"Snažna politička poruka": Šta Srbiji donosi zaključak Evropskog saveta u kom ima reči i o sporazumu iz Ohrida

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N.Z.

24/03/2023

13:41

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U zaključcima sinoć završenog Evropskog saveta, pozdravlja se, između ostalog Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova* i Srbije, kao i njegov implementacioni aneks. Samim tim što je reč o dokumentu iza kog stoje i evropske institucije, ali i lideri zemalja članica, znači da će svi oni sada od Beograda i Prištine tražiti da krenu ka implementaciji svega što je dogovoreno, a ujedno implementacioni plan postaje i deo evropskog puta Beograda i Prištine.

U zaključcima posle sastanka Evropskog saveta, u tački pod rednim brojem 25, koja se odnosi na Beograd i Prištinu, navedeno je da je sporazum postignut kao integralni deo njihovog evropskog puta, a dve strane su pozvane da svrishodno i u dobroj veri implementiraju obaveze.

Kako javlja dopisnica Euronews Srbija iz Brisela, izvesno je da će dijalog Beograda i Prištine biti tema i u narednom periodu i da će se razgovarati o implementaciji onoga što je dogovoreno u Ohridu. Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je pre početka Evropskog saveta da je "bilo kakav pokušaj da se preispita sporazum ulazudan".

"Sporazum je dogovoren, treba da bude implementiran i nema prostora za biranje šta će se ispuniti. On je celovit, svi njegovi delovi treba da budu sprovedeni, na celokupan način. Mi ćemo blisko pratiti ko ga sprovodi, a ko ne i savetovao bih im da ne upiru prstom u bilo koga, već da rade svoj posao", rekao je Borelj.

Podsetimo, u intervjuu za Euronews Srbija, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak istakao je da ne postoji neki tačan redosled kojim će se ispunjavati obaveze iz sporazuma, ali da je svakako važno da se sa implementacijom krene korak po korak.

Subotić: Nema prostora ni za Beograd ni za Prištinu da ne implementiraju ono što je dogovoreno

Govoreći za Euronews Srbija, Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da je Evropski savet najviše političko telo EU i da su njihove odluke obavezujuće. Dodaje da činjenica da su oni pored fokusa na Ukrajinu našli vremena da se bave i pitanjem odnosa Beograda i Prištine daje neverovatnu političku težinu i snagu ovom pitanju.

"Bez sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine nema evropske budućnosti ni za jednu ni za drugu stranu. U tom pogledu, u kontekstu ovih geoplotičkih promena, SAD i EU su intenzivirale svoje diplomatske aktivnosti da se dođe do određenog napretka u normalizaciji. Dakle, ovo što je dogovoreno u Ohridu kao implementacioni aneks sporazuma iz febrarua je pre svega međukorak koji treba da vodi ka sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu", rekao je on.

Kako kaže, u februaru je Evropski savet izričito naglasio da mora doći do te vrste sporazuma sa naglaskom na Zajednici srpskih opština. Sada je na Evropskom savetu je da u svom zvaničnom formatu konstatuje napredak u normalizaciji odnosa i da zapravo reafirmiše ono što piše u aneksu, a to je da će ovaj sporazum predstavljati deo pregovaračkog okvira dveju strana.

"Znači da bilo potpisa ili ga ne bilo, EU je ta koja se obavezala da će, a sad imaju najvišu političku podršku na nivou Evropskog saveta, držati obe strane odgovornim za implementaciju ili nedostatak implementacije dogovorenih tačaka. Drugim rečima, zacementiran je dogovor sa političkog stanovišta i sa stanovišta Srbije predstavlja jedno od ključnih merila za njen dalji napredak, a svi znamo da poglavlje 35, pored spoljne politike i vladavine prava, predstavlja blokirajuće poglavlje. Nema prostora za Srbiju, a naravno ni za Beograd ni za Prištinu, da ne implementiraju ono što je dogovoreno, pogotovo što je u aneksu dogovoreno da se u roku od mesec dana oformi zajedno telo za nadgledanje implementacije", istakao je Subotić.

Kako ističe, zaključak Evropskog saveta nije samo deklarativan, već i najsnažnija moguća politička poruka, ali i opomena.

"U tom kontekstu sada je na Savetu EU, Opšti savet se time bavi, na njima je da sada izglasaju u kontekstu Beograda revidiranje poglavlja 35, kako bi to dakle postalo i zvanično merilo za dalji napredak Srbije ka EU. Borelj je već izvestio Savet pre nekoliko dana o tome, sada je to samo pro forme proceudra, koja ne znam koliko će tačno trajati, ali imajući u vidu da je Evropski savet ovo odobrio, Ohrid, ono je politički obavezujuće od ovog trenutka, nezavisno kada će sam Savet to da pravno reguliše", naglasio je Subotić.

I koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković za Euronews Srbija ističe da pitanje dijaloga Beograda i Prištine sada najdirektnije moguće postaje vezano za pregovarački proces što do sada nije bio slučaj.

"Evropska služba za spoljne poslove koja je do sada pratila ceo proces normalizacije, ona nije izveštavala Evropsku komisiju i Evropski savet po merilima u okviru poglavlja 35, već samo o tom progresu u pregovaračkom procesu tako da sada mora da se uspostavi jedan interni mehanizam unutar EU da se to osigura", rekla je ona.

O čemu se još razgovaralo u Briselu?

Svakako dijalog Beograda i Prištine i ohridski sastanak nije bio glavna tema jučerašnjeg saveta. Kako javlja dopisnica Euronews Srbija, razgovaralo se o migracijama, zaštiti životne sredine, ekonomiji, energetici i naravno situaciji u Ukrajini.

Iako nije bilo na agedni i predviđeno deluje da se najviše razgovaralo o tome da se od 2035. više ne prozvode novi automobili koji će imati motore sa unutrašnjim sagorevanjem, nego da se pređe na električne automobile i pomalo neočekivano bila je žustra debata po tom pitanju, imajući u vidu da zemlje članice nemaju jednak stav po tom pitanju a da su na neki način praktično podeljene u dve grupe - Nemačka se protivi tom usvajanju, sa druge strane Francuska okuplja grupu zemalja koje instituraju na tome.

Druga važna tema bili su odnosi EU i Kine, španski premijer Pedro Sančez najavio je posetu toj zemlji i razgovaralo se o tome kako bi u budućnosti trebalo razvijati odnose sa Kinom.

Na redu je bila i Ukrajina, a prisutnima se obratio i ukrajinski predsednik Volodmir Zelenski, koji se zahvalio Evropi ali tražio i da se ubrza isporuka naoružanja, tražio oštrije sankcije za Moskvu i ubrzanje puta Kijeva u EU.