Igre 
Ko je poslao najviše pomoći i teškog oružja Kijevu: SAD na vrhu liste, a važnu ulogu igraju i komšije "ruskog medveda"
Komentari07/03/2023
-07:10
U svojoj poseti Evropi početkom februara, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poslao je saveznicima jasnu poruku: "Dajte nam, bez odlaganja, borbene avione i teško naoružanje".
"Što pre Ukrajina bude u mogućnosti da dobije moćno oružje dugog dometa, to će pre doći kraj ruskoj agresiji, i vratićemo mir u Evropu", rekao je Zelenski u zajedničkoj izjavi sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcem 8. februara.
Međutim, odluka o slanju oružja Ukrajini, koja nije NATO članica i stoga nije zaštićena klauzulom 5 o kolektivnoj odbrani Alijanse, nailazi na posebne probleme - države moraju da balansiraju između pomoći Ukrajini i rizika od eskalacije sukoba.
Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljska i Nemačka, potrošili su najviše kada je u pitanju vojna pomoć Ukrajini, prema izveštaju Instituta Kil za "Svetsku ekonomiju".
Isti podaci pokazuju da su SAD ubedljivo na prvom mestu, jer je od početka 2022. godine u te sverhe obećano nešto više od 44 milijarde evra.
"SAD su na prvom mestu, niko im nije ni blizu. Mislim da je, u kombinaciji sa ukrajinskom hrabrošću, to razlog zašto Ukrajina i dalje postoji", rekao je za Euronews Bred Bauman, viši direktor u Fondaciji za odbranu demokratija.
Tanjug/Victoria Jones/PA via AP
Prema podacima Instituta Kil, Velika Britanija je na drugom mestu po slanju naoružanja Ukrajini. Podaci pokazuju da je London poslao veliki broj raketa, odbrambenih sistema, oklopnih vozila i drugog oružja Kijevu u prošloj godini, i sve to u iznosu od 2,5 milijardi evra. Sredinom januara, Velika Britanija je postala prva zemlja koja je snabdela Ukrajinu "Čelindžerom 2S", glavnim modernim tenkom sa Zapada.
Povezane vesti
Poljska, koja deli istočnu granicu sa Ukrajinom, prošle godine je poslala 2,4 milijarde evra u vojnoj pomoći, kao i Nemačka.
"Ukazao bih na to da Poljaci imaju veoma važnu ulogu, i generalno baltičke zemlje imaju pozitivnu ulogu u svemu ovome. Veliko je to iznenađenje na istočnom krilu NATO, najbliži su 'ruskom medvedu', pa nemaju iluzija o protivniku", rekao je Bauman.
Mada ne troši toliko mnogo novca kao SAD i UK, Estonija, u odnosu na svoj BDP, šalje najviše vojne i humanitarne pomoći Ukrajini - čak 1,1 odsto BDP.
Premijerka Estonije Kaja Kalas rekla je da će "ako Ukrajina padne, to značiti opasnost i po slobodu u drugim delovima sveta.
"Pomažući Ukrajini da brani svoju nezavisnost, branimo pravo na slobodu i demokratiju svih zemalja, uključujući Estoniju", dodala je Kalas.
Da li su članovi NATO poslali dovoljno oružja?
SAD, Velika Britanija i Nemačka šalju tenkove, a Berlin je dozvolio i drugim zemljama da šalje nemačke tenkove iz sopstvenih zaliha kao pomoć Ukrajini. Međutim, pozivi iz Kijeva na dalje slanje naoružanja ne prestaju.
Ukrajina je pozvala Zapad da pošalje borbene avione. U svojoj poseti Velikoj Britaniji prošlog meseca, Zelenski je to tražio od britanskog premijera, dok je američki predsednik Džo Bajden već "isključio" slanje visokotraženih F-16 aviona u Ukrajinu.
Povezane vesti
"Avioni F-16 bi mogli da pruže niz prednosti za Ukrajinu, u to nema sumnje. Odgovor koji daje Bajdenova administracija jeste da oni trenutno nisu najpotrebniji Ukrajini. Sa tim sam saglasan", naveo ja Bauman.
Umesto toga, Bauman je naglasio da bi NATO saveznici mogli mnogo više da rade na ispunjenju zacrtanih ciljeva po pitanju potrošnje na odbrambene snage.
Tanjug/AP/Olivier Matthys
"Ukazao bih na najnoviji izveštaj NATO o troškovima na odbranu. I dalje većina evropskih zemalja članica nije ispunila u potpunosti svoje obaveze kada je up itanju potrošnja. To je razočaravajuće", kaže Bauman.
Povezane vesti
"Ovde ne kritikujem Evropu, ali imamo najveću kopnenu invaziju na kontinentu od Drugog svetskog rata, veliki napad na evropsku prestonicu, desetine hiljada ljudi gine u nepravednom ratu dok pokušavaju da odbrane svoje domove, a države ne žele da ispune svoje obaveze? Nemamo logistiku. Ukrajini se daje četiri, osam ili dvanaest tenkova. Njima treba na stotine tenkova", dodao je Bauman.
Da li oružje stiže dovoljno brzo?
U februaru je Bajdenova administracija obećala da će poslati GLSDB, sistem sa daleko većim dometom od ukrajinskih artiljerijskih raketa koje su ranije stizale sa Zapada.
Međutim, ne očekuje se da ovo oružje stigne pre jeseni, i stručnjaci se plaše da će to biti prekasno jer se očekuju ključne ruske i ukrajinske ofanzive, koje bi mogle da odrede čak i kraj rata.
"Ako ste Ukrajinac na borbenim linijama, verovatno nećete biti zadovoljni pristupom 'ček je u pošti' koji inostrane zemlje primenjuju kod slanja oružja. Naročito, razlog bi mogao da bude to što ukrajinski vojnici smatraju da su doslovno u borbi za slobodu, za sve nas", istakao je Bauman.
U govoru pred donjim domom nemačkog parlamenta, 25. januara, kancelar nemačke Olaf Šolc najavio je da će Nemačka poslati 14 "leopard" tenkova Ukrajini, i da će dozvoliti drugim zemljama da to učine ako žele.
Berlin je u početku bio neodlučan kada je u pitanju slanje teškog naoružanja Ukrajini, a najviše je namačka vlast bila zabrinuta da bi to moglo podstaći dalje eskalacije sukoba. Umesto toga, u prvom fazama rata Nemci su slali opremu koja nije ubojita, poput vojničkih šlemova.
Tanjug/AP/Daniel Karmann
Nakon teških kritika, naročito od strane ukrajinskog predsednika, ali i pritiska drugih zemalja u Evropi, Nemačka se ipak odlučila na nešto direktniji pristup kada je u pitanju slanje naoružanja Kijevu.
Bauman je podsetio na 2014. godinu i posetu tadašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka američkom lideru Baraku Obami, kada je od njega tražio oružje kako bi se borio protiv separatista koje je Moskva podržavala na Krimu.
U govoru pred američkim Senatom i Predstavničkim domom, Porošenko je rekao da su "ćebad i naočare za noćni vid takođe važni, ali uz pomoć ćebadi se ne može pobediti u ratu".
"On je to rekao zbog toga što Obamina administracija nije htela da pošalje oružje Ukrajini, kako ne bi isprovocirali Putina. Suštinski, želim da kažem da bi trebalo više vremena da provodimo gradeći demokratije, a manje brinući o tome šta bi isprovociralo autoritarne siledžije, koje bi ioanko svakako izvršile invaziju", zaključio je Bauman.
Komentari (0)