Igre 
Nova Kahovka kao "bure baruta" od početka rata: Kome je odgovaralo da se uništi strateška brana
Komentari06/06/2023
-21:46
U ranim jutarnjim časovima, društvenim mrežama počeo je da kruži snimak vode koja se izliva iz strateški važne brane Nova Kahovka na jugu Ukrajine, što bi moglo da ima razorne posledice po okolinu. Trenutno, ne zna se šta je tačno uzrokovalo uništenje dela brane, niti ko je kriv, pošto se ruska i ukrajinska strana međusobno optužuju. Evakuacija građana je u toku, a ugroženo je oko 80 sela i gradova u Hersonskoj oblasti.
Brana Nova Kahovka nalazi se na reci Dnjepar, na oko 30 kilometara istočno od grada Hersona. Visoka je 30 metara, a duga oko 3,2 kilometra. Izgrađena je 1956. godine na Dnjepru, kao deo hidroelektrane Kahovka, i deo sistema za navodnjavanje velikog dela južne Ukrajine.
Dodatno, služi za snabdevanje vodom Krima, ukrajinskog poluostrva koje je Rusija nelegalno anektirala 2014. godine, kao i za nuklearnu elektranu Zaporožje, kojoj je velika količina vode neophodna zbog hlađenja, preneo je Rojters.
Kako je izvestio ukrajinski državni emiter Suspiljne, premijer Ukrajine Denis Šmihal je rekao da se u u opasnosti od poplava zbog eksplozije dela brane nalazi oko 80 naselja.
Trenutno, više od deset naselja je potpuno ili delimično poplavljeno, a oko 16.000 ljudi se nalazi u kritičnoj zoni na desnoj obali Hersonske oblasti. Lokalne vlasti evakuišu meštane iz potencijalnih zona poplava.
Ukrajinska nacionalna policija je uputila meštane na to da bi trebalo da se evakuišu, i pritom izdala još neka uputstva poput toga da isključe električne uređaje, ne zaborave lična dokumenta i slično.
Denis Suhanov, volonter koji radi na delu teritorije Hersonske oblasti pod kontrolom Ukrajine, rekao je za Suspiljne da su "Hersonu hitno potrebni ljudi koji će obavljati dužnosti dobrovoljaca da koordiniraju akcije na tačkama evakuacije, prihvat ljudi, ukrcavanje u autobuse, preseljenje i hranu".
Povezane vesti
Državni operater Ukrahidroenergo saopštio je da je Kahovska hidroelektrana u potpunosti uništena "kao rezultat unutrašnje eksplozije u jednom od pogonskih objekata", i da ju je nemoguće popraviti.
Šta bi sve mogle da budu posledice?
Brana Nova Kahovka ima strateški značaj, i zbog toga nije čudo što se ruske i ukrajinska strana međusobno optužuju za uništenje njenog dela. Otprilike, zadržava oko 18 kilometara kubnih vode, a zvaničnici su jutros rekli da bi "za oko pet sati voda mogla dostići kritične nivoe".
Očekuje da će poplava vode iz uništene brane dovesti ljude u opasnost od utapanja, ali i usporiti vojne akcije dalje nizvodno, rekao je za Gardijan Hjubert Čenson, profesor na Fakultetu za građevinu KLD.
"Ugroženi su svi u nižim područjima nizvodno od brane. Verovatno će se desiti značajne poplave, u zavisnosti od zapremine brane. Ne bih se iznenadio ako bi uništenje brane usporilo vojne akcije nizvodno. Velika voda iza niske brane mogla bi da izazove dugotrajnu poplavu koja neće proći ni posle nekoliko dana", rekao je on.
Dodao je da brana neće moći brzo da se popravi jer bi to uključivalo blokiranje otvora, što se obično radi kamenjem ili betonskim blokovima. Ipak, naglašava, za to je neophodno bezbedno okruženje, kao i to da postoji slobodan pristup brani, što je u ratnim uslovima gotovo nemoguće.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Kada je u pitanju nuklearna elektrana Zaporožje, zabrinutost ostaje ali bar za sada nema neposredne opasnost, saopštila je Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA). Takođe, ukrajinski državni operater Energoatom saopštio je da je jezero neophodno za hlađenje objekata u elektrani puno, i da "ima dovoljno vode za potrebe nuklearne elektrane".
Bivši ukrajinski ministar energetike Ivan Plačkov rekao je da je svih šest reaktora u Zaporožju isključeno, ali da je i dalje neophodna voda kojom bi se hladilo radioaktivno gorivo. Mada je i on rekao da je trenutno situacija stabilna, ipak ju je nazvao "veoma opasnom".
Povezane vesti
Rojters je pre par nedelja, 25. maja, izvestio da je Ukrahidroenergo za visok nivo vode u reci Dnjepar okrivio Rusiju. "Porast nivoa vode u Dnjepru, usled čega su poplavljena naselja u Zaporoškoj oblasti, povezan je sa ruskom okupacijom brane Kahovka", navodilo se u saopštenju državne kompanije.
Rečeno je da je nivo od 17 metara u delu koji drži brana bio za metar viši od uobičajenog za ovo doba godine. Ipak, kompanija je saopštila da nije u stanju da kaže šta su tačno ruske snage radile na brani, jer nije imala pristup.
Ko je kriv za eksploziju?
Kako je istoričar Aleksandar Životić rekao za Euronews Srbija, vidi se da brana nije pogođena, već minirana, što ukazuje na napad iznutra. On ukazuje i na značaj brane u povezivanju dva dela Hersonske oblasti - nakon onesposobljavanja Antonovskog mosta, ovo je zapravo i bila jedina veza.
Povezane vesti
Ukrajina i Rusija razmenjuju optužbe, i u ovom trenutku nijedna strana nije preuzela odgovornost za rušenje brane. Južna vojna komanda ukrajinske vojske saopštila je da su branu digle u vazduh ruske snage, a brojni ukrajinski zvaničnici kritikovali su Moskvu, optužujući je za "terorizam".
"Ovo je histerična reakcija. Bili su svesni da će doći do pomeranja odbrambenih snaga i na taj način su pokušali da utiču da ne pređemo Dnjepar, što ih plaši", rekla je za Rojters portparolka Južne vojne komande Ukrajine, Natalija Humenjuk.
Takođe, komandant komandant združenih snaga Oružane snage Ukrajine Sergej Naev rekao je da ovo neće uticati na dalje akcije ukrajinske vojske, i da je "vojna komanda u potpunosti uzela u obzir ovakva podmukle akcije neprijatelja", a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski okrivio je "ruske teroriste".
Sa druge strane, zvaničnici u Hersonskoj oblasti koje je postavila Rusija nazivaju eksploziju "terorističkim aktom", tvrdeći da je odgovoran Kijev.
"Situacija u hidroelektrani Kahovska rezultat je napada ukrajinskih oružanih snaga, koje traju svakodnevno još od leta 2022. godine", rekao je gradonačelnik Nove Kahovke kog je postavila Rusija, Vladimir Leontjev.
Takođe, Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je novinarima: da se "nedvosmisleno može reći kako reč o namernoj sabotaži ukrajinske strane, o čemu je obavešten i ruski predsednik Vladimir Putin".
Peskov je dodao da je svrha uništenja brane bila da se Krimu, koji kontroliše Rusija, ukine mogućnost snabdevanja vodom kroz Severnokrimski kanal (drugi je Kahovski), i da se odvrati pažnja od kontraofanzive.
"Eksplozija iznutra ukazuje na dve mogućnosti - ili je u pitanju diverzija sa ukrajinske strane koju ne možemo isključiti, ili su je izvele ruske snage. Sa ruske strane, jedino bi delimično imalo smisla ako je urađeno u sklopu zamisli realizacije eventualnog zaprečavanja budućeg ukrajinskog napredovanja. Kad se Dnjepar pretvori u blato, to je praktično neprohodno. Sa ukrajinske strane ima još manje razloga, osim da se Krim ostavi potpuno bez vode i izazove katastrofa tih razmera. Međutim, ako uzmete u obzir planirano nastupanje u tom pravcu, to svakako ne bi bilo pametno", dodao je Životić.
Prema njegovom mišljenju, izabran je "vrlo upečatljiv trenutak da se ovo desi".
"Voda je na najvišem nivou, a informacije govore i da danima nisu otvarani ispusti na brani, da se insistiralo na većoj akumulaciji iz razloga koji mogu biti tehničkog karaktera, a može biti i priprema za miniranje", rekao je Životić za Euronews Srbija.
Brana kao "bure baruta" od početka rata
Brana Nova Kahovka se posmatra kao potencijalna meta u ovoj oblasti gotovo od samog početka rata u Ukrajini, s obzirom na to da su je ruske snage zauzele u februaru 2022. godine, i da je od tada pod njihovom kontrolom.
Na jesen prošle godine, ukrajinska vojska izvršila je kontraofanzivu kojom je vraćena kontrola nad velikim delovima Hersonske oblasti, a u oktobru 2022. godine je Zelenski upozoravao da "Rusija priprema operaciju kojom će dići u vazduh" ovu veliku branu.
Ukrajinski predsednik je tada naveo da je plan napada na branu "usmeren na to da Ukrajinu pripremi za razornu humanitarnu i ekološku katastrofu koja će uslediti".
Tanjug/Maxar Technologies via AP
Takođe, ukrajinska vojna obaveštajna služba je u jesen prošle godine navela da bi "razmere ekološke katastrofe u velikoj meri prevazišle Ukrajinu, i uticale na čitav region koji obuhvata Crno more". I tada je, kao i sad, Moskva optuživala Ukrajinu za granatiranje brane i pokušaj da je uništi. Kada je u novembru Ukrajina povratila kontrolu nad Hersonom, pojavile su se fotografije na kojima je brana oštećena.
Pre samo nekoliko nedelja, stanovnici obližnjih sela su bili pogođeni poplavama, za šta su krivili rusku okupaciju Nove Kahovke. Ruski zvaničnici za energetiku su tad rekli da "postoji opasnost od toga da brana ne može da izdrži visoke nivoe vode".
Preporuka za vas
Komentari (0)