Igre 
Pohod na Kijev, opsada Marijupolja i borbe za položaje: Ključne bitke koje su obeležile dosadašnji tok rata u Ukrajini
Komentari25/02/2023
-11:00
Kada je Rusija pre godinu dana započela invaziju, mnogi zapadni posmatrači ukazivali su da je Moskva očekivala da će brzo preuzeti kontrolu nad Ukrajinom. Ipak, Ukrajina je uzvratila čvrstom odbranom, u čemu joj je pomoglo zapadno oružje, a linije fronta dramatično su se promenile otkako su ruske trupe na početku krenule iz nekoliko pravaca.
Nešto pre šest sati ujutru tog 24. februara, ruski predsednik Vladimir Putin objavio je početak, kako je on to nazvao, "specijalne vojne operacije", u cilju "demilitarizacije" i "denacifikacije" Ukrajine. To je bio početak, kako će se ispostaviti, najduže vojne ofanzive na kontinentu još od Drugog svetskog rata.
Godinu dana kasnije, situacija na frontu izgleda mnogo drugačije od one koju su mnogi vojni stručnjaci očekivali i od koje su strahovali. Rusija je prošle godine zauzela neke ključne gradove i strateške luke, a Ukrajina je pokrenula više kontraofanziva kako bi povratili izgubljene teritorije. Ovo su neke od ključnih bitaka za godinu dana sukoba.
Euronews
Kijev
Tokom prvih nekoliko dana rata, ruski konvoji kretali su se ka prestonici Kijevu iz Belorusije. Ruske snage gađale su primarne lokacije, uključujući međunarodni aerodrom Borispil. Do kraja februara, Kijev je bio opkoljen.
Međutim, uprkos dugotrajnim bombardovanjima, ruske snage nisu uspele da preuzmu kontrolu nad glavnim gradom Ukrajine jer su se suočili sa logističkim izazovima kao što je nemogućnost kopnenih snaga da prenesu gorivo, municiju i materijal zbog zakrčenih puteva. Satelitski snimci pokazali su da je ruski konvoj dugačak 40 kilometara zastao nadomak grada.
Glavni napor ruskih snaga u Kijevu bio je usmeren na opkoljavanje grada sa severozapada, zapada i istoka, navodi Institut za proučavanje rata. Međutim, do sredine marta, ukrajinske snage su pokrenule kontranapad. Do 3. aprila Ukrajina je dobila bitku za Kijev, a Moskva je oružje uperila na istok Ukrajine u dugoj fazi invazije.
Kako je za France 24 rekao Sim Tak, analitičar američke vojne konsultantske kuće Fors Analisis, pokušaj Rusije da brzo pobedi je propao jer su Ukrajinci brzo organizovali efikasnu odbranu, iako su bili iznenađeni.
Povezane vesti
Marijupolj
Ruske snage otpočele su 2. marta bombardovanje južne ukrajinske luke Marijupolj, a taj napad trajao je neprekidnih 14 sati što je, kako su tvrdile ukrajinske vlasti, zaustavilo odlazak civila. Tog dana počela je opsada grada koja je trajala nedeljama.
Ukrajinski predsednik nazvao je ovaj grad "srcem ovog rata", a pokušaji ukrajinskih trupa da se probiju kroz opsadu grada nisu završavali sa uspehom. Grad je postao zapravo jedna od ključnih meta ruskih snaga jer njegovo zauzimanje, kako je pisao BBC, stvara kopneni koridor između oblasti pod kontrolom proruskih separatista na istoku Ukrajine i krimskog poluostrva na jugu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Osim uspostavljanja kopnenog koridora, Marijupolj je takođe bio deo Putinovih planova da, prema mišljenju Svetske banke, uguši ukrajinsku ekonomiju.
Pre početka rata to je bio grad sa oko pola miliona stanovnika, inače živahna luka i industrijski centar. Međutim, upravo neke od najupečatljivijih slika ovog sukoba stigle su iz Marijupolja gde su uništena pozorišta, ali i bolnice.
Inače, ukrajinske snage koje su branile grad sastojale se od bataljona Azov, čiji su pripadnici naznačeni kao ekstremno desničarski, a Rusija ih zove "esktremnim nacionalistima", dela Ukrajinske nacionalne garde i 36. brigade ukrajinskih marinaca. I upravo je njihova odbrana u čelečani Azovstal bila u fokusu odbrane grada.
Tanjug AP/AP Photo
Poslednja grupa pripadnika ukrajinskih snaga u Azovstalu predala se ruskim trupama 20. maja, a Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da ruske snage potpuno kontrolišu tu bivšu čeličanu u Marijupolju. Neki od boraca Azovstala su oslobođeni, neki su i dalje u zarobljeništvu.
Harkov
Drugi po veličini grad u Ukrajini doživeo je veliko uništenje od početka rata, kada su moskovske snage ušle iz Belgoroda, ruskog grada udaljenog samo 80 kilometara. Harkov je, kaže Tak, "kapija ka centralnoj Ukrajini" iz moskovske perspektive.
Povezane vesti
Rusi su 24. februara pokušali da zauzmu Harkov u jednom danu, ali je ukrajinska odbrana izdržala mesecima pre nego što je odgurnula Ruse, čak i usred intenzivnih ruskih vazdušnih napada.
"Ova bitka je dokazala da ruskoj vojci reško pada ratovanje u gradovima, posebno u velikim poput Harkova. Urbani rat je jedan od najkoplikovanijih oblika borbe, a čak ni SAD nisu pronašle laka rešenja za izazove koje ono postavlja", rekao je Tak.
Tanjug/AP/Andrii Marienko
Kako ističe, neuspeh Rusije da zauzme Harkov ostaje prilično veiki "poraz" za rusku vojsku jer je tamo poslala "neke od svojih najelitnijih jedinica".
Povezane vesti
Ukrajinske snage pokrenule su 6. septembra veliku kontraofanzivu u Harkovu i ponovo zauzele više od 3.000 kvadratnih kilometara teritorije za manje od nedelju dana. Kako su ocenili analitičari, niz neuspeha na bojnom polju naterao je Putina da 21. septembra objavi prvu mobilizaciju u Rusiji još od Drugog svetskog rata. Kontroverzni nacrt uredbe izazvao je proteste, ali i egzodus muškaraca iz zemlje. Mobilisano je ukupno 300.000 Rusa.
Izjum
A u Harkovskoj oblasti nalazi se Izjum, strateški važan grad koji su ukrajinske snage uspele da oslobode. Ovaj grad označio je donekle i početak borbi za položaje na reci Severski Donjec. Ova reka posmatra se kao prirodna linija razdvajanja između severne i južne Ukrajine - i u svetlu ovog strateškog položaja, borba za njenu kontrolu može da se posmatra kao "velika bitka koja je odlučila tok rata", kaže Tak.
Neuspešni pokušaji Rusije da pređe reku, prvo kod Izjuma u martu, a zatim na raznim drugim prelazima između Izjuma i Lisičanska tokom narednih meseci, u mnogome su doprineli zastoju na frontu. U tom momentu rusko-ukrajinski rat postao je "rat za položaje".
Ponovni neuspeh Rusije da pređe reku stoga naglašava "moć geografije", rekao je Tak.
"Čak i uz svu opremu modernog sukoba, prelazak reke je i dalje veoma složena operacija, koja zahteva savršenu koordinaciju", rekao je on.
Rusi su to naučili na teži način - pretrpevši velike gubitke ljudi i materijala tokom neuspešnih pokušaja prelaska reke, piše France 24.
Severodonjeck i Lisičansk
Severodonjeck i Lisičansk takođe obuhvataju strateški važnu reku i jedini su značajni gradovi u Luganskoj oblasti koji su u maju 2022. godine i dalje bili pod kontrolom Kijeva. Krajem maja, ruske snage su se probijale u centar Severodonjecka sa severa i juga, uprkos žestokom otporu kopnenih trupa i pokušale da zauzmu ovaj strateški grad na istoku.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Severodonjeck, koji se nalazi 143 kilometra južno od ruske granice i u kom je pre rata živelo oko 100.000 ljudi jedan je od nekoliko važnih urbanih centara koji su ležali na putu Rusiji u pokušaju da zauzme čitav region Luganska, što je zapravo ključni cilj moskovske vojske, piše Al Džazira.
Do sredine juna, moskovske snage su preuzele kontrolu nad većim delom grada, a 24. juna ukrajinskim snagama je naređeno da se povuku iz grada.
Guverner Luganska Serhij Hajdaj rekao je za Al Džaziru da su ukrajinske trupe odlučile da se povuku iz Severodonjecka jer su "sve odbrambene strukture bile toliko granatirane i uništene".
"Jednostavno bismo izgubili mnogo vojnika. Povukli smo se dobro i organizovano i bez gubitka borca", rekao je on.
Bitka se onda preselila u Lisičansk, preko reke. Ruske snage i separatisti koje podržava Rusija počele su 25. juna da ulaze u Lisičansk sa juga. Intenzivni vazdušni udari i artiljerija ruskih snaga bili su usmereni na odsecanje Lisičanska. Civilima je naređeno da se evakuišu iz grada, a grad je pao u ruke ruskih snaga 3. jula.
Bahmut
Nakon što su ruske snage u junu i julu zauzele gradove Severodonjeck i Lisičansk u oblasti Lugansk, Moskva je započela nemilosrdnu ofanzivu na grad Bahmut u Donjeckoj oblasti.
Krajem jula, Moskva je ostvarila teritorijalne dobitke oko Bahmuta i Avdijevke. Do avgusta, ruske snage i plaćenici iz grupe Vagner pritiskali su Bahmut uz pojačane vazdušne napade i granatiranja. Do oktobra, ruske trupe su uspele da prodru u severoistočna i južna predgrađa Bahmuta, ali su ih na kraju isterali ukrajinski kontranapadi.
Tanjug AP/Libkos
Bahmut je pre rata imao oko 70.000 stanovnika. Danas u gradu živi oko 2.000 civila, a mnogi preživljavaju u lošim uslovima dok sukob besni. Bitka je praktično od novembra "rovovska".
Do kraja tog meseca, ruske snage napredovale su na južnom frontu Bahmuta, zauzevši naselja kao što je Ozarianivka, selo 15 kilometara jugozapadno od grada.
Čak i tako, prema tvrdnjama Instituta za proučavanje rata u to vreme, malo je verovatno da će ruski napredak proizvesti "efekte na operativnom nivou".
Nedaleko od Bahmuta vodila se borba i za grad Soledar. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da bi osvajanje Soledara preseklo snabdevanje ukrajinskih snaga u Bahmutu i "blokiralo" tamošnje trupe. Moskva je 13. januara saopštila da je preuzela kontrolu nad tim gradom.
Komentari (0)