Energetska kriza podstakla je EU na zbližavanje sa Azerbejdžanom: Zašto je to kontroverzno

"Zelena" azerbejdžanska energija nije magično rešenje koje će rešiti zavisnost EU od ruskog gasa, kažu stručnjaci.

"Od početka ruskog rata, odlučili smo da okrenemo leđa ruskih fosilnim gorivima i da se diverzifikujemo ka pouzdanim energetskim partnerima"

Komentari Ursule fon der Lajen u decembru prošle godine usledili su na potpisivanju sporazuma o izgradnji novog podmorskog kabla ispod Crnog mora, koji bi navodno trebalo da omogući Azerbejdžanu i Gruziji da snabdevaju zelenom električnom energijom mađarsko i rumunsko tržište.

Uprkos prkosnim primedbama pojedinih evropskih lidera, stručnjaci ističu da fanfare koje su pratile ovaj projekat momentalno osporila ogromna pitanja oko same inicijative. Vodeća se tiču upravo isplativosti samog projekta i stvarne izvodljivosti navedenih ekoloških ciljeva.

"Evropska unija je bila glupa kada je pomislila da je ovo dobra ideja", kaže Andraš Perger, klimatski aktivista iz organizacije Greenpeace Hungary. "Previše se priča o neizvesnom projektu koji meni uopšte ne izgleda ekonomski održivo"

"Glečeri se smanjuju"

Trenutno, više od 90 odsto azerbejdžanske energije dolazi iz neobnovljivih izvora, s obzirom na to da vetroelektrane u Kaspijskom moru koje bi trebalo da napajaju potencijalni Crnomorski kabl još uvek ne postoje. Govorilo se o potencijalnom korišćenju hidroenergetskog potencijala Gruzije, ali lokalni ekolozi upozoravaju da su kapaciteti zemlje bili velikodušno precenjeni.

"Nemamo sredstava za snabdevanje zemalja EU. Zaista, biće super ako budemo u stanju da zadovoljimo sopstvene potrebe", kaže Dato Čipašvili, analitičar gruzijske nevladine organizacije Green Alternative. "Zbog klimatskih promena upitan je i potencijal jer su naše reke zasnovane na glečerima, a oni se smanjuju"

Čak i da ostavimo po strani izgradnju neophodnih sredstava za proizvodnju energije, ranije studije sugerišu da će izgradnja samog kabla verovatno koštati dve do tri milijarde evra, dok je snabdevanje električnom energijom znatno ispod predviđene potrošnje.

"Oni (potpisnici sporazuma) kažu da će to biti linija kapaciteta tri gigavata, ali međunarodni izvori kažu da će to biti zapravo samo jedan gigavat. To je zaista ništa, sa evropske tačke gledišta", objašnjava Perger.

Marijan Mandru, kolega aktivista iz Greenpeacea, tvrdi da postoji više prostora za povećanje održivosti na lokalnom nivou u Mađarskoj i Rumuniji, kako poboljšanjem energetske efikasnosti, tako i ulaganjem u domaće obnovljive izvore energije.

"Uveren sam da bi, ako bi se ovaj novac uložio u bolje investicije, a posebno u više lokalnih investicija, to napravilo mnogo veću razliku", kaže on.

Element licemerja

Pojedini kritičari ovog projekta fokusirali su se na ono što se smatra elementom licemerja kada je u pitanju EU. Naime, tvrdeći da Crnomorski kabl ukida zavisnost od Rusije, time se zapravo evropska veza sa jednom diktaturom menja drugom, smatraju kritičari.

Azerbejdžan je već dugo na meti međunarodnih osuda zbog svog neprijateljstva prema kritičarima, strogim ograničenjima medijskih sloboda i zastrašivanja političkih neistomišljenika.

"Predsednik ima nekontrolisanu, apsolutnu moć u donošenju svih odluka", objašnjava Jorgi Gogja, pomoćnik direktora odeljenja Human Rights Watch za Evropu i centralnu Aziju.

"To je situacija u kojoj su kritičari često na meti lažnih krivičnih ili administrativnih optužbi i gde se civilno društvo i mediji bore da prežive"

Uzmimo za primer aktivistu Bahtijara Hadžijeva, kojeg su u aprilu 2022. godine kidnapovali maskirani ljudi i odveli na nepoznatu lokaciju nakon što je kritikovao ministra unutrašnjih poslova zemlje. Tamo su mu vezali oči, tukli ga i pretili mu atentatom, navodi Euronews.

Tanjug/AP/Darko Vojinović

Ili opozicioni političar Tofik Jagublu, koji je u januaru te godine zadobio višestruke povrede dok je bio u policijskom pritvoru. Tužilaštvo je ovo okarakterisalo kao "samopovređivanje", te navelo da nema potrebe za daljom istragom.

Kako su se odnosi EU i Azerbejdžana "zagrejali" usred rata u Ukrajini, stručnjaci veruju da nedostatak spremnosti da se interesi Azerbejdžana iskoriste na evropskim tržištima predstavlja propuštenu priliku za suzbijanje takvih zloupotreba pod režimom Alijeva.

"Bliže veze svakako treba da budu povezane sa uslovima konkretnog unapređenja prava u zemlji. Nažalost, mi to jednostavno ne vidimo u ovoj fazi", kaže Gogja.

Da li je Crnomorski kabl samo politička poruka?

Tu je i pitanje dugotrajnog rata Azerbejdžana sa susednom Jermenijom oko statusa Nagorno-Karabaha, etnički-jermenskog otcepljenog regiona u Azerbejdžanu koji je poslednjih godina bio poprište nasilnih i smrtonosnih sukoba dve strane.

Prema Ričardu Giragosijanu, direktoru Centra za regionalne studije u Jermeniji, očigledna nevoljnost EU da uključi sukob u uslove bilo kakvog energetskog sporazuma "ima tendenciju da opravda pobedu autoritarnog Azerbejdžana nad ranjivom demokratijom u Jermeniji".

Da li će projekat Crnomorskog kabla imati stvarne izglede za uspeh u velikoj meri zavisiće i od rezultata predstojeće studije izvodljivosti, koja bi trebalo da bude objavljena početkom 2024. godine. CESI, italijanska kompanija zadužena za sprovođenje istraživanja, odbila je da priča za Euronews na ovu temu.

Međutim, mnogi smatraju da bi ova inicijativa na kraju mogla poslužiti većoj svrsi kao zgodna politička izjava, a ne kao istinski održiva alternativa zavisnosti od ruske energije.
"Prošle godine je Evropa bila očajna. Lično sumnjam da će doći do ovog projekta. Verovatno su samo hteli da pošalju poruku da će nekako uspeti i bez Rusije", zaključuje Mandru.