Ko je Kemal Kiličdaroglu: Iskusni birokrata koji je izgubio sve izbore ali je uspeo da ujedini opoziciju protiv Erdogana

Nekadašnji državni službenik mirne naravi Kemal Kiličdaroglu, sušta je suprotnost aktuelnom turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Pa ipak, sedamdesetčetvorogodišnji Kemal ima do sada najveće šanse da svrgne najmoćnijeg čoveka Turske sa vlasti.

Erdogan, koji je na čelu zemlje već 20 godina, traži od birača da mu daju još pet godina na funkciji. S druge strane, dva protivkandidata, koliko ih je ostalo nakon što se Muharem Indže povukao iz trke za predsednika Turske, žele da okončaju njegovu vladavinu, kako većina analitičara previđa najveću šansu na tom putu ima Kiličdaroglu,koga podržava šest opozicionih partija - Republikanska narodna stranka (CHP), Felisiti, Dobra partija, Demokratska stranka, Deva i Budućnost.

Kiličdaroglu je izgubio nekoliko izbora otkako je došao na čelo Republikanske narodne partije 2010. godine. Iako možda nije očigledan kandidat iza kojeg je stao šestopartijski savez, Kiličdaroglu je iskusan političar.

Izabran je 2002. godine, iste godine kada je Erdoganova AK partija došla na vlast. U svojih 13 godina na čelu partijer, uspeo je da proširi privlačnost svoje stranke i "prigrli sve različite boje u zemlji", kako kaže.

CHP vuče svoje poreklo od modernog sekularnog osnivača Turske Kemala Ataturka. Republikanska narodna partija dugo se smatrala bliskom vojsci, koja je rušila vladu četiri puta od 1960. godine i uvek je smatrana tvrodlinijskom strankom po pitanju podele crkve i države. Posle vojnog udara 1980. godine, na primer, podržala je zabranu nošenja marama u školama i javnim službama.

Od birokrate godine do "marša za pravdu"

Kemal Kiličdaroglu rođen je kao sin državnog službenika 1948. godine u istočnoj provinciji Tunčeli, u porodici Aleva, etničko-verske manjine u Turskoj. Bio je četvrto od sedmoro dece i jedini koji je upisao fakultet. U Ankari je diplomirao ekonomiju i finansije, a prvi posao dobio je 1971. kao savetnik u turskom ministarstvu trezora i finansija. Pošto je bio dobar u svom poslu, vremenom je postao direktor službe socijalnog osiguranja SSK, a penzionisan je 1999, piše DW.

Poznat je po svom poštenju i pouzdanosti, a kao birokrata veći deo svoje karijere posvetio je borbi protiv korupcije što ga je i proslavilo. Štaviše, jedana lokalni magazin ga je proglasio i "birokratom godine".

AP Photo/Emrah Gurel

Njegova politička karijera počela je izveštajem o korupciji koji je pripremio za Republikansku narodnu stranku (CHP) levog centra. Nije dugo prošlo dok nije dobio mesto u turskom parlamentu na izborima 2002. godine, kada je sadašnji predsednik Erdogan došao na vlast. Pet godina kasnije postaje zamenik predsednika poslaničke grupe CHP-a, a njegovo prisustvo u medijima se značajno povećalo kada je objavio dokaze o korupciji u Turskoj.

Samo nekolicina žestokih raspava sa nekoliko poslanika Erdoganove konzervativne stranke AK utemeljilo ga je u turskoj javnosti. Štaviše, čak se 2009. godine kandidovao za gradonačelnika Istanbula, ali nažalost izgubio od protivkandidata iz Erdoganove partije.

Međutim, kolo sreće za Kemala i dalje nastavlja da se okreće, pa je tako 2010. godine, zahvaljujući seksualnom skandalu svog kolege i lidera CHP-a, izglasan za novog predsednika partije.

Svetsku slavu pak, stekao je 2017. godine kada je "prošetao" od Ankare do Istanbula. Zajedno sa svojim pristalicama prešao je pešaka oko 450 kilometara u okviru protestne kampanje "Marš za pravdu", koji je imao za cilj da ukaže na represivnu politiku vladajuće stranke.

"On je fin i jako miran - malo preše miran. Kemal nikada ne podiže ton, nikada ne viče. Ne možete ni pristojno da se posvađate sa njim. Činjenica da je toliko tih me ponekad zaista izluđuje", rekla je njegova supruga Selvi Kiličdaroglu u jednom intervjuu.

Na Kiličdaroglua je pokušano i nekoliko atentata - preživeo je oružani napad kurdske milicije PKK, pokušaj linča u Ankari, napad na parlament i pokušaj bombaškog napada Islamske države tokom svog marša za pravdu 2017. godine.

Kampanja fokusirana na promovisanje demokratije i ljudskih prava

Uoči izbora, on je na društvenim mrežama objavio seriju video snimaka iz svoje skromne kuhinje, ponajviše se obraćajući mladim biračima na temu veoma osetljivih tema kao što su položaj Kurda ili manjinskih Aleva, kojima i sam pripada. Tom prilikom on je poručio biračima da će ujediniti sve različite slojeve društva u Turskoj.

AP Photo/Burhan Ozbilici

Kiličdarogluova kampanja fokusirala se na promovisanje demokratije, ljudskih prava i vladavine prava. A svoje, prema analitičarima, dobre šanse da postane sledeći turski predsednik duguje upravo sporom odgovoru vlade na razorne zemljotrese u jugoistočnom delu Turske 6. februara.

"Svi važni akteri opozicije uključeni su u ovaj izborni savez tako što podržavaju Kiličdarogluovu kandidaturu. Učinak AK-a i Erdoganove vlade poslednjih godina, kako u ekonomskoj, tako i u bezbednosnoj politici, bio je osrednji. Kombinujući ova dva faktora, mogli bismo očekivati da Kemal Kiličdaroglu lako pobedi na predsedničkim izborima", rekao je za Euronews Ali Čarkoglu, politikolog sa Univerziteta Koč.

S druge strane, Samim Akgonul, istoričar i politikolog sa Unvierziteta u Strazburu, kaže da Kiličdaroglu ima jaku poziciju.

"Ako uđemo u normalan, redovan izborni period u kojem će političke stranke i njeni lideri voditi kampanju, a onda se izložiti sudu biračkog tela, onda zaista mislim da Kemal ima šansu da pobedi", rekao je on za Euronews.

AP Photo/Khalil Hamra

Kako kaže, u Turskoj trenutno postoji osećaj "istrošenosti vlasti".

"Po prvi put postoji veoma široka koalicija protiv Redžepa Tajipa Erdogana", kaže on i objašnjava zašto sve pristalice opozicije nisu stale iza Kiličdaroglua:

"Pošto je on veteranski kandidat, veteranski lider, ne predstavlja ništa novo. Ne predstavlja novi dah i novu emociju. On je prilično star čovek, mislim da ima 74 godine i biračko telo ga već dobro poznaje", dodaje Akgonul.

Stav prema ratu u Ukrajini

Jedan od najvećih izazova za Kiričdaroglua kao predsednika bilo bi nasleđivanje Erdoganovog pažljivog balansiranja koje je značilo da Turska održava veze i sa Moskvom i sa Kijevom, kao i prijateljstvo sa ruskim predsednikom sa kojim ima posebnu vezu, preneo je Gardijan.

Upitan kakav odnos namerava da uspostavi sa Vladimirom Putinom, Kiličdaroglu je odgovorio:

"Mi ćemo kreirati politiku u okviru onoga što interesi Turske zahtevaju. Mi smo politička partija koja smatra da spoljna politika koja se trenutno vodi ne ide u prilog Turskoj", rekao je on.

Što se tiče Ukrajine, turskog suseda preko Crnog mora, Kiličdaroglu je bio čvršćeg stava.

"Znamo da je Ukrajina nepravedno napadnuta. Zato ih podržavamo u tom pogledu. Pružili bismo sve vrste političke podrške koja je potrebna", rekao je on.

Vođstvo u predizbornim anketama

AP Photo/Emrah Gurel

Izbori dolaze u trenutku kada se Turska bori sa visokom stopom inflacije i još tuguje za žrtvama zemljotresa i bori se sa posledicama. Na međunarodnom planu, zemlja pokušava da održi dogovor o izvozu žita iz Ukrajine, kako bi pomogla u održavanju globalnih zaliha hrane tokom ruske invazije. Istovremeno, turska vlada je zakomplikovala napore NATO-a da primi Švedsku u svoj savez zbog problema sa kurdskim militantima iz Turske koji se navodno kriju baš u ovoj zemlji.

Erdogan je i dalje vrlo popularan, ali postoje mnogi Turci koji žele promenu. Štaviše, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja pred izbore, Kemal Kiličdaroglu ima podršku preko 50 odsto ispitanika.

Ankete, sprovođene od razornog zemljotresa 6. februara, pokazuju da Kiličdaroglu, kao predstavnik najvećeg dela turske opozicije, vodi u prvom krugu glasanja, preneo je Rojters. Za njega se, kako se navodi, u anketama od 7. maja, opredelilo 50,9 odsto ispitanika, a za Erdogana 45,4 odsto.

Većina anketa za parlamentarne izbore pokazuje da je glavni opozicioni savez, Nacionalna alijansa, u prednosti ispred Narodnog saveza, koji predvodi Erdoganova Stranka pravde i razvoja (AK).