Protesti u Francuskoj sve nasilniji, Makron odlučan da ne popusti: Šta donosi sličnost sa pobunom "žutih prsluka"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

24/03/2023

22:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Nedeljama na ulicama francuske prestonice i drugih većih gradova širom zemlje građani protestuju zbog odluke vlade da reformiše penzioni sistem. Ove nedelje protesti su postali i nasilni, što je francuski predsednik Emanuel Makron oštro osudio i poručio da neće popustiti pred nasiljem.

Penzionom reformom povećava se starosna granica za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, a zakon je usvojen zahvaljujući članu Ustava koji omogućuje Vladi da u određenim slučajevima o propisu ne glasa parlament. nakon Makronove odluke da zaobiđe parlament i nametne zakon bez saglasnosti građana protesti su se intenzivirali, a na ulice je izašao veliki broj mladih ljudi koji su svoj bes usmerili na predsednika koji je, kako kažu, pretnja francuskim institucijama i francuskoj demokratiji upravo zbog načina na koji rukovodi ovom krizom.

Policija je u prestonici bacila suzavac na demonstrante, a u Lorijenu, na zapadu Franuske, projektili koje su bacali demonstranti izazvali su manji požar u dvorištu policijske stanice.

Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije za Euronews Srbija kaže da, iako nije počelo tako, sada protest sve više liči na "žute prsluke".

"Kada su krenuli ovi protesti oni su bili sporadični, manjeg inteziteta i nisu obuhvatali tako široke socijalne grupe i toliko sindikata. Sada kada posmatramo francuski sindikati su uključeni u ovaj štrajk, ali ono što ove proteste čini bliskim "žutim prslucima" jeste ne samo brojnost već i to što imamo prve veće incidente između onih koji traže povlačenje zakona i policije. Ovaj period sad se ne neki način čini odlučujući u tom smislu šta će biti efekat i krajnji rezultat ovih protesta i da li će oni koji ne žele da idu sa 64 godine u penziju uspeti to da realizuju", kaže ona.

Međutim, ona ističe i da ukoliko ovi protesti budu nasilni mogu doživeti istu sudbinu kao "žuti prsluci", gde se pokazalo da su kada su postali nasilni izgubili pristalice.

Šta je član 49 Ustava Francuske koji je dodatno naljutio građane?

Građani kažu da ostaju na ulici i da se protesti nastavljaju dokle god Makron ne odustane od svog projekta. Za njih je realizacija ovog projekta mimo parlamenta neprihvatljiva.

Međutim, ovo nije prvi put da se zakon usvaja bez glasanja. Kolaković objašnjava da je to urađeno u skladu sa članom 49 Ustava Francuske koji je donet još 1958. godine.

"Ovaj član je od 1958. do danas upotrebljen 92 puta. Ako posmatramo Vladu Elizabet Born koja traje deset meseci ovo je 11 upotreba ovog člana, međutim bilo je i vlada koje su to upotrebile 27 puta, ali bile su i vlade koje nijednom nisu upotrebile ovaj član", kaže ona.

Dodaje da uvek uz upotrebu ovog člana ide i provera poverenja same vlade i ukoliko vlada prođe proveru i taj član može da bude upotrebljen, što je i ovoga puta bio slučaj.

Penziona reforma neophodna?

Komentarišući odlučnost Makrona da ovaj zakon bude usvojen, kaže da je penziona reforma bila bitna i njegovim prethodnicima, ali su odustajali jer je uvek bilo pitanje da li će osvojiti naredne izbore.

"I sam Makron je u svom prvom mandatu želeo da sprovede ovu reformu, ali tu je bila i kriza sa "žutim prslucima" kasnije i korona i sanitarna kriza i to je negde bilo nemoguće izvesti. Sam Makron je rekao da je ovo njegov drugi mandat što znači da on ne može dalje da se kandiduje za predsednika. To mu daje jedan okvir i verovatno i sam želi da ostavi nešto u šta čvrsto veruje", ističe Kolaković.

Prema rečima Kolaković, jedna nezavisna komisija koja je formirana od stručnjaka procenila je da francuski penzioni fond neće moći da izdrži u budućnosti da isplaćuje penzije, jer će biti veći broj onih koji su penzioneri nego onih koji će raditi i proizvoditi novac za penzije.

"Interesantno je da je ta komisija donela zaključke koji su sada argumenti druge strane koja je odgovorila predlogom da najbogatiji budu ti koji će podneti teret u smislu većih poreza. Napravljene su i liste 10 najbogatijih Francuza i koliko su u poslednje tri godine uspeli svoje bogatstvo da uvećaju. To su milijarde evra u pitanju i u tom spektru svi oni koji rade jako puno za male pare govore o tome da ne mogu raditi do 64 godine", objašnjava sagovornica Euronews Srbija.

U videu na početku teksta pogledajte opširnije o ovoj temi ali i o Samitu u Briselu na kojem su lideri zemalja članica EU odobrili paket pomoći u municiji za Ukrajinu, efektima posete kineskog predsednika Moskvi, Donaldu Trampu i najavama njegovog hapšenja, ali i o tome kako je zakon o azilu uzdrmao Veliku Brotaniju i to do te mere da je čak doveo do sukoba BBC-a i njihovog voditelja i čuvenog fudbalera Gerija Linekera.