"Centar gravitacije bi se pomerio na istok": Šta bi se desilo kada bi Ukrajina ušla u EU

Komentari

Autor: Euronews, Joshua Askew

25/03/2023

16:00

"Centar gravitacije bi se pomerio na istok": Šta bi se desilo kada bi Ukrajina ušla u EU - Copyright AP/Thibault Camus, Libkos, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Izmučena dubokim stukturalnim problemima, pa još uz invaziju Rusije, moglo bi proći dosta vremena dok Ukrajina ne postane deo evropske zajednice. Ipak, njeno priduživanje EU, uveliko je tema. Među analitičarima i političarima besne debate o tome šta bi moglo da znači kada bi se zemlja u ratnom stanju pridružila evropskom bloku.

Njen geografski značaj je pak, nesporiv. Reč je o zemlji u kojoj živi oko 40 miliona ljudi, pa bi Ukrajinu to rangiralo na peto mesto po veličini kada su u pitanju zemlje evropske zajednice, piše Euronews.

Naime, kako objašnjava profesor Majkl Kiting sa Univerziteta Aberdin u Škotskoj, to bi imalo značajne geopolitčke implikacije, otvarajći put za novu osovinu Varšava - Kijev koja bi zapravo mogla da parira tradicionalnoj osovini Pariz - Berlin.

"Sa starim francusko-nemačkim motorom, koji više nije ono što je bio, sigurno bismo mogli da vidimo veliku promenu u ravnoteži unutar EU", rekao je on za Euronews, dodajući da sa druge strane, ovako sama, Ukrajina ne može da bude "veoma moćna".

Kisting navodi i da bi proširenje EU moglo dodatno da optereti jedinstvo i koheziju kluba koji broji 27 članova.

"Što EU postaje veća, to postaje i teže donositi odluke i učestovati u kolektivnoj akciji", objašnajva Kiting.

Suština je i u tome što već unutar same Unije postoje sukobi između zapadnih i južnih, istočnih i severnih država, ponajviše oko prirode bloka i njegovih ciljeva.

Primer za to su relativno nove članice, Mađarska i Poljska, koje su se bloku pridružile 2004. godine. One su bile poseban trn u oku Brisela koji ih je sankcionisao zbog podrivanja vladavine prava i demokratije.

Još jedan faktor je važan - novac. I pre rata, Ukrajina je bila jedna od najsiromašnjih zemalja u Evropi. Njen BDP u 2021. godini, po glavi stanovnika, bio je oko 4.451 evro, što je više od deset puta manje od naprednih evropskih ekonomija kao što su Velika Britanija, Franuska i Nemačka.

Prema Džolionu Hauvortu, profesoru evropske politike integracija, tako "izubijane i izlomljene zemlje koštala bi veliku svotu novca". To bi, kaže, moglo dodatno da optereti finasijere EU koji bi eventualno preusmerili sredstva od siromašnijih država članica, kao što su Poljska, Grčka, Mađarska i Rumunija, ka Ukrajini.

"U pitanju je deo normalnog procesa prilagođavanja. Gube sredstva jer se razvijaju", rekao je on.

Pitanje migracija

Na duge staze, članstvo u EU, Ukrajini bi moglo da donese ekonomske dobitke, posebno kroz privlačenje stranih investicija. Takođe, da bi postala članica EU, Ukrajina bi bila u obavezi da ispuni i određene kriterijume što bi značilo da bi morala da se pozabavi duboko ukorenjenim strukturalnim pitanjima, kao što je korupcija koja se smatra "endemskim zlom" u ovoj zemlji.

Međutim, Kiting kaže da ne treba generalizovati stvari i ukazuje na to je članstvo u EU takođe povećalo i regionalnu nejednakost. Na primer, oni koji žive u oblasti litvanske prestonice Vilnjusa imaju BDP po glavi stanovnika tri puta veći nego u najsiromašnjem regionu zemlje.

Slično bi moglo da se desi i u Ukrajini, smatra Kiting. Sa investicijama koncetrisanim oko Kijeva, kaže, region na istoku, gde su inače povećane "ekonomske tenzije", bio bi još više "ekonomski marginalizovan".

"Zbog toga bi morala da bude uspostavljena politika koja bi značila da u toj zemlji nema previše podela kada su u pitanju ekonomija i bogatstvo", rekao je.

Hauvort kaže da su migracioni tokovi iz Ukrajine u bliskoj budućnosti "gotovo neizbežni".

Svaki masovni priliv ukrajinsikih radnika rizikuje stvaranje moguće političke reakcije u postojećim državama članicama - bez obzira na njihov ekonomski doprinos.

On je naveo da je Velika Britanija ranije bila jedna od retkih ekonomski uspešnih zemalja koja nije ograničila broj istočnoevropskih radnika, ali je zato imigracija postala sporno pitanje u okviru glasanja za Bregzit.

Kiting dodaje da je činjenica da su ovakvi radnici svakako bili traženi i pre rata.

"To se događalo i ranije. Poljska je bila ispunjena Ukrajincima i pre rata. Tržištima rada u zapadnim zemljama su potrebni ovi radnici. Ono što je svakako činjenica jeste da ekonomija i politika nisu baš uvek u skladu", rekao je.

Koji su limiti Evrope?

Esejista Džermi Klif u tekstu za Nju Statesmen, britanski politički časopis, tvrdi da bi ostavljanje Ukrajine "na hladnom" bilo opasno, što bi moglo da dovede do novih sukoba.

"Zamislite Ukrajinu strukturno i industrijski iscrpljenu u godinama rata: ekonomija je sklerotična, ulaganja oskudna, njeni birači i lideri ogorčeni na EU koja nije ispunila svoja obećanja. U poređenju sa ovim scenarijem, izazovi brzog proširenja EU ne izgledaju baš tako nepremostivi", rekao je.

Dvadeset dva odsto Ukrajinaca želi da se pridruži klubu do 2030. godine, rezultati su ankete Kijevskog međunarodnog instituta za socijologiju. Pre sukoba, samo 67 odsto je reklo da bi glasalo "za" na referendumu o članstvu.

Hauvort kaže da debate oko članstva Ukrajine u EU na kraju pokreću duboka egzestencijalna pitanja o samom bloku.

"Proširenja stalno dovode u pitanje razlog zašto to radimo. Koja je svrha daljeg širenja? Ukoliko uzmete tu logiku, EU može samo da nastavi da se širi, a onda to izmiče kontroli", dodaje.

Ponovo je ukazao na "nerazrešene podele" među državama članicama o tome šta Unija zapravo predstavlja, rekavši da je to putovanje u nepoznato, bez jasne svrhe.

"Nekada nismo definisali naše odredište. Jednostavno smo rekli da je to nešto ka čemu idemo. Mislim da sa potencijalnim članstvom Ukrajine moramo da imamo mnogo jasniji odgovor na to pitanje: koja je svrha svega ovoga", zaključio je Hauvort.