Igre 
Makron u središtu gneva demonstranata zbog penzione reforme: Može li da "preživi" najveći izazov još od "žutih prsluka"
Komentari22/03/2023
-10:43
Francuski predsednik Emanuel Makron nalazi se pred ozbiljnim izazovom kada je u pitanju poverenje javnosti. Protesti širom zemlje protiv penzionih reformi i dalje ne prestaju nakon što je iskoristio, po nekima kontroverzno, posebno ustavno ovlašćenje po Članu 49.3, koje mu dozvoljava da naloži Vladi odobravanje nekog zakona bez glasanja u parlamentu.
Nekoliko minuta pre nego što je trebalo da u donjem domu francuskog parlamenta usledi glasanje o penzionoj reformi koja, između ostalog, podiže starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, francuski predsednik odlučio je da ipak preskoči glasanje.
Protesti širom zemlje su trajali danima pre ove Makronove odluke, a nastavili su se i nakon nje. Radnici su štrajkovali pa je tako Pariz nakratko bio praktično "paralisan", a u pojedinim trenucima demonstracije su postajale i nasilne, pa je bilo sukoba sa policijom i paljenja smeća po ulicama.
Predsednik je pravdao korišćenje posebnog ovlašćenja time što je rekao ministrima u vladi da su "finansijski rizici preveliki" ukoliko zakon bude odbijen u parlamentu, prema izveštajima sa Jelisejskih polja na koja se poziva list "Politiko".
Francuska opozicija je upotrebila veoma oštre reči kako bi opisala potez Makrona i premijerke Elizabet Born, izveštava reporterka Euronewsa iz Pariza.
"Rekli su da je dvojac otišao 'predaleko' aktivirajući ustavni mehanizam da usvoji zakon bez saglasnosti Kongresa, i bez izjašnjavanja poslanika u parlamentu. Mnogi poslanici su ovo nazvali 'pretnjom po demokratiju'. Činjenica da je Makron zaobišao parlament, prema mišljenjima opozicionih poslanika, 'pokazuje njegove stvarne tiranske tendencije', i opozicija nametnuti zakon naziva 'beskorisnim i nepravednim'", izveštava reporterka.
Dodaje i da je francuska premijerka rekla kako je odluka bila "teška ali vitalna za funkcionisanje francuske privrede".
Povezane vesti
Očekuje se da će podizanje starosne granice biti okidač za još veće nemire u danima i nedeljama koje dolaze, a prema istraživanjima javnog mnjenja 70 odsto glasača u Francuskoj je reklo da je protiv penzione reforme, i obećalo da će to pokazati i na ulicama, navodi reporterka Euronewsa.
Da li je reforma opravdana?
Aktuelnu krizu u Francuskoj mnogi posmatrači upoređuju sa protestima "žutih prsluka" kada je takođe veliki broj ljudi bio na francuskim ulicama demonstrirajući protiv vlade 2018. i 2019. godine.
Makronov stav da je ovakva reforma bila neophodna kako bi se izbegla finansijska propast zemlje, možda i nije sasvim bez uporišta - prema trenutnim zakonima, prenosi list "Politiko", najveći deo onih koji štrajkuju, odnosno radnika na železnici i u elektranama, mogu da odu u penziju u pedesetim godinama.
Svake godine, delom i zbog toga, oko tri milijarde evra se izdvoji samo za penzije železničkih radnika, a deficit se pokriva direktno iz državne kase, odnosno od poreza koji plaćaju oni francuski građani koji idu kasnije od njih u penziju.
Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije, ističe da je pitanje opravdanosti Makronove odluke komplikovano, jer zavisi iz kog ugla se posmatra.
"Objektivno gledano, u velikom broju evropskih država se ide u penziju sa 65 godina, a sa druge strane je i činjenica da francusko stanovništvo relativno dugo živi - to su jedni od najdugovečnijih Evropljana. Prema tome, veći su i izdaci za penzije, u smislu da se stvara deficit u penzijskom osiguranju", rekao je Zečević za Euronews Srbija.
Međutim, naveo je on, iako ovi argumenti stoje, postoji i pitanje ideologije.
Tanjug/AP/Lewis Joly
Povezane vesti
"Ovi ljudi koji se bune i kažu da ne žele sa 64 godine da idu u penziju, tvrde da se ne oporezuju dovoljno velike finansijske korporacije, firme i tako dalje, i da bi budžetski deficit mogao tako da se nadoknadi. Tu je, dakle, već reč o ideološkom pristupu - da li želite da stanete na stranu ljudi koji rade, ili na stranu ljudi iz biznisa", ističe Zečević.
"Makron je sam rekao da bi deficit mogao da se nadomesti većim oporezivanjem i bogatih ali i srednje klase, pa je ideološki problem kako rešiti to pitanje. Makron ga je rešio kako je smatrao da treba - nije želeo poreski da napadne ni srendju klasu ni bogate, već je rekao 'živimo duže, treba da radimo duže', i to je njegova filozofija", dodao je sagovornik Euronews Srbija.
Vlada preživela dva glasanja o nepoverenju
Makron nije prvi francuski političar za vreme čije vlasti se pokrenulo pitanje o reformama francuskog penzionog sistema, i svaki prethodni put su takođe izbijali masovni nemiri na ulicama.
Povezane vesti
Od 1995. godine, kada je ministar Alan Župe pokušao da penzioni sistem u državnoj službi približi privatnom, preko Fransoe Fijona koji je nešto slično probao 2003. godine, pa do ministra Erika Vorta koji je 2010. godine hteo (i uspeo) da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine, francuski građani su štrajkovali i protivili se ovakvim promenama, sa promenljivim uspesima.
Poslednji put kada je podignuta starosna granica za odlazak u penziju, sa 60 na 62 godine, talasi demonstracija izveli su više od tri miliona ljudi na ulice Francuske, sudeći prema saopštenjima sindikata (mada zvaničnici daju procene na dosta manje brojeve).
Štrajkovalo se u rafinerijama i naftnim skladištima, što je imalo direktnog uticaja na vozače, ali uprkos naporima radnika nije bilo uspeha - glavna mera, podizanje starosne granice, nije se dovela u pitanje nijednog trenutka.
Tanjug/AP Photo/Lewis Joly
Govoreći o mogućnosti aktuelnih protesta da direktno utiču na povlačenje ili promenu Makronove penzione reforme, Zečević ističe da bi to moglo da se desi "ako dođe do ogromne političke krize, što je namera ovih koji vode proteste".
"Njihova namera je da izazovu veliku krizu i nateraju Makrona da povuče zakon iz političkih razloga. To je ideja, ali je sam način donošenja zakona legalan što se tiče Pete republike. Međutim, sindikati ističu da se nije glasalo o njemu, jednostavno je vlada stavila pitanje poverenja i rekla 'ako ste protiv zakona, oborite nas', to je taj 49.3 član", kaže Zečević.
I zaista, francuska vlada je izazvala ne jedno, već dva pokretanja glasanja o nepoverenju u francuskom parlamentu u vrlo kratkom roku, i oba je "preživela".
U prvom, koje je predvodila mala centristička grupa uz podršku širom levice, bile je 278 glasova za nepoverenje vladi, od 287 koliko je neophodno. Drugo glasanje o nepoverenju, koje je želela da pokrene desničarska partija Nacionalni skup, rezultovalo je sa samo 94 glasa.
Šta može biti rezultat protesta?
Na predsedničkim izborima koji su održani prošle godine, Emanuel Makron je u drugom krugu pobedio Marin le Pen i tako osigurao drugi predsednički mandat. Nepunih godinu dana kasnije, popularnost Makrona opada, sudeći prema istraživanjima javnog mnjenja.
Bez obzira na to što je vlada preživela, pitanje je i kakva će biti sudbina francuske premijerke Elizabet Born, a Makronovo predsednikovanje je nedugo nakon početka drugog mandata već obeleženo novim velikim protestima, nakon "žutih prsluka".
profimedia
Podaci "Politika" pokazuju da je Makronova popularnost u javnosti opala za oko četiri odsto od početka protesta, ali iako je nezadovoljstvo određenog broja građana iskazano kroz izlaske na demonstracije, Zečević ističe da pozicija aktuelnog francuskog predsednika nije time i ugrožena.
"Oni ne mogu da ugroze njega kao predsednika, ali mogu da dovedu do pada režima Pete republike. Kada bi se ti protesti pretvorili u neku vrstu revolucije ili nečega što je kao kod nas 5. oktobar, mogu da dovedu do pada režima", kaže Zečević.
"Ipak, kada govorimo o sadašnjem ustavnom konceptu Francuske, nema šanse da Makron bude ugrožen. Najgore što može da se desi jesu novi parlamentarni izbori na kojima bi Makron izgubio većinu, ali bi on opet ostao predsednik", zaključio je sagovornik Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)