Izbori u Turskoj dodatno poljuljali ekonomiju: Lira na rekordno niskom nivou, investitori nervozni pred drugi krug

Komentari

Autor: CNN, Gardijan, Euronews Srbija

18/05/2023

10:50

Izbori u Turskoj dodatno poljuljali ekonomiju: Lira na rekordno niskom nivou, investitori nervozni pred drugi krug - Copyright AP/Burhan Ozbilici, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Dan nakon nedeljnih izbora u Turskoj vrednost turske valute pala je na 19,7 lira za američki dolar, što je blizu istorijskog minimuma. Rezultati izbora na kojima je Erdogan dobio većinu glasova, iako nedovoljno za pobedu u prvom krugu, prema oceni analitičara, mogli bi da prodube ekonomsku krizu u Turskoj.

Na nedeljnim izborima aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan dobio je podršku 49,5 odsto glasača čime je ostvario predsnost u odnosu na favorizovanog opozicionog kandidata Kemala Kiličdaroglua za koga je glasalo 44,9 odsto izašlih na izbore, dok je njegova stranka dobila većinu na glasanju za sastav parlamenta.

To je dovelo do pada akcija i gurnulo vrednost turske valute na novi rekordno nizak nivo u odnosu na američki dolar, čime je samo nastavljena devalvacija lire koja je konstantna poslednjih godina.

I dok investitori nervozno iščekuju ishod predsedničke trke u drugom krugu - 28. maja, analitičari ocenjuju da će bi ekonomska kriza u Turskoj mogla da se pogorša. Ipak, iako je zabrinutost zbog krize troškova života široko rasprostranjena to nije značajnije smanjilo podršku Erdoganu na biralištima, uprkos njegovoj neortodoksnoj ekonomskoj politici, uključujući dugoročnu averziju prema podizanju kamatnih stopa, što je doprinelo rastu inflacije i rastućih troškova hrane i drugih osnovna dobra.

"Izgleda da je pobeda opozicije postala manje verovatna i to će razočarati investitore koji se nadaju povratku ortodoksnoj ekonomskoj politici i kredibilnijoj posvećenosti rešavanju problema inflacije u Turskoj", rekao je u belešci Liam Pič, viši ekonomista za tržišta u razvoju u Kapital Ekonomiks, i dodao da umesto toga, sada postoji veoma realan rizik da bi pobeda Erdogana mogla da dovede do makroekonomske nestabilnosti u Turskoj, uključujući pretnju od ozbiljne valutne krize.

Zabrinutost među investitorima

Oštar pad podstakao je Istanbulsku berzu da nakratko zaustavi trgovinu. BIST-100 je pao za 6,1 odsto, dok je njegov bankarski podindeks završio dan sa padom od 9,2 odsto, nakon potvrde da će izbori morati da budu odlučeni u drugom krugu između Erdogana i njegovog glavnog protivkandidata Kemala Kiličdaroglua, piše CNN.

Turska lira je oslabila za 0,5 odsto i iznosila je 19,70 prema američkom dolaru, što je rekordno nizak nivo. Vrednost valute je prošle godine pala za više od 40 odsto pošto je Erdoganova neortodoksna ekonomska politika podstakla inflaciju.

Turska grupa za istraživanje inflacije (ENAG), koja meri inflaciju na korpi roba i usluga, zabeležila je prošlog meseca rast cena od 105,19 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dodajući da su cene porasle za skoro trećinu u odnosu na početak 2023. godine.

Zbog ekonomske neizvesnosti, investitori koji su ulagali u turske državne obveznice, sada brinu o sposobnosti zemlje da ih vrati. Prema podacima S&P Global Market Intelligence-a, troškovi kupovine osiguranja od rizika od neispunjavanja obaveza od strane vlade — poznatiji kao zamena kreditnih obaveza — porasli su za skoro 27 odsto, na najviši nivo od novembra.

Agencija za kreditni rejting Moodi's saopštila je u ponedeljak da bi pobeda opozicije "poboljšala izglede za povratak ortodoksnoj ekonomskoj politici koja bi — ako se efikasno primeni — bila pozitivna za kreditni profil suverena na duži rok".

Ipak, "ispravljanje distorzivnih mera uvedenih u poslednje dve godine biće izazov", rekao je Mudis, dodajući da je rizik od nestabilnosti u turskoj ekonomiji i tržištima „značajan“.

Prema podacima Svetske banke Turska je 19. po veličini svetska ekonomija. Gardijan napominje da je turska ekonomska kriza u proteklih pet godina bila praćena naporima da se podrži ekonomski rast „uz kreditne procvate i stimulaciju potražnje“. Ekonomisti Blumberga procenjuju da je turska centralna banka potrošila više od 177 milijardi dolara podržavajući liru od decembra 2021.

Pred sledećom vladom izazovi bez obzira ko pobedi

Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za Euronews Srbija uoči izbora je rekao da se Turska suočava sa inflacijom još od 2018. godine kada je tadašnja Trampova administracija udarila Tursku sa finansijskim restriktivnim merama.

"Erdogdan je to naravno ohrabrivao govoreći da visoke kamatne stope nisu u skladu sa inflacijom i samim tim turska centralna banka nije udarala visoke kamatne stope prilikom štampanja turske lire u nadi Erdoganove vlade da će time da podstaknu u Turskoj tzv. kineski model - model ekonomije koji se bazira na izvozu i model ekonomije gde će turske građevisnke firme bolje da rade i da pumpaju BDP", rekao je on.

Međutim, kaže da se ispostavilo da niske kamatne stope nisu ohrabrile kineski model u Turskoj ali su itekako dovele do ozbiljne inflacije.

Krajem 2021. godine, kada je globalna inflacija počela da se ubrzava, Erdogan je naredio turskoj centralnoj banci da smanji kamatne stope – upravo suprotno od onoga što su druge centralne banke radile da ukrote odbegle cene.

Američka agencija za kreditni rejting Fitch Ratings ukazala je na opadajuće devizne rezerve Turske uzrokovane pokušajima stabilizacije lire, predviđajući poteškoće za sledeću vladu.

"Bez obzira na to ko pobedi, sledeća vlada će se i dalje suočiti sa izazovnom ekonomskom pozadinom koju karakteriše zaustavljena potražnja za devizama i pritisak na liru, veliki deficit tekućeg računa, smanjenje međunarodnih rezervi i visoka inflacija“, navodi se u saopštenju.

Govoreći pre prvog kruga glasanja, ekonomista Bilge Iilmaz rekao je da je ekonomska kriza u Turskoj potencijalno nadmašila sve što je zemlja pretrpela decenijama.

"Turska je trenutno lišena stranog kapitala jer nije predvidljiva, nije pouzdana…", rekao je on.