Evropa

Zašto Rusija bombarduje civile: "Svrha je da se Ukrajinci osećaju nesigurno i da budu pod psihološkim pritiskom"

Komentari

Autor: Euronews

02/06/2023

-

19:30

Zašto Rusija bombarduje civile: "Svrha je da se Ukrajinci osećaju nesigurno i da budu pod psihološkim pritiskom"
Zašto Rusija bombarduje civile: "Svrha je da se Ukrajinci osećaju nesigurno i da budu pod psihološkim pritiskom" - Copyright Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

veličina teksta

Aa Aa

Dok Moskva poriče da je napala ukrajinske civile, nedavna bujica udara na Kijev sugeriše usklađenu strategiju sa jasnim ciljevima. Prema međunarodnom pravu, namerno targetiraje civila može se smatrati ratnim zločinom, a Ujedinjene nacije procenjuju da je od početka rata ubijeno više od 24.000 civila.  

Takođe, zabeleženi su i ruski napadi na bolnice, škole, porodilišta, pozorišta - a sumorna lista se samo nastavlja. Zašto Kremlj ovo radi? 

"To je strateško bombardovanje", rekla je za Euronews doktorka Džejd Mekglin naučna saradnica za ratne studije na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Mekglin ističe da je svrha da se Ukrajinci osećaju nesigurno i da budu pod velikim psihološkim pritiskom i dodaje da je to "terorizam". 

AP/Efrem Lukatsky

 

Inače, istaživanja povezuju produženo izlaganje ratnom stresu, koje uključuje bombardovanje, raseljavanje, ili pucanje, sa većim stopama posttraumatskog stresnog poremećaja i depresije, iako je stvarnu cenu traume teško izmeriti. 

"Vazdušni udari u Ukrajini uzimaju ogroman danak po živote civila", rekao je portparol Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Ukrajini Ahil Despres, u saopštenju poslatom Euronewsu.

"Ljudi, uključujući decu, moraju da traže sklonište i provode znatnu količinu vremena u podzemnim oblastima kao što su parkinzi ili stanice metroa, u kojima odzvanjaju sirene za vazdušni napad", dodao je Despres. Takođe, smatra da se fizički i mentalni umor koji ova situacija stvara teško može proceniti.. 

Iza ruske "terorističke" kampanje krije se jasan cilj, kaže Mekglin.

"Krajnja namera je da se slomi volja stanovništva kako bi u jednom trenutku pokleknuli i prihvatili Rusiju. Putin veruje da će Zapad odustati i da će Ukrajinci biti zahvalni na okončanju terora", objasnila je ona, tvrdeći da je to lično "režirao" ruski predsednik.

Duh Blickriga

Ipak, bilo je sumnje da će ova strategija funkcionisati.

"Rusi prave istu grešku koju obično čine zagovornici civilnog bombardovanja, uključujući Britance i Amerikance u Drugom svetskom ratu", rekao je za Euronews profesor istorije na Univerzitetu Harvard Čarls Majer. 

"Prvenstveno, jer misle da će napadi na civilne mete demoralisati stanovništvo i na taj način primorati njihovu vladu da se preda. To nije funkcionisalo u Drugom svetskom ratu, a često je izazivalo i kontraefekat, a čini se da se to dešava i sada", kaže Majer. 

Obe strane u Drugom svetskom ratu bombardovale su civile verujući da će to dovesti do kolapsa morala i pritiska na lidere da traže mir.

Nemački napadi na britanske urbane centre, posebno na London, pamte se kao oni koji su očeličili otpor javnosti prema "duhu blickriga".

Vazdušni napadi i Rusije i Ukrajine su se pojačali usred zastoja na bojnom polju, ali strategija Moskve je daleko od nove.

"Civili su uvek bili meta u svim ruskim ratovima. Dugo je poznato da su oni kolateralna šteta", kaže Mekglin.

Tanjug/AP/Bernat Armangue

 

"Nikada nisu imali mnogo brige o individualnom ljudskom životu."

Uoči Drugog čečenskog rata 1999. godine, Rusija je pokrenula razornu kampanju bombardovanja otcepljene Čečenije, pretvarajući ogromna područja u ruševine i prisiljavajući najmanje 100.000 ljudi da napuste svoje domove.

Ruski vazdušni napadi su takođe pogodili područja koja su pod kontrolom pobunjenika u građanskom ratu u Siriji, koje je Human Rights Watch opisao kao "nepromišljene, neselektivne i namerno ciljane na civile".

U Ukrajini, Mekglin kaže da je spremnost Rusije da neselektivno bombarduje civilna područja proizišla iz kolonijalnog pogleda na zemlju.

"Za Rusiju postoje dve vrste Ukrajinaca: dobar mali brat i neka vrsta pomoćnika koji govori ruski... i loši Ukrajinci koji prihvataju ukrajinski identitet. Njih žele da unište", ističe Mekglin. 

Ukrajina i Rusija su delile bliske veze, pošto su obe zemlje nekada su bile deo Sovjetskog Saveza i prošlih ruskih imperija. Istorija Ukrajine je puna ustanaka protiv ruske vlasti i katastrofa izazvanih antiukrajinskom politikom, kao što je Holomodor. 

"Ponekad kada čitate zapadne medije steknete utisak da su ruska vojska potpuni idioti. Ali mislim da to dovodi do samozadovoljstva, jer nisu", kaže Mekglin i dodaje: 

"Problem je što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu sa potpuno ludim i nerealnim pogledom na ukrajinsko društvo zasnovano na imperijalističkom uverenju da ta zemlja zapravo nije bitna". 

Zaključuje da je jedan od razloga zašto ova invazija neće uspeti to što Moskva nije razumela koliko je Ukrajina otporna i koliko su "vezani za ideju da budu Ukrajinci".

Preporuka za vas

Komentari (2)

Pravednik

02.06.2023 20:13

Sećam se da niko nije komentarisao kako je bilo građanima u celoj Srbiji 1999 dok nas je NATO saterivao u skloništa. Preživeli smo valjda će iUkrajinci pogotovu što im NATO velikodušno pomaže da ratuju. Mir kako to gorko zvuči.

Trpimir

02.06.2023 22:17

Zašto Ukrajina bombarduje (i ubija) svoje građane u Lugansku, Donjecku i na Krimu.

Evropa