Šest meseci rata u Ukrajini: Diplomatska igra Srbije između "čekića i nakovnja"
Komentari28/08/2022
-21:29
Već prvih dana rata, nakon što je prošao inicijalni šok od ruskog napada na Ukrajinu, ovaj sukob ostavio je trag na spoljnu i unutrašanju politiku Srbije. Strategija Srbije da bude vojno neutralna i održava dobre odnose sa Rusijom i Kinom dok istovremeno teži članstvu u Evropskoj uniji napregnuta je do krajnjih granica već u prvim nedeljama invazije.
Prvi udar osetio se vrlo brzo. Desničarske stranke osvojile su vidno veći broj glasova na parlamentarnim izborima koji su u Srbiji održani 3. aprila 2022. godine. Tako su rat u Ukrajini i retorika koja ga je pratila u srpskoj javnosti već u prvim mesecima uticali na to da Srbija dobije novi parlament iz koga će se verovatno mnogo glasnije čuti proruska retorika.
Iako je Srbija zvanično osudila rusku invaziju i glasala za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, ni do danas sankcije Moskvi nisu uvedene, ostavljajući tako prostor da se "zadovolje sve strane".
Poruke sa Zapada
Međutim, poruke sa Zapada su od starta bile jasne - više nema mesta za sedenje na više stolica. Tako je nemački kancelar Olaf Šolc, koji je u poseti Beogradu boravio u junu, poručio da se od zemalja kandidata za članstvo u EU očekuje da se pridruže sankcijama, kao i da je važno da se tim merama pridruži što veći broj zemalja. Ovakva poruka stizala je u više navrata i direktno iz Brisela, pa je šef diplomatije EU Žozep Borelj istakao da Srbija "što je pre moguće" ubrza usklađivanje sa EU i primeni sankcije koje su usvojile i ostale zemlje Zapadnog Balkana.
I zvaničnici iz Vašingtona bili su jasni. Grupa senatora koji su još u aprilu boravili u Srbiji pozvala je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da podrži sankcije prema Rusiji. Kako je tada rekao demokrstski senator Kris Marfi "poziciju Srbije razumeju, ali je ovo trenutak u kom postoji veliki rizik ukoliko demokratska zajednica ne pošalje jedinstvenu poruku o posledicama ponašanja Rusije". I pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Karen Donfrid rekla je da je pitanje sankcija na stolu pred Srbijom, ali i da Beograd sam mora da odluči kako će da se postavi po tom pitanju.
I dok sa jedne strane ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil kaže da se nada da će rat u Ukrajini dovesti do približavanja Srbije Evropi i SAD, te da zapravo "ne vidi mnogo dokaza" da je Rusija bilo kakav prijatelj Srbiji, poziciju Beograda, kako se čini, dodatno je zakomplikovala činjenica da se ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin pre nekoliko dana našao u poseti Moskvi gde je razgovarao sa nekoliko ruskih zvaničnika. Ovi susreti ponovo su bili alarm za Brisel, pa je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik napisao na Tviteru da Vulinova poseta Moskvi "šalje poruke protiv EU".
Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za Euronews Srbija da deluje da su sa protokom vremena oni malo popustili.
"Da li će se ti pritisci vratiti, to u velikoj meri zavisi od toga da li će zapad primetiti neke zabrinjavajuće trendove koji se odnose na prisustvo ruskog faktora u Srbiji, ali isto tako može dosta da zavisi i od Rusije jer Rusija isto tako ponekad koristi izvesne vidove pritiska na Vučića i njegovu vladu kako bi ga negde upozorili da ne pokuša da ode previše blizu Zapadu", rekao je on.
"Meki" pritisci Putinovih saradnika
Šest meseci rata Srbiji nije donelo samo brojne pozive Brisela da se uskladi sa njegovom spoljnom i bezbednosnom politikom, već je i sam Kremlj često iskazivao slična očekivanja.
"Pratimo izjave srpskih političara o pritiscima koji se na njih vrše. Beležimo i izjave srpske strane da im je Rusija prijatelj. Možda imamo različite poglede na prijateljstvo. Mi svoje prijatelje u teškim trenucima uvek podržavamo", bila je poruka u rukavicama koju je Beogradu pre nekoliko meseci uputila portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
A posle izvesnog zatišja nedavno se oglasio i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko koji je poručio Srbiji da ne može da "sedi na tri stolice".
"EU, Rusija, SAD i tako dalje... Oni bi da budu dobri prema svima. Neće im biti data šansa da to održe, pre svega zbog Evropske unije, kojoj oni toliko žele da se pridruže", rekao je Lukašenko.
Igor Novaković iz ISAC fonda rekao je za Euronews Srbija da su Lukašenkove reči neka vrsta upozorenja Srbiji "koje nije izrečeno od strane elite u Kremlju koja sada igra jednu benevolentnu ulogu naizgled prema Srbiji i da je ovo njihovo neizgovoreno upozorenje kroz usta Lukašenka". Sličnog stava je i nekadašnji ambasador u Belorusiji Srećko Đukić koji je za Euronews Srbija rekao da je očito da dolaze dani i meseci kada se na poziciju Srbije neće gledati istim očima i da ove reči treba shvatiti krajnje ozbiljno.
Najveću nelagodu za zvanični Beogradu verovatno je predstavljala iznenadno najavljena poseta ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, iste nedelje u junu kada je u Beograd trebao da stigne i nemački kancelar. Do susreta ipak nije došlo jer su susedne zemlje odbile da dozvole prelet aviona ruskog ministra spoljnih poslova.
Objašnjavajući za Euronews Srbija koliko je rat u Ukrajini uticao na poziciju Srbije, Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put kaže da je ovaj sukob testirao spoljnopolitičke pozicije mnogih država, a naročito onih koje se tradicionalno pozicioniraju između Istoka i Zapada. Kako ističe, neke od njih iskoristile su trenutnu situaciju i profitirale od sukoba u Ukrajini, poput Turske i Indije, dok se isto ne može reći za Srbiju.
"Srbija i dalje gaji iluzije da se svet nije trajno promenio od 24. februara. Ipak, po mom mišljenju, konačnu ocenu ne možemo da damo sve do formiranja nove vlade, kada ćemo videti da li je Srbija konačno geopolitički progledala i da li će rat u Ukrajini da iskoristi za brže usklađivanje sa Zapadom ili će javno mnjenje biti kočnica za takav manevar", rekao je Rašeta.
Energetska zavisnost
Ono što zvaninici u Beogradu ističu kao srž problema i što predstavlja poseban pritisak je zavisnost Srbije od ruskog gasa, koji trenutno predstavlja jedini izvor snabdevanja. Dobri odnosi sa Moskvom omogućili su i nastavak povoljnog gasnog ugovora. Srbija je tako krajem maja dobila ugovor za kupovinu gasa po ceni od oko 400 dolara za 1.000 kubika, a ugovoreni iznos se odnosi na isporuku od 2,2 milijarde kubika godišnje.
Vlast u Beogradu više puta je isticala značaj diverzifikacije i smanjenje zavisnosti od ruskog gasa. Kao prioritetni projekat za Srbiju navodi se gasna interkonekcija preko Bugarske sa Grčkom koja bi omogućila da se u zemlju doprema i prirodni gas iz Кaspijskog regiona, odnosno iz Azerbejdžana, kao i tečni gas iz LNG terminala u Aleksandropolisu, iz Azije, Srednjeg Istoka, a u perspektivi i gas iz nekih drugih izvora. Izgradnja NLG terminala u Aleksandropolisu počela je u maju ove godine.
Talas inflacije koji je zahvatio Evropu, nije zaobišao ni Srbiju, pa je u julu dostigla 12,6 odsto. Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je istakla da se prvi rizik po inflaciju u Srbiji odnosi na konflikt u Ukrajini zbog kog je nastavljen rast svetskih cena energenata.
A upravo to što je Zapad svestan koliko je Beograd energetski zavistan od Moskve i da je potencijalno odvajanje Srbije od Rusije kompleksan proces, razlog je što se i kritike iz Brisela "utišale" posle posete Olafa Šolca Beogradu, što, kako Rašeta kaže, predstavlja i dalje enorman nivo "strateškog strpljenja" koje Zapad, a posebno Vašington, ima prema Srbiji.
"I pored toga ne verujem da se od očekivanja odustalo, kao ni da Srbija ima previše izbora. Povratak na status quo je nemoguć, a udaljavanje od Zapada sa kojim Srbija obavlja oko 75 odsto robne razmene bi predstavljao ekonomski suicid za našu zemlju", istakao je on.
Sukobi u Ukrajini potpiruju tenzije na Kosovu
Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe da je rat u Ukrajini veoma loše uticao i na odnose u regionu, te da je "uništio i ono malo dobre političke volje koja je postojala u dijalogu Beogradu i Prištine". On navodi da se sa jedne strane Beograd oseća prilično izolovano zbog toga što su ostale zemlje manje-više u zapadnom taboru, dok Srbija ima neku svoju politiku.
"Sa druge strane je Priština, pokušava da ostvari poene za sebe u sporu oko međunarodnog statusa Kosova, tako što bi predstavljala Beograd kao destabilišući faktor", kaže Vukasnović, dodajući
Rat u Ukrajini poslužio je i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju da započne kampanju čija je jedna od teza da će Srbija, potpomognuta Rusijom, izazivati nemire na Kosovu. Predsednik Vučić više puta je ponovo da Kurti koristi situaciju u Ukrajini da bi vodio kampanju protiv Srbije i navodi da su laži da Srbija želi da napadne bilo koga. I u nedavnom intervjuu za "Njujork tajms", Vučić je odbacio kao netačne Kurtijeve tvrdnje rečima:
"Kurti želi da bude mali Zelenski koji se bori protiv malog Putina. To je njegov narativ - da je Vučić strašni nacionalista koji želi da se bori protiv svih".
I Rašeta ističe da je "logično i očekivano" da Priština pokuša da iskoristi političku polarizovanost u Evropi i ojača svoje pozicije kroz predstavljanje Beograda kao pijuna Kremlja koji pokušava da seje razdor i nemir na zapadnom Balkanu. On, međutim, kaže da je to jedna od posledica neusklađivanja sa spoljnom politikom EU, pokušaja da Lavrov poseti Beograd i posete ministra Vulina Moskvi.
"Iako Srbija nema ni kapaciteta ni nameru za izvršavanje bilo kakve vojne akcije koja bi se neminovno završila sukobom sa KFOR-om i kasnije NATO-om, pokušaji Kurtija da predstavi Srbiju danas kao Srbiju 1999. nisu potpuno neuspešni, jer neusklađivanje sa pozicijama EU upravo stvara takvu percepciju na Zapadu", istakao je on.
Komentari (0)