Igre 
Posle naloga za hapšenje Putina iz Haga sve oči uprte u agendu ruskog predsednika - prvi izazov poseta Si Đinpinga
Komentari18/03/2023
-16:03
Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i Marije Lvove-Belove, komesarke za prava deteta u Kancelariji predsednika Ruske Federacije. Postavlja se pitanje koliko je to u ovom trenutku relano, ali budući da nalog za hapšenje Putina dolazi u trenutku kada je kineski predsednik Si Đinping najavio posetu Moskvi, smatra se da će biti zanimljivo videti i da li će na neki način ovo uticati na odnose između dvojice lidera.
Kako se navodi, Putin se sumnjiči da je odgovoran za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva (dece) i protivpravnog preseljenja stanovništva (dece) iz okupiranih područja Ukrajine u Rusiju. Belova je osumnjičena za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva (dece) i protivpravnog preseljenja stanovništva (dece) iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju.
Prisilna deportacija prepoznata je kao zločin pod Rimskim statutom kojim je Međunarodni krivični sud (MKS) osnovan. Rusija je bila zemlja potpisnica ovog statuta, ali se povukla 2016. godine. Ukrajina, sa druge strane, takođe nije zemlja potpisnica, ali je odobrila da MKS istražuje ratne zločine na njenoj teritoriji.
S obzirom na to da Rusija ne priznaje ovaj sud, nema nikakvih naznaka da bi Putin ili Belova mogli da budu isporučeni kako bi im se sudilo u Hagu, ali nalog za hapšenje je ipak značajan, navodi britanski Gardijan.
Pre svega, navodi britanski list, ovim se šalje poruka visokim ruskim zvaničnicima, koji mogu biti podložni eventualnom nalogu za hapšenje u budućnosti, a može i ograničiti njihovo putovanje u inostranstvo jer neke zemlje imaju sporazum o izručenju sa MKS.
AP/Mikhail Metzel
Putin bi, prema trenutnim najavama, trebalo da prisustvuje u Južnoj Africi samitu zemalja članica bloka BRIKS, a pošto Južna Afrika priznaje MKS, smatra se da bi ovo moglo da predstavlja problem za ruskog lidera i da će možda otkazati putovanje.
Generalno gledano, nakon što je izdat nalog za hapšenje Putina, mnogi su pohitali da vide gde će to putovati ruski lider i da li je, kojim slučajem, pod pretnjom da bude uhapšen i izručen. Ipak, stvari nisu baš tako jednostavne.
Povezane vesti
Da li Putin ima imunitet?
Međunarodni krivični sud ne prepoznaje instituciju imuniteta za šefove država kada su u pitanju ratni zločini, zločini protiv čovečnosti ili genocid. Međutim, postoji slučaj u kom je, 2015. godine, upravo Južna Afrika odbila da izruči sudanskog dikatora Omara al Bašira, za čije hapšenje je postojao nalog.
Iz Pretorije su rekli tada da "prema međunarodnom pravu i Rimskom statutu ne vide obavezu za isporučenje aktuelnog predsednika zemlje koja ne priznaje MKS". Bašir je posetio još nekoliko zemalja koje su takođe odbile da ga izruče.
Takođe, kada je bivši čileanski lider Agusto Pinoče uhapšen u Londonu po nalogu koji je izdao španski sudija, pozivao se na imunitet što su Britanci odbijali da priznaju. Ipak, Pinoče je na kraju pušten da se vrati kući, a kao razlog je navedeno da mu je "narušeno zdravlje".
Gardijan navodi da bi nalog MKS za Putinovo hapšenje mogao da ima više simbolički značaj, i da bi neki budući lider u Kremlju mogao da odluči da ipak isporuči Putina Hagu.
Kao primer, britanski list navodi situaciju u Srbiji, kada je premijer Zoran Đinđić 2001. godin, uprkos zabrani suda, naložio izručenje Slobodana Miloševića, rekavši da bi "svako drugo rešenje sem saradnje sa Hagom vodilo zemlju u propast".
Miloševićevom hapšenju, dodaje Gardijan, prethodio je pritisak na Jugoslovensku vladu da će, ukoliko do njega ne dođe, rizikovati da izgube veliku ekomsku pomoć, kao i pozajmice i određene otpise dugova kod međunarodnih ekonomskih organizacija.
Nalog izdat pred Sijevu posetu Moskvi
Još jedna činjenica koja daje dodatnu težinu nalogu za hapšenje koji je MKS izdao protiv Putina, jeste to što je kineski predsednik Si Đinping najavio posetu Rusiji od 20. do 22. marta.
Povezane vesti
Od početka rata u Ukrajini, zapadni saveznici Ukrajine, pre svega SAD, ne gledaju blagonaklono na odnose Pekinga i Moskve, pre svega što je Kina odbila da osudi rusku invaziju na glasanjima UN, iako je u nekoliko navrata rekla da "podržava ukrajinski teritorijalni integritet", prenosi AP.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da smatra nalog za hapšenje Putina "opravdanim, jer je jasno da je počinio ratne zločine", a na pitanje o sastanku Sija i ruskog lidera, rekao je da će "videti nakon što se sastanak održi".
Želja Kine je da bude posrednik u eventualnim mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine, ali Zapad smatra da je Peking jednostavno previše blizak sa Moskvom kako bi mogao da ima kredibilitet za tako nešto.
profimedia
Povezane vesti
Sijeva najavljena poseta Putinu biće prva otkako je kineski lider preuzeo novi, treći mandat na čelu zemlje, a čini se da će služiti dubljem povezivanju dveju zemalja koje su se prošle godine proglasile "prijateljima bez granica".
Nijedna od četiri zemlje koje su pomenute: Rusija, Ukrajina, SAD ili Kina, ne priznaju nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda. Ipak, utisak međunarodne javnosti koji se odnosi na to kako se Rusija i Kina posmatraju, a koji stvara nalog za hapšenje izdat protiv Putina, ne bi trebalo zanemariti, navodi američka agencija.
Produbljivanje "večnog prijateljstva"
Na posetu kineskog predsednika Rusiji, iz Vašingtona i pre naloga MKS nisu gledali previše blagonaklono. Portparol Bele kuće Džon Kirbi rekao je da bi, ukoliko Peking insistira na momentalnom primirju, to bila "ratifikacija ruskih osvajanja", i da bi se to primirje moglo iskoristiti za "pregrupisanje ruske vojske".
Ukrajinski analitičari su, slično američkim zvaničnicima, upozorili na potencijalnu "zamku" koju bi Sijeva poseta Moskvi mogla da predstavlja.
"Moramo da budemo svesni da su ovakvi mirovni pregovori zamka za Ukrajinu i njenu diplomatiju", rekao je za AP Jurij Pojta, šef odseka za Aziju u kijevskoj "Novoj geopolitičkoj istraživačkoj mreži".
Još jedna ukrajinska analitičarka, Natalija Butirska, rekla je da Sijeva poseta "ne predstavlja toliko kinesku želju za mirom, koliko želju Pekinga da igra veliku ulogu u postkonfliktnom rešenju, kakvo god ono bilo".
Svetski mediji preneli su i vest da bi Si trebalo uskoro telefonom da razgovara sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim prvi put od početka rata u Ukrajini, ali o tome, bar za sada, nema nikakvih zvaničnih potvrda.
Tanjug AP/Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File
Sa ruske strane, poseta Sija vidi se kao snažna podrška Kine Rusiji, a jedan od portparola Kremlja, Jurij Ušakov, rekao je da "Putin i Si gaje veoma posebne prijateljske odnose, pune poverenja", pritom govoreći pozitivno o kineskoj mirovnoj inicijativi u 12 tačaka.
U samoj najavi posete kineskog predsednika Moskvi, iz kineskog ministarstva spoljnih poslova rečeno je da "u vreme kada svet ulazi u novi period promena, jer su stalne članice Saveta bezbednosti UN, odnosi ove dve zemlje mogu imati uticaj mnogo izvan bilaterne sfere".
"Ovo je putovanje prijateljsko, sa ciljem da se produbi međusobno poverenje i razumevanje između Kine i Rusije, i da se učvrste politički temelji, kao i temelji u javnom mnjenju, o prijateljstvu dva naroda kroz generacije", dodaje se u saopštenju kineskog ministarstva.
Preporuka za vas
Komentari (3)
Ime
18.03.2023 16:36
Kakvo lupetanje ! Skretanje pažnje sa terorističkog akta nad severnim tokom od strane smerikanaca, ništa drugo.
Vrtlog
18.03.2023 18:14
Moskovija i Haški osuđenik Putin, nama Srbiji su doneli uvek ZLO. Rusku ljubav mi nikad nismo dobili niti imali od nih. Rusi uvek su nas izdali, iskoristili i na nama čak zaradili milijarde. Stvarno je došlo vreme da im kažemo za sva vremena da nas ostave na miru.
IZNOGUD
18.03.2023 23:28
To je sud samo za male zemlje kao što je Srbija...SAD ne priznaje taj sud i mnoge druge zemlje. Evropa baš srlja u propast slepo slušajući SAD...kako će se sve završiti....videće se...Bilo bi zanimljivo videti ko bi to imao smelosti da uhapsi Putina...🤣😂