Igre 
Sankcije EU prema Moskvi deluju, ali sporo: Evropa za sada oseća posledice rata, a najveći udarac za Rusiju se još čeka
Komentari23/07/2022
-14:07
Kako se nastavlja rat u Ukrajini, širom Evrope počeli su da se množe ekonomski problemi. Banke hrane u Italiji primaju sve više ljudi, a nemački zvaničnici pripremaju planove za štednju gasa i ponovnu upotrebu uglja. Za to vreme, visoke cene energije, kako se čini, trenutno idu u koristi Rusiji, čija je centralna banka uspela da stabilizuje rublju i inflaciju uprkos ekonomskoj izolaciji.
I dok se Evropska unija sprema da usvoji sedmi paket sankcija protiv Rusije, sukob u Ukrajini izazvao je energetsku krizu u Evropi i povećao verovatnoću da će doći do recesije u trenutku dok se ekonomija oporavlja od pandemije kovida 19, piše AP.
Sve ovo bio je razlog da mnogi postave pitanje da li su zapadne sankcije uopšte delotvorne i da li zapravo ovo znači da su one više pogodile Evropu nego Rusiju, na koju su i bile usmerene. Ipak, dugoročno, ekonomisti kažu da će Rusija, iako će izbeći potpuni kolaps, platiti veliku cenu rata - doći će do produbljivanja ekonomske stagnacije kroz izgubljene investicije i niže zarade građana.
I Forin polisi piše da iako su sankcije nametnute kao odgovor na rusku invaziju, njihova priroda je ekonomska i stoga spora. Kako se navodi, ne može se očekivati da će se njihovi efekti materijalizovati u istoj vremenskoj liniji kao i vojna ofanziva. Njihova poenta jeste da ograniče ekonomsku aktivnost, koja će se onda pretvoriti i u smanjenu vojnu moć. Ipak, to ne može da se desi "preko noći".
Evropa oseća posledice
Ekonomski problemi u Evropi počeli su da budu vidljivi na svakom koraku. Ne samo da je čitav kontinent u strahu od trenutka kada dođe zima, a ne zna se šta će biti sa energentima, već je finansijska nestabilnost postala uočljiva i za trpezarijskim stolom.
Kako piše AP, najveći izazov za Evropu je kratkoročni - suzbiti rekordnu inflaciju od 8,6 odsto i preživeti zimu bez velikih nestašica energije. Kontinent zavisi od ruskog gasa, a visoke cene energije utiču na proizvodnju, cene hrane i cene na pumpama.
Neizvesnost je prisutna i u industrijskim sektorima poput proizvodnje čelika i poljoprivrede, koji bi mogli da se suoče sa restrikcijama u snabdevanju gasom da bi se zaštitila domaćinstva u slučaju pogoršanja krize.
Povezane vesti
Jedno veliko udruženja mlekara u nemačkom gradu Piding, blizu Minhena, napravilo je zalihe od 200.000 litara goriva da bi moglo da nastavi da proizvodi struju i paru za pasterizaciju mleka i da ga drži na niskim temperaturama ako bude ukinuto snabdevanje električnom energijom ili gasom. Reč je o ključnoj meri zaštite za 1.800 poljoprivrednika, članova udruženja, čijih 50.000 krava daje milione litara mleka dnevno. Udruženje je takođe napravilo zalihe ambalaža i drugih proizvoda u slučaju da nestašice energije pogode i lanac nabavki.
"Ako mlekara ne funkcioniše, onda ne mogu ni poljoprivrednici koji bi morali da bace mleko", rekao je izvršni direktor Bernhard Pointner za AP.
Grupe za zaštitu potrošača, takođe, procenjuju da prosečna italijanska porodica ove godine troši 681 evro više da bi se prehranila.
"Veoma smo zabrinuti zbog situacije i stalnog povećanja broja porodica kojima pomažemo", kaže Dario Bođo Marzeti, predsednik Banke hrane Lombardije, koja okuplja desetine humanitarnih organizacija koje pomažu da se prehrane građani kojima je pomoć najpotrebnija. Mesečni izdaci organizacija iznose do 5.000 evra ove godine.
Tanjug/AP/Michael Sohn
U Francuskoj, predsednik Emanuel Makron najavio je da vlada planira da štedi energiju tako što će gasiti ulične svetiljke tokom noći, a biće preduzeti i drugi koraci. U Nemačkoj, zvaničnici mole građane i preduzeća da štede energiju i nalažu da se smanji upotreba klima na javnim mestima.
Te mere su preduzete nakon što je Rusija obustavila ili smanjila isporuke gasa nekim evropskim zemljama. Prošle nedelje je zbog održavanja zatvoren i Severni tok 1, i strahuje se da neće biti nastavljen protok gasa između Rusije i Nemačke.
Karsten Brzeski, glavni ekonomista za evrozonu u banci ING, previđa recesiju na kraju godine, s obzirom da će visoke cene pogoditi kupovnu moć. Dugoročni evropski ekonomski rast zavisiće od toga da li će se vlade odlučiti za ogromne investicije potrebne za prelazak na ekonomiju zasnovanu na obnovljivim izvorima energije.
Povezane vesti
"Bez tih investicija i strukturnih promena, jedino je preostalo da se nadate da će sve funkcionisati kao ranije - ali neće", upozorio je Brzeski.
Dok Evropa trpi, u Rusiji...
Sa druge strane, dok Evropa trpi teške posledice, Rusija je stabilizovala vrednost rublje, berzu i inflaciju kroz sveobuhvatnu vladinu intervenciju. Za rusku naftu ima sve više kupaca u Aziji, doduše po sniženoj ceni.
Nakon što su mu uvedene sankcije 2014. godine zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, Kremlj je razvio izdržljivu ekonomiju, tako što je održavao dug na niskom nivou, a na kompanije vršio pritisak da delove i hranu kupuju u Rusiji.
Povezane vesti
Iako su se strane kompanije, kao što je IKEA, povukle iz Rusije, a zemlja prvi put za više od veka nije platila dospeli strani dug, u centru Moskve se ne oseća kao da je kriza neminovna. Mladi i dalje idu u restorane, iako su zatvorene poznate radnje u jednom od tržnih centara.
Naslednik Mekdonaldsa, Vkusno-i Točka, služi manje više istu hranu, kao i bivši američki lanac krofni Krispi krim.
U manje prosperitetnim regionima, Sofija Suvorova, koja živi u gradu Nižni Novogorod - 440 kilometara udaljen od Moskve - kaže da oseća posledice po porodični bužet.
"Više ne naručujemo hranu. Nekada je to bilo pogodno kada imate malu decu. Ređe idemo u kafiće, na koncerte, u pozorišta. Pokušavamo da zadržimo zabavu za decu, ali su odrasli morali toga da se odreknu", kaže Suvorova.
profimedia
Ekonomisti, međutim, kažu da vrednost rublje, koja je snažnija u odnosu na dolar nego što je to bio slučaj pre rata, i pad inflacije daju obmanjujuću sliku. Kurs je namešten zbog pravila koja sprečavaju odliv novca iz zemlje, dok su izvoznici primorani da većinu stranih prihoda od nafte i gasa zamene za rublju, piše AP.
I stopa inflacije "je delimično izgubila svoje značenje", napisao je u nedavnoj analizi Janis Kluge, ekspert za rusku ekonomiju u nemačkom Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. To je zato što se ne uzima u obzir nestanak zapadnih proizvoda, dok niža inflacija verovatno odražava i pad potražnje.
Kompanije u stranom ili kombinovanom vlasništvu su 2020. godine zapošljavale oko 2,8 miliona Rusa, procenuje politički naučnik Ilja Matvejev. Ako su uzmu u obzir snabdevači, do 5 miliona poslova, ili 12 odsto radne snage, zavisti od stranih investicija. Strane kompanija će možda pronaći ruske vlasnike, a protekcionizam i veliki broj radnih mesta u vladi će sprečiti masovnu nezaposlenost. Međutim, ekonomija će biti mnogo manje produktivna što će, kako ističe Kluge, "dovesti do značajnog pada prosečnih stvarnih zarada".
Sankcije deluju, ali sporo
Četiri meseca od početka ruske invazije na Ukrajinu, početni optimizam u pogledu efikasnosti sankcija počeo je da bledi. Ipak, odgovarajći na pitanje da li to znači je režim sankcija propao, autori Forin polisija pišu "ne verujemo".
Kako se navodi, mere koje su uvedene postepeno slabe domaću ekonomiju, sposobnost Rusije da plaća vojsku i proizvodi oružje, organičavaju uvoz i izvoz. Vazduhoplovstvo je možda najviše pogođen sektor, ali proizvodnja i popravka automobila i tenkova postala je veoma teška zbog nedostatka delova. Rusija čak zavisi od zapadne saradnje kako bi mogla da nastavi da izvozi gas.
Kako se navodi, sve ovo samo postepeno smanjuje sposobnost Rusije za vođenje rata, narušavajući njene logističke i tehničke mogućnosti. Moskva je toga svesna, što je, kako se navodi, jedan od razloga zašto Rusija sada daje velike napore u ofanzivi na istoku Ukrajine, nadajući se, čak i nakon što je odustala od svojih početnih ciljeva da će zauzeti Kijev, postići pobedu pre nego što njene sposobnosti za vođenje rata budu iscrpljene.
Uz to, ruska ekonomija je već nepogrešivo teško oštećena sankcijama na načine koji će postati sve očigledniji. Rusko tržište akcije, koje održava ne samo sadašnje, već i buduće ekonomske uslove, desetkovano je od februara, piše Forin polisi.
Istovremeno, za predsednika Rusije Vladimira Putina ostaje jedna velika svetla tačka. Međunarodna agencija za energetiku izvestila je u maju da su ruski prihodi od nafte ove godine porasli za 50 odsto. Ovo se dogodilo uprkos američkoj zabrani kupovine ruske nafte i delimičnoj zabrani kupovine nafte u EU. Brzo povećanje cena i pojačane kupovine Indije i Kine do sada su više nego nadoknadile ograničenja izvoza u EU i SAD. Ali, čak i ovo povećanje prihoda, dolazi sa upozorenjima.
Prvo, devize su korisne samo ako ih možete koristiti za kupovinu uvoza ili za isplatu domaćih aktera. Rusija uvozi uglavnom produkte za proizvodnju, uključujući delove za proizvodnju automobila i tenkova, a ruski uvoz je ukupno smanjen za skoro polovinu. Čak je i uvoz iz Kine drastično opao.
Forin polisi zaključuje da mehanizmi jesu postepeni i relativno spori, a navodi se i da možda najperspektivnije opcija za jačanje sadašnjih sancija uključuju dalje korake u oblastima energetike i finansija. U energetskom sektoru, ovo bi bi moglo da uključi postepeno uvođenje embarga na izvoz ruske nafte i gasa u Evropu. Što se tiče finansija, sancije bi mogle da budu usmerene na preostale velike ruske banke, investicije zapadnh firmi u Rusiji i transakcije koje se odvijaju u rubljama.
Komentari (0)