Diplomatski pritisak Ukrajine pred NATO samit: Kijev želi obećanje za članstvo, Alijansa pravi model po uzoru na Izrael

Komentari

Autor: Euronews Srbija, WP, WSJ, Politiko

05/06/2023

21:12

Diplomatski pritisak Ukrajine pred NATO samit: Kijev želi obećanje za članstvo, Alijansa pravi model po uzoru na Izrael

Volodimir Zelenski - Copyright Tanjug AP/Susan Walsh

veličina teksta

Aa Aa

Ukrajinski zvaničnici ponovo su u "diplomatskoj ofanzivi" kako bi ispunili cilj NATO članstva ili makar dobili obećanje da će njihova zemlja postati članica Alijanse nakon rata. Sa druge strane, zvaničnici iz Alijanse pažljivo planiraju kako da pomognu Kijevu bez obećanja koja u ovom trenutku ne žele da daju.

Sledećeg meseca, NATO samit će se održati u Viljnusu, a pred taj skup ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ponovio želju da se Ukrajina pridruži Alijansi.

"Ako ne dobijemo neki signal u Viljnusu, mislim da nema smisla da Ukrajina buče učesnica samita. Razumemo da nećemo biti u NATO ili bilo kom drugom bezbednosnom savezu dok ovaj rat traje. Međutim, recite mi, koliko (ukrajinskih) života je vredno jedne rečenice na samitu u Viljnusu?", rekao je Zelenski pre nekoliko dana u intervjuu za WSJ.

Takođe, on je dodao i da "iskreno ne zna" da li će dobiti takav signal kakav priželjkuje. Ovo je samo jedan deo "diplomatske ofanzive" Kijeva u pokušaju da se osigura obećanje za NATO članstvo pred Viljnus.

U Bratislavi, gde je prošle nedelje održan GLOBSEC sastanak zvaničnika iz raznih evropskih zemalja, našli su se i ukrajinski zvaničnici. Olga Stefanišnja, zamenica ukrajinskog premijera zadužena za evropske integracije, rekla je za Politiko na marginama sastanka u Bratislavi da im je neophodna "ujedinjena posvećenost svih zemalja članica".

Mnoge zapadne zemlje su rekle da bi trebalo da se sačeka do kraja rata sa Rusijom kako bi se ozbiljno diskutovalo o eventualnom ukrajinskom članstvu, ali to za Kijev nije dovoljno.

"Potpuno je neprihvatljivo za Ukrajince da ostanemo zaglavljeni na istom mestu na kom se trenutno nalazimo kada je u pitanju članstvo Ukrajine u NATO. Za mene, kao zamenicu premijera, važno je da dan posle Viljnusa mogu da sednem u kabinet i radim sa ljudima na modalitetima", dodala je Stefanišnja na marginama samita u Bratislavi.

Stoltenberg: Radi se na višegodišnjem paketu pomoći

Prošle nedelje, ministri spoljnih poslova zemalja članica Alijanse sastali su se u Oslu kako bi raspravljali o potencijalnom članstvu Ukrajine. Tom prilikom je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao da bi pobeda Rusije bila "tragedija za Ukrajinu, ali opasnost za Alijansu, i svet bi bio pogubnije mesto".

Američki državni sekretar Entoni Blinken je prošlog petka u Helsinkiju rekao da je jačanje ukrajinske odbrane protiv Rusije "preduslov za diplomatski završetak rata".

"Prekid vatre kojim bi se zamrzle postojeće linije fronta, sa Rusijom koja kontroliše neke delove Ukrajine, nije pravedan i trajan mir, već 'Potemkinov mir'. To bi legalizovalo rusko otimanje zemlje i nagradilo agresora, dok bi istovremeno bilo kazna za žrtvu", rekao je Blinken.

Nakon sastanka u Oslu, Stoltenberg je najavio da se radi na višegodišnjem paketu pomoći Ukrajini.

"Radimo na višegodišnjem paketu podrške uz veliko finansiranje. Vreme će se obezbediti dugoročno odvraćanje i odbranu Ukrajine, pomoći u obnovi sigurnog i odbrambenog sektora i tranzicije Ukrajine iz doktrina, opreme i obuke iz sovjetskog doba do potpune interoperabilnosti sa NATO", rekao je Stoltenberg nakon sastanka.

Garancije koje bi NATO pružio Ukrajini, kako je objasnio Stoltenberg, trebalo bi ne samo da pruže Ukrajini neophodno oružje za pobedu u ratu, već i da, kada se rat završi, naprave okvir za to da "nije u pitanju samo pauza u ruskoj agresiji". Kada je u pitanju eventualno članstvo Ukrajine, Stoltenberg nije imao dilemu, mada nije ponudio nikakav datum.

"Svi saveznici se slažu da Moskva nema veto na proširenje NATO. Napredujemo, saveznici su saglasni da će Ukrajina postati članica", rekao je Stoltenberg novinarima u Oslu.

"Rešenje slično kao sporazumi SAD i Izraela"

Rešenje koje se traži je kompromisno, jer je pred zemljama Alijanse zadatak kako da nađu balans: da se pomoć Ukrajini nastavi, ali tako da se ne govori o NATO članstvu bar u ovom trenutku, posebno jer se pojedine članice protive takvoj odluci.

Zvaničnici iz zemalja NATO, od kojih su mnogi govorili pod uslovom anonimnosti da bi opisali unutrašnje planiranje, opisali su predloge za bilateralne ili multilateralne sporazume sa Ukrajinom u Oslu kao "sporazume o međusobnoj odbrani ili bezbednosne memorandume na liniji onih koji su kanalisali milijarde dolara u vojnoj pomoći koje je SAD slala Izraelu", preneo je "Vašington Post".

Zvaničnici su takođe rekli da je cilj napraviti višegodišnje ugovore kako Ukrajina ne bi trpela u slučaju velikih političkih promena na Zapadu, jer se sledeće godine u SAD održavaju izbori a pojedini Republikanci traže da se američka pomoć Kijevu smanji.

Poljski predsednik Andžej Duda je za WSJ pre dve nedelje rekao sličnu stvar - da će Izrael biti "obrazac i za formiranje ovog odnosa".

Kada se pogledaju dogovori Vašingtona sa Izraelom, ključni za odbranu Izraela bili su dugogodišnji memorandumi sa SAD, koji su Ameriku obavezali na više od 3 milijarde dolara godišnje za bezbednosnu pomoć. Najnoviji memorandum je potpisan 2016. godine.

Neki stručnjaci, međutim, upozoravaju da na ovakve sporazume ne treba gledati kao na zamenu za formalne bezbednosne garancije sadržane u čuvenom Članu 5 NATO saveza, klauzuli o uzajamnoj odbrani među članicama bloka. Obično se, kao argument u prilog tome, navodi da se Ukrajina suočava sa protivnikom koji je najveća nuklearna sila na svetu.

Andrea Kendal-Tejlor, bivša zvaničnica zadužena za Rusiju i Evroaziju u Nacionalnom obaveštajnom savetu SAD, rekla je da će sve osim bezbednosnih garancija zadržati Ukrajinu u "sivoj zoni", u kojoj se već nalazi od kraja Hladnog rata.