali u principu, mislim da, kako se očekivalo i kako smo se plašili da će biti, da je privredna situacija ipak relativno dobra i da ne treba očekivati značajna pogoršanja u ovoj situaciji", rekao je Atanacković.
On je ocenio da je Srbija dobro odgovorila na izazove koje je rat u Ukrajini izazvao na tržištu energenata, i da očekuje da će u narednom periodu cena nafte i naftnih derivata ostati stabilna.
"Može se generalno reći, sada posle tih godinu dana da smo se nadali gorem. Bila su očekivanja da će taj poremećaj na svetskom tržištu pa i kod nas biti značajno veći", rekao je Atanacković.
Ceh (ne)uvođenja sankcija
Stanje ekonomije u Srbiji i cene u prodavnicama su u fokusu građana, ali, i odnosi sa Kosovom, mnogima su dizali pritisak. Uprkos tome, što se pregovaračka pozicija Beograda u odnosu na Prištinu od strane vlasti tumači kao dobra u ovom tenutku, ne dele svi to mišljenje.
"Čini se da zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, zapad manje blagonaklono gleda na samu pregovaračku poziciju Srbije, a sa druge strane zbog toga što žele pre svega EU i SAD, žele da preduprede izbijanje bilo kakvog novog žarišta sukoba na evropskom tlu došlo je do intenziviranja pregovora između Beograda i Prištine", navodi Stefan Vladisavljev, programski koordinator BFPE.
Pritisak za uvođenje sankcija Rusiji zajedno sa pritiskom da se postigne dogovor Beograda i Prištine, raste. Ta odluka bi mogla da raskine veze Srbije sa Rusijom, što pojedini ekonomisti vide kao značajan problem, jer bi mogao da poremeti energetsku stabilnost Srbije, ali i trgovinu.
profimedia
"Za Srbiju kao malu zemlju bi bilo najracionalnije da zadrži redovne tokove, mada su i oni poremećni. Sada je već izvoz u Rusiju veoma otežan zbog dešavanaja u samoj Ukrajini u kojoj je ra i zbog nemogućnosti tranzita kroz neke druge zemlje. Uvođenje sankcija mislim da bi to tek dovelo na značajno male mere ako uporedimo na primer sa zemljama regiona koje su uvele sankcije Rusiji", kaže Bjelić.
Povezane vesti
Za razliku od ekonomista, politički analitičari prekid veza sa Rusijom ne vide toliko loše, samo pod uslovom da Srbija ne veže sebe isključivo za Zapad i Rusiju zameni drugim partnerima.
"Mi vidimo ovih dana da je predsednik Vučić u Abu Dabiju, gde pregovara o potencijalnoj kupovini naoružanja od država sa bliskog istoka. Takođe jedno rastuće i značajno partnerstvo koje Beograd ima sa Pekingom koje je razvijeno tokom prethodne decenije ostavlja mogućnost polarizacije spoljne politike Srbije, čak i ako dođe do potpunog distanciranja prema Rusiji", smatra Vladisavljev.
Sagovornici Euronewsa se slažu da će se u narednom periodu pojačati pritisci na Srbiju da se opredeli, te da će zvanični Beograd u drugoj godini sukoba morati da donese bitne ekonomske i političke odluke.
Bivši ambasador u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognejn Pribićević rekao je za Euronews Srbija da će velike sile, kako se konflikt bude razvijao, sužavati prostor za srpsku politiku koja je išla prema jednoj i prema drugoj strani.
Povezane vesti
"Bojim se da se suzio taj prostor, ima ga malo, ali ga je ostalo. Opet se vraćamo na realno. Kad je rat, bitne su samo mape, odnosno gde si i s kim si. Zašto je Srbija postala tako bitna i za jednu i za drugu stranu? Srbija je sad tako važna pre svega jer je velika na ovom prostoru Zapadnog Balkana. Bojim se da će ići pritisci oko rešavanja pitanja Kosova. Pošto je toliko vremena prošlo, nemoguće je očekivati da će se sve zavšiti za pet ili šest meseci", kaže Pribićević.
On dodaje da Srbija nemamo mnogo mogućnosti, jer je sve što nas okružuje Evropa.
"To su trgovina, investicije i štednja u evrima, i dijaspora nam je tamo. Prema mom mišljenju i dalje postoji prostor, ali on je sve uži i uži. Jasno je da se ovaj predlog mora prihvatiti kao osnov, uz sve stvari koje smo istakli, a to su teritorijalni integritet i neprihvatanje da Kosovo uđe u UN. To je vrlo jasan stav, ali je veliko pitanje da li će to zadovoljiti drugu stranu i koliko će zapad insistirati da se te taške implementiraju do kraja. Kad se vidi da rat ide u nedogled, svi gledaju u geografiju i neko ne želi da vas gurne na drugu stranu. U tom smislu vidim prostor, ali je potrebno mnogo mudrosti i veštine kako se ne bi desilo da uđemo u pogrešan voz. Mi nemamo taj luksuz, već smo išli mimo sveta devedesetih godina. Nemamo opet taj luksuz da idemo van Evrope", naglašava on.
Preporuka za vas
Komentari (0)