Zašto su Francuzi toliko ljuti: Podizanje granice za penziju koje se prelilo na ulice "sateruje Makrona u ćošak"

Stotine hiljada ljudi danima je na uicama širom Francuske gde iskazuje nezadovoljstvo zbog kontroverznih penzionih reformi koje imaju za cilj da se starosna granica za odlazak u penziju podigne sa 62 na 64 godine. 

U četvrtak, 6. aprila, obeležen je 11. dan demonstracija koje inače traju od januara i, prema pisanju Euronews-a, mogle bi da francuskog predsednika Emanuela Makrona sateraju u ćošak i utiču na njegovu dalju popularnost u zemlji.

Međutim, epilog svega ovoga bi mogao da bude na vidiku. Naime, najviši francuski Savet za ustavna pitanja uveliko provera ovaj sproni zakon kako bi utvrdio da li je on u skladu sa francuskim Ustavom i o tome bi trebalo i da se oglasi 14. aprila. Za to vreme, protivnici Makrona se nadaju da će Savet uticati na to da se ovaj kontrovezni zakon ozbiljno ograniči.

Euronews navodi i je inače se pitanje penzija otvoreno u mnogim zemljama i da se razmatra, ali da ono ne bi moglo da izazove ovakve eksalacije u vidu nereda i protesta kao što je učinilo u Francuskoj. Protesti i Markonova težnja da poveća starosnu granicu za odlazak u penziju samo je pojačalo gnev kod jednog dela stanovništva koje svoje nezadovoljstvo otvoreno i pokazuje.

Koliko su ljudi ljuti pokazuju i nedavne slike sa francuskih ulica kada se oko 10.000 tona smeća nagomilalo se na ulicama Pariza. Razlog za to je višendeljni štrajk sanitarnih radnika koji se protive predlogu da se njihova starosna granica za odlazak u penziju podigne sa 57 na 59 godina. Inače, njihova starosna granica je niža od ostalih, jer se posao koji oni rade kvalifikuje kao teži fizički rad.

Jerom Vilier, doktorand u Parizu, kaže za Euronews da su ljudi generano jako nezadvoljni ovim predlogom francusog predsenika i da to ne kriju.

Tanjug AP/Thomas Padilla

"Ljudi su ljuti. To je očigledno i vidi se svuda", rekao je on.

Međutum, Markon nije jedini koji razmišlja o ovakvim promena kada su u penzije u pitanju. Mnoge vlade širom sveta su u slučnoj situaciji. Pokušaji demokratskih vlasti u mnogim zeljama da izbalansiraju svoje budžete smanjenjenjem beneficija dovode do nezadovoljstava ljudi. Međutim, mnogi se slažu da je Makron načinio neke suštinski pogrešne korake. 

Makronova "nuklearna opcija"

Postavlja se pitanje kako je Makron uspeo da pogura ovakav zakon, koji očgledno mnogima ne paše? U strahu da možda neće biti dovoljno glasova u Parlamentu da se on usvoji, Makron je pribegao "nuklearnoj opciji" koristeći poseban član francuskog Ustava koji dozvoljava Vladi da pogura zakone bez glasanja. 

Upravo to je i izvazvalo bes širom Francuske što je dodatno podstaklo nezadovoljstvo, umanjilo Makronovu popularnost i podstaklo sliku koju njegovi kritičari stvaraju o njemu već duže vreme, a to je da je reč o monarhijskom vođi.

Inače, Makon se na potez "nuklearna opcija" odlučio jer je već na izborima prošle godine izgubio većinu u parlamentu, ali to nije sve. Njegova vlada se prošlog meseca suočila se sa dva dva glasanja o poverenju, pa je to kod njega otovrilio sumnju o podršci ovog zakona u skupštini.

I pored toga što je izvesno da će kontrovezni zakon negativno uticati na njegovu popuarnost, on se uveliko nalazi u svom drugom peredsedničkm mandatu. Eksperti kažu da da je Markon zapravo reizarban zbog antipatije prema njegovoj najpoznatijoj protivkandidatkinji, desničarki Marin Le Pen. 

Veruju da čak i kada bi aktuelni protesti utihnuli, francuski predsednik bi morao da nastavi sa velikom političkom mrljom koja bi tek mogla da se odrazi na njegov dalji imidž i autoritet kao francuskog predsednika i političara. Da uveliko postoji netrpljivost prema Makronu, koja je veća nego ranije, potvrđuje se na ulicama, a prodavac osiguranja Mohamed Belud (28) i sam navodi nešto slično.

"Zabrinut sam za Francusku. Ne volimo Makrona i tek smo na početku, jer imamo još četiri godine za to. Francuska ide na dole, potrebno joj je vše kompromisa", rekao je.

Šta se sada dešava?

Da bi se realizovao Zakon o penzijama potrebno je zeleno svetlo Ustavnog saveta koji bi o ovom pitanju trebalo da se oglasi u petak, 14. aprila. Iščekivajući ovu odluku, Sidnikat sanitarnih radnika pozvao na novi štrajk, koji bi trebalo da bude održan dan ranije. Drugi sindikati obećali da će nastaviti da pružaju otpor dok se sporni zakon ne poništi. 

Sa druge strane postoje i predviđanja da će entuzijazam Francuza po pitanju pružanja otpora ovom pitanju vremenom splasnuti i da će štrajkova biti sve manje. Žan Danijel Levi zamenik direktora kompanije Haris Interaktiv koja se bavi anketiranjem ljudi je ovog mišljena i kaže da ljudi ne mogu sebi da prušte da tako dugo protestuju.

"Štrajk je skupa afera, tako da ne može da traje zauvek. Mnogi sebi neće moći da priušte da još dugo štrajkuju", rekao je.

Direktor francuskog istraživačkog centra CNRS Luc Rouban smatra i da je uočeno da protesti širom zemlje, koje beleže i povređene, počeli da odvraćaju ljude da izlaze na ulice.

"Demonstracije su postale sve nasilnije. To znači da bi mnogi Francuzi sada da se drže podalje od svega", smatra on.

Koliko su važni protesti?

Najviši Ustavni sud Francuske čine sudije koje se sebe nazivaju "Mudri" i kojma predsedva bivši socijalistički premijer Loran Fanijus. Ukoliko Savet proceni da ceo ili deo zakona nije u skladu sa Ustavom, onda ima i tu mogućnost da ga poništi.

Oni će takođe odlučiti da li kritičari ovog kontroveznog zakona mogu da nastave sa svojim pokušajima da iznude nacionalni referendum o promeni starosne granice za penzije. 

Iako je zamišljeno da Savet odlučuje na čisto ustavnim osnovama, stručnjaci kažu da će on izvesno uzeti u obzir i stav javnosti oko ovog pitanja. 

Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Burgundiji Dominik Andofato kaže da će neizvesnost trajati sve do konačne odluke Saveta koji ne može lako da se predividi.

"Ankete i dalje pokazuju da je ogromna većina Francuza protiv penzionih reformi, tako da je moguć scenario da bi Savet mogao da ukine delove ovog zakona. U vazduhu postoji gnev ka fransukom lideru koji jako retko viđamo. Nalazimo se u nepoznatnim vodama", rekao je.