Igre 
Zeman predložio Srbiju kao posrednika između Moskve i Kijeva: Koja zemlja bi mogla da odigra tu ulogu
Komentari08/03/2023
-07:10
Više od godinu dana od početka rata u Ukrajini pregovora između dve zaraćene strane nema ni na vidiku. Iako ni Rusija ni Ukrajina još nisu spremne da sednu za pregovarački sto, odlazeći predsednik Češke Miloš Zeman izjavio je da bi posrednik za neke buduće pregovore mogla da bude i Srbija. Analitičari nisu iznenađeni tim predlogom, ali imaju podeljena mišljenja kada je reč o šansama Srbije za tahav angažman, dok su saglasni da najviše izgleda za ulogu posrednika ima Turska.
Nedavna izjava Miloša Zemana izazvala je veliku pažnju. On je rekao da se rat u Ukrajini očigledno neće završiti totalnim porazom jedne od strana i da će nastati primirje a posle toga mir. "Tu mora neko da posreduje. Sa aspekta relativno neutralne pozicije, to mogu da budu Kina, Turska, Srbija, Izrael, Austrija ili Mađarska", rekao je Zeman za portal Parlamentarni list i dodao da je o ovim mogućnostima već razgovarao sa austrijskim predsednikom Aleksandrom van der Belenom, kao i predsednicom Mađarske Katalin Novak.
Prva runda pregovora između Rusije i Ukrajine, podsetimo, održana je već nekoliko dana nakon početka invazije i to u Belorusiji. Ni ona, ni nekoliko narednih sastanaka nisu urodili plodom. Nekoliko država i svetskih zvaničnika nudili su se potom da budu posrednici, ali odluke donesene u dijalogu nisu otišle ništa dalje od dogovora oko otvaranja humanitarnih koridora.
Turska već odigrala značajnu ulogu
ekadašnji dopisnik iz Turske Vojislav Lalić rekao za Euronews Srbija, komentarišući Zemanovu izjavu, da je očigledno reč o igrama na svetskom nivou, i da je Turska kao velika zemlja odigrala ulogu na početku. Zahvaljujući njoj je postignut dogovor o izvozu žitarica, što je bilo vrlo značajno za siromašni deo Bliskog istoka i Afriku.
"Taj ugovor ističe sada, i Ankara je vrlo nagažovana da se proudži, učestvovala je i u razmeni zarobljenika između dve starne. Naravno to nije dovelo do rešenja u Ukrajini, ali Erdogan se ne predaje, on je jedan od retkih, a možda i jedini NATO političar koji ima stalne kontakte sa Putinom i Zelenskim. On vodeći, kako kaže, račina o interesima Turske održava odnose sa obe strane, pokušava uporno da ih dovede u Istanbul za pregovarački sto, ali ne uspeva", kaže Lalić.
Turska je, inače, jedina zemlja NATO koja nije uvela sankcije Rusiji, istovremeno osuđuje aneksiju Krima i ne prihvata rezultate referenduma koje je Rusija organizovala u četiri ukrajinske oblasti. Ankara se zalaže i za teritorijalni integritet Ukrajine.
Povezane vesti
"Sa Turskom nije lako razgovarati, i ona je svesna svoje veličine - imaju najveću armiju u NATO posle SAD. Imaju nezamenljiv geostrateški položaj u tom delu sveta. Međutim,mislim da ima tu istine ali vreme će pokazati, mada je teško jer se sada ne zna šta se dešava... mediji u Istanbulu su nedavno otkrili da su se u Ankari sreli šefovi obaveštajnih službi SAD i Rusije. Mediji tvrde da su dobili potvrde od zvaničnika, mada ne i o čemu se razgovaralo. Ima analitičara koji misle da NATO drži Tursku kao rezervni ventil, jer kad tad rat se mora završiti pregovorima, pa bi Turska mogla da bude upravo to mesto", rekao je Lalić.
Sa druge strane, nisu isključene ni druge zemlje koje je Zeman pomenuo. Prema mišljenju Lalića, dobre šanse ima i Izrael s obzirom na to da Tel Aviv ima dobre odnose sa Moskvom, a u pitanju je i strateški saveznik SAD.
Bivši premijer Naftali Benet, podsetimo, jedan je od retkih lidera koji je putovao u Moskvu i sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom od početka invazije, a redovno je održavao i kontakte sa zapadnim zvaničnicima.
"Sigurno je da Izrael kao zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, sa druge strane je saveznik SAD, može da bude dobar kandidat. Mađarska se uvek protivila sankcijama iako ih je uvela kao deo EU, i imala je izdvojen stav uvek. Može da ima poverenje Moskve, pitanje je koliko bi imala poverenje Kijeva. Austrija jeste neutralna zemlja. Oni jesu kao zemlja EU uveli sankcije ali su vojno neutralna zemlja, ne učestvuju u slanju oružja Ukrajini i pokazalo se prošle nedelje da su uprkos kritikama odobrili vize ruskim poslanicima Dume da učestvuju na sastanku parlamentarne skupštine OEBS", rekao je za Euronews Srbija Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Mislim da nijedan predlog nije potpuno neprihvatljiv za Ukrajinu, kaže Mitić. Kijev, dodaje, možda iritira to što neke zemlje poput Srbije nisu uvele sankcije, ili Mađarska koja kritikuje te sankcije, ali ni njihov izbor nije baš neograničen, jer posrednik mora da bude prihvatljiv za obe strane.
"Tu je i Kina koja je nakon ovog predloga možda manje prihvatljiva Ukrajini. Po meni, tu su i Brazil i Indija, zemlje koje su deo BRIKS-a, ali sa druge strane imaju dobre odnose i sa Zapadom. To su zemlje koje su zaista moćne i imaju dobre diplomatije, ali ni te zemlje ne bi ništa mogle bez šire posredničke koalicije koja bi pokušala da taj proces malo pogura, ali ta koalicija i dalje nije stvorena", istakao je Mitić.
Šta je sa Srbijom?
Mitić ističe da ga ne iznenađuje to što je Zeman na spisak zemalja uvrstio i Srbiju. Ipak, on takođe smatra i da Srbija tako nešto ne može sama.
Povezane vesti
"Čini mi se da je to predlog i lista zemalja koja jeste realistična - zemlje koje bi mogle da posreduju jesu one koje su se pokazale kao neutralne u ovom sukobu, iako nisu u potpunosti neutralne, jer neke od njih su uvele i sankcije Rusikoj Federaciji", kaže Mitić.
Primer sa talibanima je, kako dodaje, pokazao da Srbija ima kapacitet za tako nešto,
"Srbija, s obzirom na diplomatsko iskustvo, na spoljnopolitičku orijentaciju koju ima kao zemlja koja je i vojno neutralna i koja vodi multivektorsku politiku zaista može da bude odličan kandidat, ima kapaciteta, kao što smo videli u slučaju talibana, naravno u tom slučaju se radilo više u pružanju usluge domaćina. Sama činjenica da smo za to saznali mnogo kasnije govori da smo dobro odradili posao. Ne verujem da ni sada možemo sami da budemo posrednik, ali Srbija može da bude važno mesto za pregovore i da doprinos, i mislim da bi to i te kako značilo i Srbiji u smislu jačanja njene spoljnopolitičke pozicije", rekao je on.
Povezane vesti
Sa druge strane, Lalić smatra da su šanse za tako nešto male, a bilo kako bilo, takvi pregovori nisu blizu, te njima njima u prilog ne ide ni dodatna eskalacija na terenu.
"Sukobi se u teoriji završavaju na tri načina - apsolutnom pobedom, što ne izgleda izvesno, primirjem ili mirovnim sporazumom, do kog nećemo doći još dugo. Pretpostavljam da će fokus biti na postizanju primirja, ali je neophodna dobra volja i jedne i druge strane. Od povlačenja iz Hersona, jasno je bilo da se priprema velika bitka i priprema za odbranu od ukrajinske kontraofanzive gde oni uz tenkovsku koaliciju pokušavaju da prodru južno, preseku ruske snage na dva dela i izađu na more. Ako ne uspeju u tome, pitanje je da li će ruska strana želeti pregovore. Zbog stanja na terenu, i dalje smo daleko od pregovora", istakao je Aleksandar Mitić.
Komentari (0)