Šta stoji iza Prigožinovog pohoda na Kremlj: "Teško da bi krenuo ako zna da nema neku podršku"
Komentari24/06/2023
-22:40
Jevgenij Prigožin, šef plaćeničke grupe Vagner, izazvao je danas pometnju u ruskom državnom vrhu, nakon što je krenuo na Moskvu u onome što je lako moglo da se završi kao puč. Iako se čini da su se sada tenzije smirile, sasvim sigurno današnji događaji će ostaviti dublji traga na čitav ruski establišment, uključujući i samog predsednika Vladimira Putina.
Sve je počelo jutros, nakon što je Vagner zauzeo dva strateški važna grada u Rusiji - Rostov na Donu odakle se kontrolišu akcije ruske vojske u Ukrajini, i Voronjež. Nakon što mu je odbijen sastanak sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom i najvišim generalom Valerijem Gerasimovim, Prigožin je sa Vagnerovcima krenuo ka Moskvi.
Naposletku, Vagner se zaustavio na oko 200 kilometara od Moskve i krenuo nazad u bazu, a prema saopštenju beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka postignut je dogovor sa Prigožinom. Ni on, ni Prigožin, nisu rekli od čega se taj dogovor zapravo sastoji.
Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta kaže za Euronews Srbija da postoje dva ugla gledanja na Prigožinovu motivaciju za ove poteze - ili je Prigožin bio "sateran u ćošak", ili je zaista, što smatra verovatnijim, vagao da izvrši puč uz podršku određenih snaga iz bezbednosnih službi.
"Jedan ugao je da je Prigožin bio toliko sateran leđima uza zid, i da je bio spreman da ugrozi svoju glavu da izbori neku poziciju. Videlo se da je postojanje Vagnera u Ukrajini dovedeno u pitanje - istrošeni su operativno, stislo ga je ministarstvo odbrane sa svih strana, i moguće da je računao da mora nekako čak i da nađe izlaz, da se vrate u Afriku", kaže Rašeta.
Ipak, Rašeta smatra da iza današnjih događaja stoji i nešto drugo.
"Ipak, mislim da je verovatnije da postoje neke podele, i da će ostati u senci, ali se računalo da je bolje imati Prigožina nego Putina na vrhu. Ne verujem da bi se opredelio za ovakav potez a da zna da nema neku podršku establišmenta, ili da će se bar deo establišmenta držati po strani kada krene", dodaje Rašeta.
Prema Rašetinim rečima, te podele verovatno postoje u Federalnoj službi bezbednosti Ruske Federacije (FSB) ili nekim drugim ruskim organima bezbednosti, koji nisu antiratni ali smatraju da Putin ne vodi dobro rat u Ukrajini, pa ga treba promeniti.
"Tih struja je oduvek bilo, i na početku samog rata. Mislim da je vojska čvršća uz Putina, odnosno da ima kakvu-takvu kontrolu nad Šojguom i Gerasimovim. Da je Prigožin zaista hteo adut za pregovore, mogao je da se zaustavi u Rostovu, koji je mnogo bitniji, a opet bi izgledalo donekle razumno. Mislim da je na početku vagao da zaista izvrši puč", navodi Rašeta.
Eskalacija sukoba sa vojnim vrhom
Slično smatra i Igor Novaković, politikolog i direktor istraživanja ISAC fonda, koji je u razgovoru za Euronews Srbija rekao da se radi o sukobu između delova ruske elite, odnosno Prigožina i pre svega, ministra odbrane Sergeja Šojgua.
"Očigledno, iako nije u početku bilo upereno protiv Putina, ova akcija ima veze i sa njim. Čini mi se da su uzroci dublji i da smo mogli da vidimo razvijanje ove situacije nekoliko meseci unazad", naveo je Novaković.
I zaista, Prigožin je već nekoliko meseci u sukobu sa vojnim vrhom Rusije, pre svega optužujući Šojgua da Vagner grupi namerno ne šalje obećanu municiju i druge vojne zalihe na frontu u Ukrajini.
"Već mesecima traje trvenje između ministarstva odbrane i Vagnera, koji je pokazao daleko veću surovost i efikasnost u u Ukrajini od zvanične ruske vojske", navodi za Euronews Srbija Mirko Dautović, analitičar međunarodnih odnosa.
On podseća da je Prigožin optuživao ministarstvo odbrane za krađu, korupciju i nedavanje kako informacija, tako i vojnih zaliha njegovim borcima.
"Taj sukob je trajao mesecima, i znate kako ide u takvim režimima - vi kao samodržac želite da održite antagonizam između dve sile. Ipak, bojim se da je Putinu to izmaklo kontroli, i da je Prigožin već duže hteo da izvede puč", dodaje Dautović.
Šta je Prigožin dobio da bi se zaustavio?
Oko 19.15 časova, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko saopštio je da je telefonom razgovarao sa Prigožinom, i da je on prihvatio predlog za zaustavljanje boraca koji su krenuli ka Moskvi. Takođe, Lukašenko je dodao da "postoji nacrt prihvatljive opcije za rešavanje situacije, što podrazumeva bezbednosne garancije za Vagner".
Sa svoje strane, Prigožin je na Telegramu poručio glasovnom porukom da se njegove trupe "vraćaju u bazu kako se ne bi prolivala ruska krv, iako je Vagner stigao na 200 kilometara od Moskve bez kapi prolivene krvi".
Nakon ove deeskalacije, Rašeta iz Novog trećeg puta kaže da je mislio da se stvar neće razrešiti a da Prigožinu "glava ostane na ramenima".
"Ipak, sada ne postoji poverenje između strana, a Prigožin je uspeo da dođe na 150 kilometara od Moskve i izvuče koncesije od samog 'cara'", kaže Rašeta, misleći na ruskog predsednika.
Majkl O'Henlon, stručnjak sa Instituta Brukings, rekao je za BBC da ovaj dogovor "ima smisla" jer je situacija u Rusiji bila "izuzetno rizična" sa stanovišta Prigožina.
"Ideja da bi Prigožin na neki način mogao da izazove široku masovnu pobunu protiv Putina je zaista bajka. Međutim, bio je ovo veoma kritičan i opasan trenutak za Rusiju. Ostaje i nekoliko pitanja, uključujući kakvi su uslovi Prigožinu ponuđeni i kakve izglede ima da ostane živ", kaže O'Henlon.
"Imaćemo situacije međusobnog sabotiranja"
U poslednjih nekoliko dana, Prigožin je optuživao i sam Kremlj kako "pokušava da uništi njegovu vojsku". Nedavno je Putin zatražio od pripadnika Vagnera da potpišu ugovor kojim bi bili priključeni regularnoj vojsci, čemu se Prigožin oštro protivio.
"Vagner ne sme da postoji po ruskim zakonima, jer ne smeju postojati paravojske. Vagner je nastao pod zaštitom Putina, i dato mu je previše nezavisnosti. Ipak, uvek je pravilo bilo da ne sme da se napada vertikala, odnosno sam vrh", kaže Rašeta.
"Putinu odgovara da ima komešanje ispod njega, kako niko ne bi sa te strane mogao da ga ugrozi, jer saradnici preko kojih on ima moć ne potiču iz vojske, pa mu i odgovara 'slaba' ruska vojska. Sada se tu stvari očigledno menjaju", dodao je Rašeta.
Vlaidmir Putin je, u današnjem obraćanju javnosti, rekao da su "izdali Rusiju oni koji su organizovali i planirali oružanu pobunu, koji su nosili oružje protiv svojih saboraca", i da će "za to odgovarati". U budućnosti, ističe on, postojaće mnogo veći jaz nepoverenja između Putina i Prigožina, a moguće je da će se donekle nastaviti i međusobno sabotiranje između Vagnera i regularne vojske.
"Imaćemo, na primer, situacije da Vagner javlja pozicijje redovnih ruskih vojnika Ukrajini, a da ministarstvo odbrane, sa druge strane, pokušava da 'izgladni' Vagner tako što im uskraćuje snabdevanje", zaključio je Rašeta.
Komentari (0)