Igre 
Dan posle Samita: Berlinski proces između poruka podrške i kritika zbog gubljenja kredibiliteta Unije u regionu
Komentari06/07/2021
-13:38
Nemačka kancelarka Angela Merkel poslednji put je, pre nego što napusti funkciju na jesen, ugostila učesnike Samita Berlinskog procesa. Nije imala priliku da se sa njima sretne, već je Samit održan virtuelno. Lideri Unije poslali su poruke da žele Zapadni Balkan u EU i govorili su o investicionom planu, dok su se dan posle Samita čule i poruke kritike koje upozoravaju da EU gubi kredibilitet u regionu.
Inicjatorka Samita Angela Merkel je istakla razgovore o napretku regiona na putu ka Evropskoj uniji, naglašavajući da je i u sopstvenom interesu EU da taj proces napreduje. Ukazala je i da je neophodno da se radi dalje na stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta.
Ona je rekla da se ne radi samo o pitanju važnom za budućnost zemalja regiona, već da je to i u interesu EU, da se proces pristupanja podstakne i omoguće pomirenje i prevazilaženje podela.
"Postoje mnogi razlozi, između ostalog i geostrateški zbog čega želimo članstvo regiona u EU", podvukla je Merkel.
Snažnu poruku poslala je predsednica EK Ursula fon der Lajen koja je pozvala na ubrzanje proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan. Ona je u ime Evropske Komisije potvrdila posvećenost saradnji i podršci regionu u oporavku nakon krize koju je izazvala pandemija kovida 19.
U saopštenju Evropske komisije nakon sastanka koji je održan onlajn navodi se da se Brisel fokusira na podršku regionu kroz Ekonomski i investicioni plan koji za 2021. godinu predviđa 500 miliona evra EU investicija u region.
Da je prevazilaženje socijalno-ekonomskog jaza između Zapadnog Balkana i EU presudno za proces proširenja, naglasio je komesar za proširenje Oliver Varhelji.
Vlada Republike Hrvatske
Povezane vesti
"Kroz Ekonomski i investicioni plan donosimo značajne mogućnosti za investiranje u region. Sada je na regionu da ih dobro iskoristi primenjujući svoj puni ekonomski potencijal i uspostavljajući zajedničko regionalno tržište zasnovano na pravilima EU", poručio je Varheji.
Ipak, Samitom je provejavalo i pitanje uzdražnosti nekih članica po pitanju proširenja. Upitana za stav Francuske, Angela Merkel je rekla da ne bi trebalo upirati prstom samo u jednu državu.
"Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je učestvovao na Samitu kao jedan od ranijih domaćina, izjasnio se o pristupnoj perspektivi. Zemlje regiona kažu da im taj proces teče presporo. Postoje teške diskusije kada je reč o otvaranju poglavlja, nekada su neopravdane, nekada opravdane", rekla je ona.
Istakla je da je sa Makronom ranije razgovarala da na Konferenciji o budućnosti EU treba da bude na dnevnom redu i sposobnost Unije da apsorbuje nove članice.
Da li je Unija odlučna da reši probleme na Zapadnom Balkanu?
Upiranja prstom je bilo dan posle samita, ali ne u jednu državu, već u celu politiku EU prema Zapadnom Balkanu. Predstavnici određeniih organizacija, ali i neki glasovi iz same Unije su upozorili da EU gubi uticaj u regionu.
Stiven Blokmans iz Centra za studije evropske politike je naveo da je kredibilitet EU na Zapadnom Balkanu na najnižem nivou i da se ona čini neodlučnom da reši probleme koji postoje.
Paralelno sa virtuelnim samitom održan je i sličan skup na univerzitetu Aspen na kome je rečeno da EU ne uspeva da nagradi napredak Zemalja Zapadnog Balkana, ali takođe da ne uspeva da reši ni probleme koji proizilaze iz odnosa zemalja Zapadnog Balkana.
Povezane vesti
Na skupu je, između ostalih, govorio i Nikola Burazer, programski drektor Centra za savremene politike koji je ukazao na problem medijskih sloboda u regionu. On je rekao da bi EU trebalo da razvije instrumente koji bi to rešili.
Vlada Republike Hrvatske
“Takođe, trebalo bi da nastavi da podržava nezavisne medije, naročito istraživačke, kao i programe medijskog opismenjavanja”, ukazao je Burazer.
Učesnica skupa je bila i Arbeša Ljoha, direktorka Grupe za pravo i političke studije koja smatra da je Uniji potrebna promena strategije koja mora da postane pouzdana, transparentna i zasnovana na vidljivom setu prava.
Povezane vesti
Kramon: Nema opipljivih rezultata
Osim predstavnika Civilnog sektora, kritike je iznela i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon koja ističe da, uprkos tome što mnogi glasovi u regionu traže veću nemačku ulogu, Samit nije doneo opipljive rezultate.
Ona navodi da je inicijalna namera Berlinskog procesa ispunjena dobrim namerma i ambicijama, ali da je to dovelo do neslavnog kraja sa manjkom strateške vizije za region.
Kao loše primere navela je to što još uvek nema vizne liberalizacije za Kosovo, što su Srbija i Bosna i Hercegovina suočene sa vetom i to što je proces prijema Severne Makedonije zaključan. Kako je istakla, sve to nanosi štetu kredibilitetu EU u regionu i građani tih zemalja su frustrirani.
“I to u vremenu kada se EU bori sa drugim interesima koji pokušavaju da ostave svoj znak u regionu”, rekla je Viola fon Kramon.
Kako poručuje, ako se ne bude delovalo konkretnim akcijama, proces će izgubiti na značaju.
“Berlinski proces ne sme da postane alibi za dalje odlaganje procesa proširenja”, poručila je Viola fon Kramon.
Nastavak u oktobru
Nova epizoda u Berlinskom procesu očekuje se na jesen, pošto je Angela Merkel najavila da će Slovenački premijer Janez Janša 6. oktobra pozvati na Samit o Zapadnom Balkanu. Dodala je da će tada biti reči o pristupnim procesima.
“Nadamo se da ćemo postići dogovore o zajedničkom regionalnom tržištu do 6. oktobra", objasnila je ona.
Kako su pisali mediji, glavna tema osmog Samita Berlinskog procesa bila je dalja izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta o kojem su se lideri Zapadnobalkanske šestorke dogovorili na samitu u novembru prošle godine.
To se odnosi četiri temeljne slobode - slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala - na kojima počiva i inicijativa "Mini Šengen", a što bi u celom regionu trebalo da se postigne do 2024.
Komentari (0)