RAT U UKRAJINI Papa se nada da ć́e uspeti da pošalje mirovne izaslanike u Kijev i Moskvu

Danas je 447. dan ruske invazije na Ukrajinu. Nakon dosta neizvesnosti, postignut je dogovor o žitu koji je i ovoga puta oročen na 60 dana. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je produženje nazvao dobrom vešću za čitav svet. Istovremeno, s fronta ne dolaze vesti koje bi ukazivale na smanjenje intenziteta borbi - najžešći sukobi i dalje se vode oko Bahmuta, a Ukrajinska vojska je saopštila da su njene snage u kod tog grada ostvarile napredak te da Moskva nastavlja da šalje nove jedinice, uključujući i padobrance.

   Kako je protekao prethodni dan ruske invazije na Ukrajinu, pročitajte u jučerašnjem blogu 

Euronews

Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu

23.11 Zelenski je održao sastanak vojnog kabineta o situaciji na frontu

 

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je danas održao sastanak sa predstavnicima vojnih resora, na kojem je bilo reči o ofanzivi i odbrani, kao i o dobijanju dodatnih sistema PVO i naoružanja dugog dometa.

„Održan je sastanak vojnog kabineta. Ovo je naš poseban format rada u uskom krugu sa onima koji su zaduženi za odbranu države. Tu su bili komandanti ključnih oblasti fronta, kao i glavnokomandujući, generalštab, obaveštajne službe, obezbeđenje. Veoma sadržajan posao“, saopštio je Zelenski u video snimku objavljenom na telegram kanalu, prenosi RIA novosti.

Predsednik Ukrajine je naveo da su „odbrambene brigade” izvršile glavne strateške zadatke, ali nije iznosio detalje uz obrazloženje da „sada nije vreme”. On je istakao da su prioriteti rada za ovu nedelju i u bliskoj budućnosti dobijanje međunarodne podrške u vidu dodatnih sistema PVO, projektila, aviona i naoružanja dugog dometa.

23.08 SAD i ostale članice G7 pripremile nov paket sankcija protiv Rusije i pomagača

SAD i druge članice grupe G7 će predstaviti nove sankcije i mere kontrole izvoza usmerene na Rusiju zbog rata u Ukrajini, izjavio je danas američki zvaničnik uoči samita G7 u Japanu.

Rojters navodi da će glavni fokus lidera zemalja članica grupe tokom samita u Hirošimi biti rat u Ukrajini. Neimenovani zvaničnik naveo je da su nove sankcije osmišljene tako da omete sposobnost Rusije da nabavi sredstva potrebna na bojnom polju, i to tako da se zatvore rupe u postojećim sankcijama, prvenstveno nastojanjem da se smanji oslanjanje međunarodne zajednice na ruske energente. 

22.52 Kijev: Moskva ojačala trupe kod Bahmuta, svi napadi odbijeni

Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar objavila je na Telegramu da su kijevske snage odbile napade ruskih trupa u gradu Bahmutu.

"Neprijatelj je prikupio većinu svojih rezervi kod Bahmuta i značajno ojačao svoje trupe“, navela je Malijarova dodavši da su svi napadi odbijeni.

20.31 Zelenski osnovao Savet za povratak Krima

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski danas je osnovao Savet za integraciju, savetodavno telo koje će se baviti povratkom poluostrva Krima pod vlast Ukrajine. On je rekao da će do povratka Krima ''sigurno doći''.

Zelenski je rekao da sve više zemalja shvata da bi bilo nemoguće ''vratiti mir u međunarodne odnose i punu snagu međunarodnog prava'' bez prethodnog vraćanja Krima Ukrajini, prenosi Rojters. '

'Nastavljamo rad u cilju oslobađanja Krima. To će se sigurno dogoditi – puni povratak u državni sistem Ukrajine'', rekao je Zelenski ukrajinski predsednik.

Agencija navodi da Rusija ne pokazuje znake napuštanja Krima, gde se nalazi njena crnomorska flota, kao i da je u prošlosti koristila to poluostrvo kao platformu za lansiranje raketnih udara na ciljeve u Ukrajini.

20.30 Ukrajinski komandant: Ruske trupe napadaju linije snabdevanja

Ruske trupe vrše napade po linijama snabdevanja u blizini Bahmuta kako bi pokušale da zaustave napredovanje ukrajinske vojske, kažu vojnici u blizini linije fronta, preneo je danas Rojters.

''Sada, većim delom, kada smo krenuli da napredujemo, Rusi granatiraju sve pravce ka prednjim položajima, tako da naša oklopna vozila ne mogu da isporuče više pešadije, municije i ostalog'', rekao je komandant ukrajinskih jedinica u toj oblasti Petro Podaru.

profimedia

 

17.42 Papa se nada da ć́e uspeti da pošalje mirovne izaslanike u Kijev i Moskvu

Papa Franja se nada da ć́e poslati lične mirovne izaslanike kod ukrajinskog i ruskog predsednika kako bi pokušali da posreduju u prekidu rata, objavljeno je danas na sajtu specijalizovanom za vesti iz Vatikana. Navodi se da je to bila misija o kojoj je papa govorio, kada se prošlog meseca vraćao iz Mađarske, prenosi Rojters.

Prema veb stranici, plan je da kardinal Mateo Zupi iz Bolonje ode u Kijev na razgovore sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. S druge strane, šef vatikanskog odeljenja za istočne crkve nadbiskup Klaudio Gudžeroti trebalo bi da ode u Moskvu da se sastane sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Vrać́ajuć́i se sa putovanja u Mađarsku 30. aprila papa je prokomentarisao uključenost Vatikana u misiju okončanja rata.

„Misija je u toku, ali još nije javna, a kada bude, otkrić́u je", rekao je on novinarima.

Međutim, kako se napominje, oba predsednika složila da se sastanu sa papinim izaslanicima, bez navođenja izvora i detalja. 

16.42 Japanska vlada: Zelenski onlajn na samitu G7 u Horošimi

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski učestvovaće onlajn u nedelju na samitu Grupe sedam (G7) u Hirošimi, saopštila je danas japanska vlada, nakon spekulacija da bi on mogao lično da prisustvuje sastanku. Kada je japanski premijer Fumio Kišida iznenadno otputovao u Kijev 21. marta na razgovore sa Zelenskim, rekao je da je pozvao ukrajinskog lidera da učestvuje na trodnevnom samitu onlajn, preneo je Kjodo.

16.02 Orban: Podržavamo svaki mirovni plan, spremni smo da pomognemo

Mađarska je na strani mira i podržaće svaki mirovni plan za Ukrajinu, rekao je danas premijer te zemlje Viktor Orban. "Nije poznato koji mirovni plan ima šanse za uspeh, tako da Mađarska podržava sve inicijative i spremna je da pomogne u tom procesu, bilo kao posrednik ili da bude mesto za pregovore o prekidu vatre", rekao je Orban posle sastanka lidera Centrističke demokratske internacionale na Bledu, prenosi MTI. On je poručio da "ako ne napravimo prvi korak, nikada nećemo postići mir".

15.50 BiH nije potpisala sporazum o Registru ratnih šteta za Ukrajinu

BiH nije potpisala sporazum o Registru ratnih šteta uzrokovanih agresijom na Ukrajini jer Predsedništvo BiH o tom pitanju nema konsenzus, rekao je Ivan Orlić, ambasador BiH pri Savetu Evrope. Orlić je za sarajevski portal Klix potvrdio da je Bosna i Hercegovina jedna od šest država koje nisu potpisale sporazum, a ostale su Mađarska, Turska, Azerbejdžan, Armenija i Srbija.

"U svemu ostalo u vezi Ukrajine, BiH je pratila politiku Evropske unije, kao zemlja kandidat", kazao je Orlić. Na samitu Saveta Evrope u Rejkjaviku, šefovi država i vlada 46 država članica i organizacije odlučili su da uspostave Registar štete uzrokovane agresijom Ruske Federacije kao prvi korak ka međunarodnom mehanizmu nadoknade. Osim njih sporazum su potpisale ili se obavezale da će to učiniti SAD, Japan i EU.

14.36 Peskov: Rusija odgovara recipročno na neprijateljske akcije drugih zemalja

Rusija neće dozvoliti da neprijateljske akcije drugih zemalja ostanu bez odgovora, pridržavajući se pri tome principa reciprociteta, izjavio je danas portparol Kremlja, Dmitrij Peskov. Govoreći o ograničenjima korišćenja bankovnih računa finske ambasade i generalnog konzulata u Rusiji, Peskov je rekao novinarima da to nije inicijativa ruske strane. "Mi samo odgovaramo na situaciju koju su stvorile vlasti niza zapadnih zemalja, uključujući, na našu žalost, Finsku", naveo je Peskov, preneo je TAS S.

13.33 Šolc: G7 će dodatno pooštriti sankcije prema Rusiji

Grupa sedam (G7) dodatno će pooštriti sankcije Rusiji da bi se sprečilo zaobilaženje sprovođenja takvih restriktivnih mera, izjavio je danas nemački kancelar Olaf Šolc, nakon što je stigao u Hirošimu gde će biti održan trodnevni samit G7.
Šolc je rekao novinarima da će pooštravanje sankcija prema Rusiji biti urađeno na dobar i pragmatičan način, preneo je Rojters.

13.25 Lavrov: Prihvatili smo produženje sporazuma iako nismo videli napredak u primeni

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da je Moskva pristala na produženje sporazuma o žitu na još dva meseca, i pored toga što nije videla napredak kada je reč o primeni delova dogovora koji se odnose na Rusiju.

Lavrov je istakao da je cilj sporazuma bio jačanje prehrambene sigurnosti najsiromašnijih ljudi na svetu, prenosi Rojters.

13.00 Patrušev: Ruski izvoz žitarica iznosiće 50-55 miliona tona u sezoni 2023/24

Ruski izvoz žitarica iznosiće 50-55 miliona tona u sezoni 2023-2024, rekao je danas predsedniku Rusije Vladimiru Putinu ministar poljoprivrede Dmitrij Patrušev. "Svaka peta izvozna pošiljka pšenice u svetu je ruskog porekla", rekao je Patrušev, preneo je Rojters. Prema njegovim rečima, očekuje se da će Rusija u novoj sezoni stranim partnerima isporučiti 50-55 miliona tona žita. Patrušev je rekao da je rod pšenice u Rusiji 2023. iznosio 78 miliona tona i da je 93 odsto ozimih žitarica dobro podnelo zimske uslove.

12.15 Kremlj: Afrička mirovna delegacija dolazi u Moskvu, datum još nije poznat

Kremlj je danas saopštio da se očekuje da će afrička mirovna misija posetiti Rusiju pre rusko-afričkog samita koji je zakazan za kraj jula, ali da datumi još nisu određeni. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da će Moskva biti spremna da sasluša "svaki predlog" koji pomažu u rešavanju sukoba i da se datumi posete ove delagacije još razmatraju, prenosi TASS.

10.35 Konstantinov: Uzrok iskakanja voza kod Simferopolja eksplozija

Eksplozija je uzrok iskakanja voza iz pruge na Krimu, izjavio je danas predsednik parlamenta Krima Vladimir Konstantinov. On je za TV Rusija 24 rekao da je do eksplozije došlo zbog intervencije neovlašćenih lica i da je istraga u toku, prenose RIA Novosti. Osam vagona sa žitom iskočilo je iz šina u regionu Simferopolja, a planirano je da železnički saobraćaj između Simferopolja i Sevastopolja bude uspostavljen do večeras. U incidentu nema povređenih.

10.05 Moldavski premijer: Ne koristimo više ruski gas

Moldavija više ne koristi ruski prirodni gas ili struju nakon što je prekinula svoju zavisnost od te zemlje zbog rata u Ukrajini, izjavio je u četvrtak premijer Dorin Rečean.

"Ako je na početku rata 100 odsto energije potrošene u Moldaviji poticalo iz Rusije, danas Moldavija može da postoji apsolutno bez prirodnog gasa ili struje iz Rusije", rekao je Rečean na bezbednosnoj konferenciji u Bukureštu.

"Moldavija više ne koristi ruski gas, integrisana je u evropsku energetsku mrežu i tehnički i komercijalno", dodao je premijer.

10.00 Fragment ruske rakete srušene u Kijevu

Ukrajinska policija dostavila je fotografiju dela rakete koju je PVO sistem oborio na nebu iznad Kijeva. Ruska vojska je tokom prethodne noći granatirala gradove širom Ukrajine, a kijevske vlasti rekle su da su napadi u tom gradu bili "bez presedana". Ukrajinski generalštab je saopštio da je oboreno 29 od 30 raketa poslatih na tu zemlju.

Tanjug/Ukrainian Police Press Office via AP

9.30 Zelenski: Današnji datum važan iz dva razloga

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je na Tviteru da se 18. maj obeležava kao važan datum iz dva razloga. Prvo, zbog početka deportacije krimskih Tatara pre 79 godina, a zatim i zbog toga što je u Ukrajini danas Dan višivanke, kada se slavi tradicionalni ukrajinski vez.

"Danas, nosim specijalnu višivanku koja pokazuje jedinstvo Ukrajinaca i krimskih Tatara. To je simbol naše snage i želje da živimo u svojoj domovini", napisao je Zelenski na Tviteru.

9.10 Dokumenti: Teišeira više puta upozoravan zbog pogrešnog rukovanja materijalima

Prethodne noći se u sudskim dokumentima pojavilo da je Džek Teišeira, pripadnik američke vazdušne nacionalne garde optužen da stoji iza "curenja dokumenata" iz Pentagona, više puta upozoren zbog svog pogrešnog rukovanja poverljivim materijalom.

Teišeira je optužen da je delio visokopoverljive dokumente o glavnim pitanjima nacionalne bezbednosti u na Diskord, a još se nije izjasnio o krivici.

8.50 Na Krimu pet vagona sa žitom iskočilo iz šina, Aksjonov okrivio "neovlašćena lica"

Zvaničnik kojeg je Moskva postavila na Krimu, Sergej Aksjonov, saopštio je da je pet vagona sa žitom iskočilo iz šina nedaleko od Simferopolja. Dodao je da nije bilo žrtava, a za ovo iskakanje iz šina je okrivio "mešanje neovlašćenih lica u rad železničkog saobraćaja", ne dajući više detalja. 

8.31 Kinesko ministarstvo spoljnih poslova: Ukrajina i Kina spremne da rade zajedno

Kina i Ukrajina saglasile su se da rade zajedno, saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova nakon što se specijalni izaslanik Kine za evroazijska pitanja Li Hui sastao sa predsednikom Ukrajine.

"Kina i Ukrajina složile su se da treba da rade zajedno kako bi nastavile međusobno poštovanje i nastavile svoju uzajamno korisnu saradnju", saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova u četvrtak.

"Kina je voljna da promoviše međunarodnu zajednicu da formira najveći zajednički imenitelj za rešavanje ukrajinske krize i uloži sopstvene napore da zaustavi borbe, kao i da obnovi mir što je pre moguće", navodi se u saopštenju.

7.26 Kijevska uprava: Jutrošnji napadi "bez presedana"

Jutrošnji udari na Kijev su deveti u nizu nedavnih ruskih napada koji su "bez presedana po svojoj snazi, intenzitetu i raznovrsnosti", napisala je na Telegramu Gradska regionalna gradska uprava Kijeva. Upozorenja o vazdušnom napadu za Kijev su i dalje na snazi.

7.18 Kijev granatiran, izazvana dva požara u istočnom delu

Delovi projektila koji su padali tokom vazdušnog napada izazvali su dva požara u istočnim oblastima Kijeva, saopštili su zvaničnici. 

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko je na Telegramu saopštio da je jedan požar izbio u garaži u okrugu Darnica. Projektili su pali i u regionu Dnjepra u Kijevu, ali je Kličko naveo da nema žrtava ni u jednom od ovih incidenata.

Šef kijevske vojne administracije Sergej Popko saopštio je na Telegramu da je izbio požar u nestambenim objektima u okrugu Desnjanski, istočno od prestonice, a nije bilo informacija o eventualnim žrtvama.

Popko je rekao da je Kijev napadnut krstarećim projektilima i da ih je sve oborila protivvazdušna odbrana. U Kijevu su se čule protivvazdušne jedinice u akciji, saopštio je Rojters pozivajući se na svedoke.

7.12 U Odesi jedna osoba stradala, dve povređene

Jedna osoba je poginula danas u ruskom raketnom udaru na industrijsko postrojenje u južnom ukrajinskom gradu Odesi, saopštili su zvaničnici, a još dve osobe su ranjene prilikom ovog napada.

"Većinu neprijateljskih projektila oborile su snage protivvazdušne odbrane iznad mora. Nažalost, pogođen je industrijski objekat: jedna osoba je poginula, dve su povređene", saopštio je portparol vojne administracije Sergej Bratčuk.

7.05 Sirene za vazdušnu opasnost širom zemlje, granatirani Kijev i Odesa

Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se noćas i jutros širom Ukrajine. Napadnuti su Odesa i Kijev, a upozorenja su izdata za niz drugih regiona, uključujući Žitomir zapadno od prestonice i Kirovograd, Čerkasi i Dnjepropetrovsk u centralnoj Ukrajini.

Sirene su se oglasile i  severno od Kijeva i na jugu i zapadu do regiona Vinistija, Hmeljnicki i Černovci.  Drugi Telegram kanali upozorili su na moguće vazdušne napade u centralnom regionu Poltave i južnije u Mikolajevskoj oblasti. 

7.04 Kisindžer: Članstvo Ukrajine u NATO bi zadovoljilo i Kijev i Moskvu

Članstvo Ukrajine u NATO zadovoljilo bi interese i Kijeva i Moskve jer bi sprečilo Ukrajinu da koristi silu u budućim teritorijalnim sporovima, ocenio je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer u intervjuu Ekonomistu.

"Sada je Ukrajina najbolje naoružana zemlja u Evropi sa rukovodstvom koje ima najmanje strateško iskustvo u Evropi", ukazao je Kisindžer, prenosi Tas.

On smatra da bi Ukrajina na kraju sukoba mogla da povrati sve teritorije koju je izgubila posle 24. februara 2022. godine, osim Krima koji će, kako kaže Kisindžer, zadržati Rusija. Prema njegovim rečima, takvo rešenje u kojem Rusija nešto dobija, a nešto gubi od onoga što je osvojila moglo bi da bude izvor nezadovoljstva i u Rusiji i u Ukrajini.

Sadašnji je zadatak da se neprijateljstva privedu kraju, a ne da se postavljaju "kulise za sledeću rundu sukoba", dodao je Kisindžer.

profimedia

7.03 Borelj: Da se za 3,5 milijardi evra uveća fond vojne pomoći Ukrajini

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj predložio je da se doda još 3,5 milijardi evra u fond koji se koristi za finansiranje vojne pomoći Ukrajini, naveli su izvori iz EU.

Izvori, koji su želeli da ostanu anonimni, istakli su da je Borelj zatražio od vlada EU da obezbede više novca za Evropski mirovni fond (EPF), preneo je juče Rojters.

Pomenuti fond je već izdvojio oko 4,6 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini. Međutim, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u utorak je najavio da će blokirati sledeću tranšu vojne podrške Evropske unije Ukrajini i svaki novi paket sankcija Rusiji.

On je naveo je da se to može promeniti samo pod uslovom da Kijev ukloni mađarsku banku OTP sa svoje liste ratnih sponzora, preneo je Rojters.

Printskrin/Tanjug video

7.00 Nebenzja: Očekujemo da će biti rešeni problemi sa ruskim delom sporazuma o žitu

Moskva je pristala na produženje sporazuma o žitu jer očekuje da će problemi sa ruskim delom sporazuma biti rešeni, saopštio je predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja.

"Pregovarali smo do skoro. I dalje se nadamo da će problemi biti rešeni. Što pre, to bolje", rekao je on, prenosi TASS.

Nebenzja je istakao da Rusija nije iznela nove preduslove za produženje crnomorske inicijative, već da su izneti dugogodišnji zahtevi da se sporazum realizuje u potpunosti, "uključujuči i ruski deo ovog paketa". 

6.34 Pistorijus: Nemačka ne može da učestvuje u inicijativi Britanije za pomoć Ukrajini

Nemačka nema ni kapacitete za obuku ni odgovarajuću vojnu opremu da aktivno doprinese inicijativi Velike Britanije da pomogne Ukrajini da nabavi borbene avione, izjavio je danas nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

''Ne možemo da igramo aktivnu ulogu u takvom savezu, u takvoj koaliciji, jer nemamo ni kapacitete za obuku, ni kompetencije ni avione'', rekao je Pistorijus nakon sastanka sa britanskim kolegom Benom Volasom u Berlinu.

6.15 Kuleba: Nećemo prihvatiti predloge za okončanje rata koji podrazumevaju gubitak teritorije

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je visokom kineskom izaslaniku tokom razgovora u Kijevu da Ukrajina neće prihvatiti bilo kakve predloge za okončanje rata sa Rusijom koji podrazumevaju gubitak teritorije ili zamrzavanje sukoba, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Specijalni predstavnik Kine za evroazijska pitanja i bivši ambasador u Rusiji Li Hui posetio je Ukrajinu i sastao se sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova, navedeno je u saopštenju ministarstva.

06.05 Češka Vlada poništila uredbe o besplatnom korišćenju zemljišta za rusku ambasadu

Češka Vlada poništila je juče uredbe iz sovjetskog doba koje su omogućavale ruskoj ambasadi besplatno korišćenje zemljišta u Pragu i drugim gradovima. Rusija će sada morati da plaća zakup za korišćenje zemljišta,  saopštilo je češko Ministarstvo spoljnih poslova, preneo je Rojters. Ministar za evropske poslove Češke Martin Dvorak napisao je na Tviteru da se neovlašćena dobit od korišćenja tih zemljišnih parcela ne može dozvoliti jer podržava, kako je rekao, "trenutnu okupaciju Ukrajine".

 

6.50 Lavrov: Rusija spremna da razmotri predloge o rešavanju ukrajinske krize

Rusija je spremna da razmotri predloge afričkih i latinoameričkih zemalja o rešavanju tekuće ukrajinske krize, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare posle razgovora sa beloruskim kolegom Sergejem Alejnikom.

6.01 Erdogan: Sporazum o žitu produžen na još 60 dana

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan saopštio je juče da će sporazum o žitu biti produžen na 60 dana. On se zahvalio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija na postizanju dogovora.

Sporazum o izvozu žita odnosi se na izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, uključujući Odesu. U julu prošle godine potpisali su ga predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN.