Direktno s Minjom Miletić: Da li evropski predlog za Kosovo otvara ili zatvara manevarski prostor za Srbiju

Novi sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija u okviru pregovora Beograda i Prištine zakazan je za ponedeljak, 27. februar. Šta donosi francusko-nemački predlog, koji je novi okvir za pregovore, koje su posledice prihvatanja ili neprihvatanja ovog sporazuma i da li rat u Ukrajini ima uticaj na kosovsko pitanje bile su teme o kojima su u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" stavove ukrstili Miloš Jovanović, predsednik Novog DSS-a, i Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana. 

Francusko-nemački predlog, koji je postao novi okvir za pregovore Beograda i Prištine, prihvatile su i sve zemlje članice Evropske unije i SAD, ali se o njegovom prihvatanju u Srbiji i dalje vodi debata iako nisu poznati svi detalji. I dok vladajuće stranke smatraju da treba pregovarati u okviru datog sporazuma, među opozicionim partijama nema saglasja oko stava po ovom pitanju.

Za Miloša Jovanovića, predsednika Novog DSS-a, dokument je neprihvaljiv, jer predstavlja prećutno priznanje nezavisnosti Kosova.

"Ovaj dokument je za nas neprihvatljiv zato što je protivustavan. Uvek se razgovara, ali se ovo ne prihvata. Okvir je takav da se od nas traži da priznamo secesiju Kosova. Ovo je izdaja. Ishod potpisivanja toga je državni udar", stav je Jovanovića. 

Euronews Srbija

Sa druge strane, lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže da nisu apriori protiv predloga.

"Koliko je meni poznato nakon potpisivanja sporazuma kakav god on bio, tek se očekuje period implementacije i verujem da će to potrajati duži period i da ćemo se opet vratiti na početnu tačku koja jeste kamen spoticanja u okviru ovog predloga, a to je formiranje ZSO, nešto što Kurti potpuno neopravdano i politički nasilno odbija", objašnjava Grbić.

Navodi da sa ili bez ovog sporazuma Kosovo neće biti pod kontrolom države Srbije i da zato misli da gubimo vreme na stvari na koje ne možemo da utičemo.

"Ja sam za to da mi svoje uslove formulišemo na pozitivan način, da ne govorimo šta nećemo nego šta je nama potrebno, a to je ZSO na način koji je utvrđen Briselskim sporazumom 2013. godine i da se omogući institucionalna saradnja između države Srbije i ZSO kako bi kroz legalan tok novca, on mogao da bude iskorišćen u prave svrhe, da se reguliše status crkava i manastira, da se obezbedi personalna autonomija i bezbednost ljudi i imovine na Kosovu", navodi Grbović.

Prema njegovom mišljenju proces koji je započet potpisivanjem Kumanovskog sporazuma je nepovratan.

"Onog trenutka kada je Srbija pristala da povuče svoju vojsku, policiju, administraciju sa Kosova, ona je sama sebe razvlastila i odrekla se suvereniteta. Sve što je dalje sledilo je predstavljalo razgradnju države Srbije. Danas na području Kosova ima Srba, ali države Srbije nema gotovo uopšte", navodi on.

Sa druge strane, Jovanović navodi da države Srbije nema puno na Kosovu, ali da je ostala u zdravstvu i školstvu.

"To nije mnogo, ali nije ni malo. Srba je sada ostalo malo, a na nezavisnom Kosovu ih neće biti nimalo. Kako da vratimo Kosovo pod ingerenciju Srbije? Za početak da ne priznamo secesiju. Ja mislim da je proces koji je Grbić opisao tačan, s tim što mislim da nije nepovratan. Smatram da vlast ne veruju da je ta borba svrsishodna i da nemaju snage, želje, volje", kaže on.

Dodaje da se stalno priča o posledicama neprihvatanja predloga, ali ne i o posledicama prihvatanja.

"Imali bismo mnogo manje posledica prihvatanja predloga, ako bi ih i bilo, nego ono što se najavljuje. Formalne sankcije su nemoguće. Sa druge strane posledice prihvatanja su nezavisno Kosovo, nestanak Srba sa Kosova za 10 godina, stvaranje velike Abanije, udar na Republiku Srpsku. Tu je nestabilnost u narednih 50 godina", ističe Jovanović.

Uticaj rata u Ukrajini na kosovsko pitanje

Sagovornici Minje Miletić su saglasni da je nesumnjivo da postoji uticaj rata u Ukrajini na kosovsko pitanje.

"Naravno da rat u Ukrajini utiče na kosovsko pitanje i verujem da smo zbog toga danas u toj situaciji da nam se isporučuje određeni dokument. Verovatno po formuli uzmi ili ostavi, sa možda nekim minimalnim prostorom za korekcije. Utiče i sa ekonomskog aspekta i sa svakog drugog. Sve češće strani investitori i potencijalno novi kontaktiraju svoje ambasade po Srbiji zato što politička klima i te kako utiče na to", kaže Grbović.

Euronews Srbija

Jovanović naglašava da je rat u Ukrajini ubrzao i pojačao pritiske Zapada da "uradimo ono na šta nas oni inače pritiskaju da uradimo, ali dosad to nisu činili takvim intezitetom".

"To je da priznamo secesiju naše južne pokrajine. I sad smo došli do papira koji jeste neka vrsta ultimatuma", navodi on.

Jovanović ocenjuje odluku Srbije da osudi ugrožavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, ali da ne uvede sankcije Rusiji, kao relativno dobru.

"Mislim da nije bilo dobro da se osudi, kako je u rezoluciji navedeno, agresija Rusije. Mislim da je bilo dovoljno da se insistira na poštovanju teritorijalne celovitosti svih država pa i Ukrajine. Dobro je što nismo uveli sankcije", kaže on i dodaje da je ovo suštinski borba za novi svetski poredak.

On smatra da bi za Srbiju bilo mudro da se ne opredeljuje u ovom trenutku jer nema razloga za to.

"Tim pre, i to je suština, što taj isti Zapad koji danas ratuje protiv Rusije je Zapad koji ugrožava i naše najvitalnije interese", kaže Jovanović.

Grbović ističe da bi Srbija bila u sasvim drugačijoj poziciji da je uvela sankcije Rusiji.

"Srbija je mnogo ranije morala da donese tu odluku, ne samo zbog trenutka u kome se sada nalazimo. Upravo zbog tog formiranja novog svetskog poretka čija je izrada već uveliko u toku, linija podele je verovatno nikada oštrija. Mi se nalazimo na onom delu Zemljine lopte i onom političkom spektru koji je potpuno ujedinjen u političkom stavu. Taj politički stav je da to jeste agresija, da se ona mora osuditi i da se mora sankcionisati. Da li je sankcionisanje najefikasnije sredstvo i da li će dovesti do kraja rata to je drugo pitanje, ali to je ujednačen politički stav. Srbija je jedina zemlja u Evropi, ako izuzmemo Beorusiju koja nije uvela sankcije i ja verujem da će nas taj stav skupo koštati", kaže Grbić. 

"Mir u Ukrajini daleko"

I Jovanović i Grbić slažu se da je mir u Ukrajini daleko i da se može očekivati eskalacija sukoba.

"Ništa to dobro ne donosi nikome naročito ne tamo u Ukrajini. Mislim da ceo svet može da bude relativno nespokojan, jer ja ne vidim kako će se ovo sprečiti, odnosno kako će se doći bar u situaciju da možemo da poimamo neku vrstu mirnog rešenja ili barem početak pregovora. Daleko smo od toga. Rusija ne sme da izgubi ovaj rat, to su njeni vitalni interesi, tako ih percipiraju sa pravom ili ne. To je zaista vitalna regija za njih. S druge strane Zapad je očigledno pokazao odlučnost i verujem da neće stati u tome. Osim eskalacije u bližoj budućnosti ne vidim ni pomak, ni 'p' od pomaka ka nekom miru ili ideji da se razgovara o miru", ističe Jovanović.

Da je mir dalje nego što je nekad izgledao smatra i Grbović.

"Tačno je da će ovaj rat potrajati duži vremenski period i da retko kome ovo može da ide u prilog. Rekao bih da je reč o pogrešnoj odluci Rusije da napadne Ukrajinu i sa vrednosnog aspekta, jer je agresija na teritoriju druge države apsolutno neopravdana ni u kom slučaju, a pogrešno je i sa aspekta njihove taktike, verujem da su očekivali mnogo brže i lakše zauzimanje te teritorije i mnogo manji otpor Ukrajine, koja je prinuđena da se brani jer druge opcije nema, i ujednačenu akciju svih zapadnih činilaca", kaže Grbović.