Rađanje "američkog bloka" na istoku Evrope: "Kordon" od Baltika do Crnog mora kao brana proboju Rusije i uticaju Kine

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/03/2023

19:48

Rađanje "američkog bloka" na istoku Evrope: "Kordon" od Baltika do Crnog mora kao brana proboju Rusije i uticaju Kine - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Posledice rata u Ukrajini sežu mnogo dalje od granica te zemlje, a više od godinu dana kasnije jasno je i da je ovaj sukob počeo da iscrtava nove geopolitičke mape. Osim što su se i Evropska unija i NATO više okrenuli ka istoku Evrope, gde su i mnoge manje članice konačno dobile svoj glas, sve češće se može čuti i da na ovom kontinentu niče novi blok koji će zapravo da "predvode" Sjedinjene Američke Države.

Baltičke zemlje, Poljska, ali i Rumunija bile bi deo tog bloka, koji bi, kako kažu analitičari, bio vezan vojno-političkom saradnjom. Kako za Euronews Srbija kaže Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije, u kontekstu rata koji je u toku odnos ovih zemalja sa Amerikom mogao bi da dobije nove oblike. Ipak, smatra da je teško da će to biti neki formalni savez.

Reč bi bila zapravo o vojno-političkoj saradnji, a "američki blok" imao bi trostruku funkciju, kaže i diplomata Zoran Milivojević, koji čak tvrdi da je takvo prekomponovanje snaga već u toku. Kako kaže, to bi ličilo na "Inicijativu tri mora" i služio bi da se blokira uticaj Rusije, ali i Kine, kao i da se na kraju ojača pozicija Poljske.

Inače, da nas na međunarodnoj sceni očekuju velike promene već u junu nedavno je pomenuo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Amerikanci prave jedan blok unutar Evrope koji će činiti Poljska, Baltičke zemlje i Ukrajina. Imaćete zemlje koje su veće od Francuske po broju stanovnika, ako tome dodate i Rumuniju, onda taj kvintet ili sekstet postaje najmoćniji u Evropi, a pod direktnim je uticajem Amerike. Mislim da već u junu mora da usledi, pošto Ukrajina neće tako lako pobediti u vojnom smislu. To je gotovo nemoguće, onda očekujem da će dobiti veliki zamah na evropskom putu. Mislim da će biti doneta odluka o hitnom početku pregovora i hitnom ulasku u EU. U samoj Evropi dolaziće do promene političke mape", rekao je Vučić.

"Kordon" na evropskom kontinentu

Pre skoro dve decenije, kako je pisao Forin polisi, tadašnji američki sekretar odbrane Donald Ramsfeld bio je ismejan u Parizu i Berlinu kada je rekao da se centar gravitacije Evrope "pomera ka istoku", dalje od "stare Evrope" kojom dominiraju Francuska i Nemačka. Ramsfeld možda jeste poranio sa svojom izjavom, ali nesumnjivo je da dve decenije kasnije geoplotička mapa Evrope izgleda drugačije.

Uticaj Vašingtona, koji je u istočnim članicama NATO i pre februara 2022 bio veliki, postao je, čini se, još snažniji od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Euronews

"Posle kraja Hladnog rata, Baltičke zemlje, onda Poljska, Češka, to su bile zemlje fundamentalno važne jer je njihova bezbednosna pozicija, ekonomska perspektiva trebalo da bude odnegovana i podržana od devedesetih godina. Neke od tih zemalja su među prvima bile primljene u NATO savez. One su bile prve zemlje u istočnoj Evropi na koje se EU širila i u kontekstu tog bezbednosnog sukoba sa Rusijom, posebno nakon februara prošle godine, te zemlje koje su delimično susedi Rusije i koje su fundamentalno zainteresovane za ishod ovog rata jesu na neki način postale primarni američki saveznici", rekao je Igrutinović.

One nemaju vojne kapacitete ranga Nemačke i Francuske, ali, dodaje, njihove političke veze sa Vašingtonom sigurno da će se nastaviti - pitanje je samo forme.

"Sama reč blok verovatno nikada neće imati formu neke čvrste organizacije. Tu su NATO pakt i EU kao dve važne strukture za tako nešto. Ali, njihova politička veza je potpuno jasna već godinama i ona bi u kontekstu ovog rata mogla da dobije neke nove oblike, čini mi se pre neformalne nego formalne, ali da, odnosi SAD i bar nekih zemalja istočne Evrope su verovatno najvažnija poveznica koja trenutno američku politiku drži prisutnom u Evropi pre svega u onom bezbednosnom smislu", rekao je on.

Milivojević ističe da se takozvani "američki blok" naslanja na strategiju tri mora - Baltik, Crno more, Jadran - koja treba da bude brana proboju Rusije, ali i proboju uticaja Kine.

"To se ustvari naslanja na tu strategiju samo što imamo početni deo, Poljska inače čini jezgro i u samoj EU u nastupu prema Rusiji, baltičke zemlje su takođe tu, a američki uticaj u Poljskoj, Rumuniji i baltičkim zemljama je već od ranije poznat, prema tome, na pomolu je takav jedan blok koji bi imao ja bih rekao trostruku funkciju. Prva bi bila da se dodatno blokira Rusija, što definitivno odvaja Evropu ili bar taj deo od Rusije. Druga funkcija i to je interes Poljske, ona je oduvek bila između dve sile, pa da i ona postane sila, da se kontroliše i Nemačka, nikad Amerika nije stekla puno poverenje u Nemačku zbog nemačkih odnosa sa Rusijom. Treće, kineski uticaj, zaboravili smo na onu saradnju 16 zemalja Centralne Evrope sa Kinom. Ako bi se napravio ovaj blok bio bi cilj suzbijanje i kineskog uticaja", istakao je Milivojević.

Euronews

Podsetimo, u prethodnih godinu dana mnogo se govorilo o Poljskoj koja je krenula putem transformacije od "problematičnog đaka EU" ka tome da postaje sve važniji glas u Evropi. Zemlja koja je danas čvrsto na strani Kijeva, svoju granicu deli sa Ukrajinom, ruskom enklavom Kalinjingrad i Belorusijom i vrlo često je posmatrana kao "bedem" protiv agresije Moskve na istočnom krilu NATO alijanse.

Reč je o članici EU i NATO koja je Ukrajini poslala ogromnu podršku u vidu oružja, a ujedno je i zemlja koja je primila najviše ukrajinskih izbeglica od početka rata. Baš zbog toga, glas Varšave, kako se čini, postaje sve uticajniji, a iako možda ne bi mogla da se posmatra kao centar moći Evrope, Poljska zasigurno ide ka tome da postane i ekonomska, ali i vojna sila.

Članstvo Ukrajine (ne)izvesno

A da li bi ovakav razvoj događaja na kontinentu mogao dodatno da ubrza put Ukrajine ka EU, sagovornici Euronews Srbija nisu u to sigurni.

"Nije realno da se Ukrajina na bilo koji način primi, pa čak i politička odluka je sporna iz prostog razloga što ne postoje elementarne pretpostavke. Ukoliko bi do toga došlo onda se dovode u pitanje principi, standardi i norme kada je reč o politici proširenja, o svemu što stoji u Lisabonskom ugovoru. To vi u ovom trenutku ne možete da primenite da Ukrajinu. Nema elementarnih uslova za tako nešto. Otvorilo bi se pitanje našeg evropskog puta odnosno svih onih normi i standarda koji se prema nama primenjuju ukoliko se ovde napravi ne samo ustupak nego presedan", ističe Milivojević.

Tema proširenja EU na Zapadni Balkan, ističe Igrutinović, postaje deo jedne šire teme. Međutim, postala je važnija na način koji za nas nije "posebno zgodan".

"Ukrajina je dobila status kandidata, u specifičnom je problemu, nju će želeti da pomažu novčanim fondovima, želeće da joj formalno ubrzaju put ka članstvu u EU, ali ja sumnjam da će to uopšte moći da ide brzo i da u tom smislu postoje limiti šta se sa Ukrajinom može uraditi. Čini mi se da ne samo da nema političke volje, realno nema ni političke potrebe trenutno za tim. U tom kontekstu je integracija Zapadnog Balkana malo stavljena u zapećak iako je sama tema evrointegracija postala važnija", zaključio je on.

O tome šta bi se desilo kada bi Ukrajina ušla u EU, za Euronews govorio je i profesor Majkl Kiting sa Univerziteta Aberdin u Škotskoj, koji je ocenio da bi to imalo značajne geopolitčke implikacije, otvarajći put za novu osovinu Varšava - Kijev koja bi zapravo mogla da parira tradicionalnoj osovini Pariz - Berlin.

"Sa starim francusko-nemačkim motorom, koji više nije ono što je bio, sigurno bismo mogli da vidimo veliku promenu u ravnoteži unutar EU", rekao je on za Euronews.