"Kolaps vladavine prava": Kakve se sve optužbe stavljaju na teret Fronteksa i zašto ga je teško izvesti pred lice pravde

Nedavni plan britanske vlade da zabrani tražiocima azila da ilegalno uđu u zemlju izazvao je međunarodnu reakciju. Među najogorčenijima bili su najviši zvaničnici EU, dok je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson upozorila Britance da njihova nova politika krši međunarodno pravo.  Međutim, dok neki prstom upiru u Veliku Britaniju, drugi isto to čine u drugom smeru - ka Evropi, naročito ka njenoj moćnoj i kontroveznoj agenciji Fronteks.

Osnovana je 2004. godine i celu deceniju pre takozvane migrantske krize 2015. godine, ova agencija sa sedištem u Varšavi, imala je zadatak da štiti granice EU, kao i da se bori protiv trgovine ljudima i drugim prekograničnim zločinima. Među njima je, naravno, bila i ilegalna migracija.

Međutim, kako piše Euronews, uloga Fronteksa na evropskim granicama postaje sve "mutnija" i sve više osporavana. I dok na hiljade ljudi beži od siromaštva, gladi, rata i nasilja u porodici, i dok se gomilaju na vratima onog što se naziva "Evorpska tvrđava", ova agencija je optužena za kršenje ljudskih prava, zastrašivanje migranata i zloupotrebu moći.

Prošlog proleća, nakon istrage EU, u kojoj se navodi da je osoblje Fronteksa prikrivalo kršenje ljudskih prava u državama koje su članice bloka, direktor Fabris Legeri i još dva visoka zvaničnika podneli su ostavke.

Međutim, Fronteks i dalje izbegava odgovornost za ono za šta ga optužuju. Naime, nije preduzeta nikakva fundamentalna akcija koja bi reformisala agenciju, koja se vodi i kao jedna od najbolje finasiranih institucija u celom bloku sa budžetom od 754 milona evra, pokazuju podaci iz 2022. godine.

Za šta je optužen Fronteks?

Advokat i aktivista za ljudska prava i direktor pravnih poslova NVO Front-Lek Omer Šac kaže da bi mogao da navede dugačku listu o tome kako je Fronteks prekrišio evropski zakon, ljudska prava, pomorsko pravo i sopstvene smernice tokom poslednjih godina.

Ipak, da bi pojednostavio stvari, on je napravio listu koju čine tri primera:

Prvi: Fornteks je obezbedio lokaciju migranata i izbeglica koji su presretani na moru i nasilno prebačeni u migrantske kampove u Libiji, gde se "dešavaju zločini protiv čovečnosti". 

"Oko 150.000 civila od 2016. godine, uključujući i na hiljade dece, oteti su i verovatno prebačeni u libijske logore gde su silovani, mučeni i porobljeni", rekao je on za Euronews.

U decembru su Human rajts voč i Border Forenstik objavili dokaze o umešanosti Fronteksa u presretanju i prebacivanju hiljade migranata u Libiju. 

Međutim, prema agenciji Fornteks takve "optužbe koje se vezuju za spasavanje kod libijske obale" pokazuju zapravo potpuno nerazumevanje međunarodnog prava.

"Avioni Fronteksa često nailaze na prenatrpane čamce u opasnosti u okviru međunarodno priznatog libijskog regiona. U skladu sa međunarodnim pravom operacije traganja i spasavanja uvek koordiniraju nacionalni spasilački centri. Iako agencija ni u kom svojstvu ne sarađuje sa libijskim vlastima, po zakonu je obavezna da obavesti centar za koordinaciju spasavanja (RCC) zemlje o svakom čamcu u nevolji", naveli su oni za Euronews.

AP Photo/Olmo Calvo

Kako su objasnili, svaki put kada njihov avion pronađe čamac u nevolji, on odmah upozorava sve susedne RCC: Italiju, Maltu i Tunis kako bi potencijalno ubrzali operaciju spasavanja i da poboljšaju koordinaciju. Drugi akteri, navode, uključujući komercijalne brodove i nevladine organizacije slede isti protokol.

Na osnovu infomacija koje je pružio Fronteks, relevantni centar za spasavanje, obično najbliži, pokreće akciju spasavanja. Fronteks deli lokaciju čamca, njegovo stanje, procenjeni broj ljudi na njemu, svu opremu za navigaciju i komunikaciju, kao i vremenske prilike i lokaciju.

Agencija je dodala da je "zahvaljući nadzoru iz vazduha u centralnom Mediteranu, Fronteks uspeo da doprinese spasavanju više od 24.000 ljudi samo prošle godine".

Drugo: Fronteks je navodno odgovorna za ono što Šac naziva "ubijanje propustom" poltike na Mediteranu.

"Namerno su povukli svoju imovinu iz kritičnih oblasti u kojima će tražioci azila verovatno biti u nevolji. Uklanjanje imovine na ovaj način namerno je napravljena kao bi se povećala stopa smrtnosti u centralnom Mediteranu, misleći da će time odvratiti migrante", kaže.

Euronews navodi podatke Hjuman rajt voča koji pokazuju da je skoro 25.000 ljudi umrlo u Sredozemnom moru od 2014. godine.

"Govorimo o masovnom davljenju, masovnom ubijanju ljudi. Ovo je bez presedana. To nije neprijatelj. To su civili", kaže Šac.

On je podneo slučaj Međunarodnom krivičnom sudu (ICC) 2019. godine dajući dokaze da je Fronteks znao da će njegova operacija Tirton povećati stopu smrtnosti u centralnom Mediteranu, ali da uprkos tome nije promenio politiku koja je i dalje na snazi.

"Prvo su se stvorili uslovi u kojima bi se ljudi udavili, a onda bi rekli da se to ne bi desilo, neka se prebace u logor. To je kao drugo, manje zlo", rekoa je Šac.

Operacija Triton je pokrenuta 2014. godine kao bi zamenila italijansku Mare Nostrum operaciju koja je imala zadatak da traži i spašava i koja je započta nakon što je 366 ljudi poginulo u brodolomu kod obale Lampeduze. Za razliku od Mare Nostruma, Triton je prebacio fokus sa potrage i spasvanje na kontrolu granica i povećanog nadzora.

U godini nakon lansiranja Tritona, stopa smrtnosti na Mediteranu je porasla za 30 odsto.
U Šacovoj tužbi Hagu se navodi da je Forteks znao da će se desiti tako nešto.

Politika EU predstavlja "najsmrtonosniji i najorganizovaniji napad na civilno stanovništvo nad kojim je MKS imao jurisdikciju u čitavoj svojoj istoriji", navodi se u tužbi.

EK je odbacila ove optužbe i rekla da je prioritet bloka uvek bio zaštita života. Žozep Borelj, tadašnji ministar spoljnih poslova Španije, tvrdi da se migrantski kampovi u Libiji ne mogu "nazvati centrima za mučenje".

Treći i poslednji primer se odnosi na kršenje ljudskih prava za koji se Fronteks tereti i dokaz je da su migranti i tražioci azila uklonjeni sa bezbednog mesta i vraćeni usred mora nakon što su stigli na evropsko tlo.

"Ovo je čisto ubistvo. Gledamo 70.000 ljudi koji su se iskrcali na grčkom tlu ili su tu negde bili zarobljeni. Onda su pokucali na vrata centra za azil i tretirani su kao kriminalci. Strpani su u kombije, vraćeni na obalu pa u čamce i potom napušteni na moru bez sredstava za komunikaciju i bez hrane", kaže.

U julu 2021. godine Radna grupa za ispitivanje Fronteksa EP sačinila je izveštaj u kojem se potvrđuje da nema dokaza o umešanosti agencije u bilo kakva kršenja ljudskih prava.

"Grupa je dala preporuke da se izbegne bilo kakav rizik od sličnih navoda u budućnosti i agencija je većinu njih završila. Fronteks je unapredio svoj mehanizam izveštavanja i ojačao svoje operativne koordinate kako bi poboljšao razmenu informacija", navodi se u saopštenju Fronteksa za Euronews.

"Agencija je u dijalogu sa grčkim vlastima u cilju poboljšanja zaštite osnovnih prava", dodali su.

Zašto je Fronteks tako teško izvesti pred lice pravde?

Kada je Šacova nevladina organizacija Front lek počela sa radom, nije bilo nijednog slučaja protiv Fronteksa zbog navodnih kršenja ljudskih prava – uprkos tome što su to pitanje pokrenuli istraživački novinari i aktivisti za prava migranata.

On i njegovi partneri bili su prvi koji su podneli tužbu protiv Fronteksa 2019. godine, iako je slučaj na čekanju i moglo bi da prođe mnogo godinama do presude.

"Šteta je već napravljena, već se desila. Imamo posla sa tekućim politikama, verovatno tekućim zverstvima i zločinima, o kojima je veoma hitno presuditi", rekao je on.

Izraelski advokat je naveo da je Fronteks teško krivično goniti tek tako. Iza agencije stoje zemlje članice EU. Šac objašnajva da je Fronteks  "samo kostur" sastavljen od graničnih snaga pojedinih zemalja.

"Ukoliko želite da osporite politiku Fronteksa u Grčkoj, gde idete", upitao je on. 

"Imam podnosioca predstavke koji je bačen u vodu i gledao je druge kako se dave na smrt. Turske vlasti su ga spasile i sada je u pritvoru. Gde da ide? Fronteks bi odgovornost prebacio na Grčku jer je ta zemlja zadužena za zajedničku operaciju. Ali izvođenje pojedinačnih država pred sud je dugo i kontraproduktivno", rekao je Šac.

Izraelski advokat kaže da Fronteks uživa potpunu nekažnjivost. Prema trenutnoj uredbi "odgovornost za kontrolu i nadzor spoljnih granica leži na državama članicama" - Fronteks je samo odgovoran za "koordinaciju" nacionalnih snaga.

Lisa-Mari Komp, jedna od advokatica koje zastupaju sirijska porodica, rekla je za Euronews da je trenutno u toku tužba za štetu protiv granične agencije koju je pokrenula sirijska porodica sa četvoro male dece koja je zatražila azil u Grčkoj 2016.

Nekoliko dana nakon što su podneli zahtev za azil, ukrcani su u avion i rečeno im je da će biti dovedeni u Atinu. Tokom leta, porodica je bila odvojena jedna od druge. Kada su izašli iz aviona, shvatili su da su dovezeni u Tursku.

"Njihov povratak u Tursku bio je nezakonit jer njihov zahtev za dobijanje azila nije obrađen, niti je doneta odluka da mogu biti vraćeni u Tursku, u skladu sa zakonima EU", rekla je Komp.

"Osnovna prava sirijske porodice su prekršena. Let je obavila agencija EU Fronteks zajedno sa Grčkom. Mandat Fronteksa zahteva od njega da obezbedi poštovanje osnovnih prava u svim svojim aktivnostima. U ovom slučaju, Fronteks to nije uradio", rekla je.

Slučaj je značajan jer je Fronteks do sada uvek ukazivao na zemlje članice EU u vezi sa navodnim kršenjem ljudskih prava.

Komp kaže da se od Fronteksa zahteva da obezbedi poštovanje osnovnih ljudskih prava u svim svojim aktivnostima.

Tanjug/AP/Francisco Seco

"To znači da sam Fronteks treba da snosi odgovornost ako ne ispuni svoje zadatke praćenja i ako se krše osnovna prava. S obzirom na to da je poslednjih godina bilo brojnih izveštaja o umešanosti Fronteksa u odbijanja, ishod slučaja će imati važan uticaj", rekla je.

Predmet je 9. marta iznet pred Sud pravde Evropske unije.

Sa druge strane, advokati Fronteksa rekli su da je slučaj trebalo pokrenuti protiv grčkih vlasti, a ne granične agencije. 

"Zajednička obaveza odgovornosti u kontekstu postupanja sa tražiocima azila između Fronteksa i Grčke ne znači da postoji i "zajednička odgovornost", rekli su predstavnici Fronteksa.

Euronews je kontaktirao Fronteksovu kancelariju za saradnju sa medijima, odgovor nije stigao.

Da li Fronteks treba da bude ukinut?

Dok grupe aktivista pozivaju na raspuštanje Fronteksa –  ni Komp ni Šac ne smatraju da bi to trebalo biti učinjeno.

Umesto toga, oni žele da granična agencija radi u okviru svog mandata i poštuje ljudska prava, pomorsko i međunarodno pravo, kao i da bude odgovorna za navodna kršenja. Postoje naznake da je Fronteks pokušao da se reformiše u poslednje dve godine.

Novi direktor Hans Leijtens obavezao se da će okončati umešanost agencije u nezakonita odbijanja migranata, istovremeno obećavajući veću transparentnost.

Zvaničnik za osnovna prava Jonas Grimheden, sada je u poziciji da obezbedi da agencija sledi svoj Akcioni plan za osnovna prava, usvojen 2021. U izjavi za Euronews Grimheden je rekao da je Agencija "pretrpela značajan napredak u pogledu garancija osnovnih prava od sadašnje uredbe EU, na kojoj se zasniva njen rad".

Grimheden je naveo da pored "mehanizma za žalbe i internog mehanizma za prijavljivanje ozbiljnih incidenata, Agencija ima i nezavisnu kancelariju za osnovna prava.

"Kancelarija, koja odgovara direktno Upravnom odboru, uključuje posmatrače ima više od 60 angažovanih koji provode duge periode na terenu, savetuju i nadgledaju. Posmatrači su prisutni u prostoriji za praćenje Fronteksa, imaju pristup nadgledanju prostora i daju savete o najboljem mogućem korišćenju imovine Agencije iz perspektive osnovnih prava. Uticaj na aktivnosti Fronteksa nije za potcenjivanje i bez prisustva Agencije na kopnenim, vazdušnim i morskim granicama, uveren sam da ćemo videti još mnogo kršenja osnovnih prava", rekao je Grimheden.

Ali Šac tvrdi da to još uvek nije dovoljno.

"Možete da nastavite da menjate imena i lica (na čelu Fronteksa), ali politike ostaju iste. Odgovornost je, naravno, važna, a činjenica da je Legeri otišao sa funkcije ne znači da nije krivično ili na neki drugi način odgovoran, još radimo na tome. Ali šta je sa njihovom politikom? Oni će vam reći izgovore", rekao je Šac.  

Nadu u stvarne promene daje uloga koju je Fronteks odigrao u upravljanju prilivom ukrajinskih izbeglica u EU nakon ruske invazije prošle godine.

U knjizi otvorenog pristupa o odgovoru EU na raseljavanje velikih razmera Marijana Gkliati, docent međunarodnog prava i prava EU na Univerzitetu Radboud u Holandiji, napisala je:

"Poslednji meseci su pokazali potencijal Fronteksa da evoluira u pouzdanog aktera upravljanja granicom koji deluje efikasno, transparentno i uz puno poštovanje ljudskih prava".

Kako bi odgovorila na vanrednu situaciju, EU je uvela Direktivu o privremenoj zaštiti -- izuzetnu meru za pružanje hitne pomoći onima koji beže od rata. Ove izbeglice koje uživaju privremenu zaštitu imaju pravo na boravišnu dozvolu za vreme trajanja direktive, zagarantovan im je pristup postupku azila, odgovarajući smeštaj, zaposlenje, medicinska nega, obrazovanje i drugo.

"Kao odgovor na ukrajinsko raseljavanje, Fronteks je pokazao dijametralno suprotno lice od kritike ljudskih prava poslednjih godina. Politika EU u toj oblasti se poslednjih decenija okreće oko bezbednosti i obuzdavanja. Kao rezultat toga, upravljanje migracijama je postalo ekvivalentno kontroli granice i odvraćanju mobilnosti. Praksa u vezi sa raseljavanjem iz Ukrajine dovodi u pitanje ovu percepciju. Videli smo da agencija za upravljanje granicama može imati ulogu čak i sa politikom otvorenih granica", rekla je Gkliati za Euronews.

Posmatrači do sada nisu izrazili zabrinutost u vezi sa direktnom ili indirektnom umešanošću agencije u bilo kakvo kršenje ljudskih prava u odnosu na osobe (bilo da su Ukrajinci ili ne) koje beže od rata u Ukrajini. Dakle, u mandatu Agencije ima prostora ne samo za redovno upravljanje granicom, već i za rešavanje kriznih situacija na granicama uz puno poštovanje ljudskih prava, kao i za dostojanstveno i sigurno sprovođenje dobrovoljnog povratka, rekla je Gkliati.

Ipak, ljudi poput Kompa i Šaca nisu zadovoljni obećanjem promene.

Tanjug/AP/Candida Lobes/MSF

Advokati žele da Fronteks odgovara za svoje postupke u slučajevima hiljada ljudi koji umiru na moru ili završavaju u trećim zemljama za koje se smatra da nisu bezbedne.

Glavno pitanje sa Fronteksom, rekao je advokat, „nije o migraciji. Radi se o kolapsu vladavine prava uopšte. Migranti su samo prve žrtve, ali na kraju će to stići i do građana EU“.

Gkliati je rekla da je reforma Fronteksa stvar „promenljive političke volje i dobrih namera“.