Igre 
Berlinski proces: Podrška regionu kroz 500 miliona evra investicija
Komentari05/07/2021
-18:25
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je danas na ubrzanje proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.
Na samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa Fon der Lajenova je u ime Evropske komisije potvrdila posvećenost saradnji i podršci regionu u oporavku nakon krize koju je izazvala pandemija kovid-19.
U saopštenju Evropske komisije nakon sastanka koji je održan onlajn navodi se da se Brisel fokusira na podršku regionu kroz Ekonomski i investicioni plan koji za 2021. godinu predviđa 500 miliona evra EU investicija u region.
Komisija je pozvala i na dalji napredak u ekonomskoj integraciji regiona kako bi se iskoristile sve koristi od planiranih investicija.
Vlada Republike Hrvatske
"Naš prvi prioritet je da ubrzamo agednu proširenja širom regiona i podržimo naše partnere sa Zapadnog Balkana u njihovom radu na sprovođenju neophodnih reformi za napredak na evropskom put. Naše angažovanje sa Zapadnim Balkanom prevazilazi i to, a Berlinski proces je poslužio kao inkubator mnogih inicijativa koje su sada postale sastavni deo politike EU prema regionu. Zajedno smo postavili put ka održivijoj, digitalnijoj i otpornijoj Evropi", poručila je Fon der Lajenova.
Kako je najavila nemačka kancelarka Angela Merkel premijer Slovenije, predsedavajuće EU, Janez Janša, 6. oktobra organizovati novi sastanak lidera Zapadnog Balkana.
Povezane vesti
Ona je rekla i da će Nemačka od 30 miliona doza vakcina koje je obećala za program Svetske zdravstvene orzacije Kovaks, što je pre moguće tri miliona uputiti u zemlje Zapadnog Balkana
Varheji: Važno prevazilaženje socijalno-ekonomskog jaza Zapadnog Balkana i EU
Komesar za proširenje Oliver Varheji ponovio je da je prevazilaženje socijalno-ekonomskog jaza između Zapadnog Balkana i EU presudno za proces proširenja.
"Kroz Ekonomski i investicioni plan donosimo značajne mogućnosti za investiranje u region. Sada je na regionu da ih dobro iskoristi primenjujući svoj puni ekonomski potencijal i uspostavljajući zajedničko regionalno tržište zasnovano na pravilima EU", poručio je Varheji.
Kao primeri dobre regionalne saradnje, navedeni su uspostavljanje tzv. zelenih traka na graničnim prelazima u regionu koje su omogućile olakšano kretanje robe, kao i inicijativa da se "zelenim koridorm" Zapadni Balkan poveže s Grčkom, kao zemljom članicom.
Ovogodišnji samit bio je i prilika da se obeleži i stupanje na snagu sporazuma kojim se ukidaju cene rominga u regionu.
Sledeći korak u pripremi je klizni put za postepeno ukidanje cena rominga između Zapadnog Balkana i EU, navodi se u saopštenju Evropske komsije.
Dodaje se da je EU donela odluku da partnere sa Zapadnog Balkana uvrsti na listu trećih zemalja za koje bi trebalo ukinuti ograničenja na putovanja, ali i da se obezbedi finansijska i tehnička podrška da se Zapadni Balkan uključi u sitem EU digital kovid sertifikata.
Tanjug/AP/Michael Sohn
Merkel: Proširenje u interesu EU
Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je da je na Samitu o Zapadnom Balkanu, u okviru Berlinskog procesa, koji je danas održan u virtuelnom formatu, razgovarano o napretku regiona na putu ka Evropskoj uniji, naglašavajući da je i u sopstvenom interesu EU da taj proces napreduje, te je ukazala da je neophodno da se radi dalje na stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta.
Ona je istakla da se ne radi samo o pitanju važnom za budućnost zemalja regiona, već je to i u interesu EU da se proces pristupanja podstakne, omogući pomirenje, prevazilaženje podela.
"Postoje mnogi razlozi, između ostalog i geostrateški zbog čega želimo članstvo regiona u EU", podvukla je Merkel.
Rekla je da je bilo mnogo uspeha u proteklim godinama, a kao primer navela početak primene sporazuma o ukidanju naknade rominga, što je od koristi za građane.
Problemi s dijalogom Beograda i Prišine i BiH
Takođe je pomenula i razmenu đaka, kao dobar primer napretka.
Kazala je da se radi na zajedničkom regionalnom tržištu, gde je već ostvaren određeni uspeh, ali još nije postignut dogovor o međusobnom priznavanju diploma i omogućavanju slobodnog putovanja samo uz ličnu kartu. Ističe da će se uložiti sva energija da se i u tome uspe.
Takođe, na skupu, dodala je, bilo je reči i o posledicama pandemije i pružanja pomoći zemljama regiona.
"Svesni smo da još ima mnogo problema koje treba prevazići, kao što su dijalog Beograda i Prištine, te i BiH", rekla je ona.
Novi samit o regionu 6.oktobra
Kazala je da je Nemac Kristijan Šmit prisustvovao današnjem sastanku, i da će on 1. avgusta započeti svoj mandat u BiH kao visoki predstavnik međunarodne zajednice. Vlada Republike Hrvatske
Prenela je da je bilo i niz diskusija između Bugarske i Severne Makedonije oko početka pristupnih pregovora.
Povezane vesti
"Puno toga ima da se radi, rad mora biti nastavljen. Slovenački premijer Janez Janša učestvovao je na Samitu i on će 6. oktobra pozvati na Samit o Zapadnom Balkanu, gde će biti reči o pristupnim procesima. Nadamo se da ćemo postići dogovore o zajedničkom regionalnom tržištu do 6. oktobra", objasnila je ona.
Ne treba upirati prstom u jednu državu
Upitana za Francusku uzdržanost po pitanju pristupnog procesa Merkelova je kazala da ne treba upirati prst na samo jednu državu. Vlada Republike Hrvatske
"Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je učestvovao na Samitu kao jedan od ranijih domaćina, izjasnio se o pristupnoj perspektivi. Zemlje regiona kažu da im taj proces teče presporo. Postoje teške diskusije kada je reč o otvaranju poglavlja, nekada su neopravdane, nekada opravdane", rekla je ona.
Istakla je da je sa Makronom ranije razgovarala da na Konferenciji o budućnosti EU treba da bude na dnevnom redu i sposobnost Unije da apsorbuje nove članice.
"Nije ispravno samo govoriti o jednoj zemlji. Holandija ima niz primedbi, a imamo i mi neke", objasnila je ona.
Merkel je rekla da je sa Makronom imala u proteklom periodu niz bilateralnih susreta, a tako i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i prištinskih predstavnika Hašimom Tačijem ranije, i sada sa Aljbinom Kurtijem. Tanjug/Slobodan Miljević
"Mi smo veoma angažovani da se stvore uslovi za pristupanje EU", poručila je ona.
Upitana kako bi ocenila proteklih sedam godina u vezi Zapadnog Balkana rekla je da su mnogi očekivali brži pristupni proces i da je važno da je Berlinski proces stvorio novi kvalitet saradnje.
"Puno je ostalo da se uradi, ali mnogo je i urađeno", zaključila je Merkel.
Povezane vesti
Brnabić podržala proces
Premijerka Srbije Ana Brnabić učestvovala je na onlajn Samitu lidera Berlinskog i istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.
Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Kurc podsetio EU na obećanja data Balkanu
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc istakao je na Samitu o Zapadnom Balkanu Berlinskog procesa, da EU mora da ispuni svoja obećanja.
"Unija mora da pojača svoje angažovanje, imajući u vidu frustraciju zbog svoje uloge na Zapadnom Balkanu. Moramo ispuniti naša obećanja", rekao je Kurc u vezi pre svega neispunjenog obećanja otvaranja pristupnih pregovora sa Tiranom i Skopljem.
Kurc je izrazio nadu da će doći do napretka pod predsedavanjem Slovenije.
"Austrija će uvek stajati na strani Zapadnog Balkana", poručio je on.
EU je, prema njegovim rečima, potpuna tek kada sve zemlje Zapadnog Balkana budu bile članice EU.
Kurc je ukazao da je neophodno pojačati i saradnju u oblasti borbe protiv ilegalne migracije.
Micotakis: Integracija Zapadnog Balkana u EU strategija Grčke
Integracija zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju bio je i ostao strateški izbor Grčke, pod postavljenim uslovima, izjavio je danas grčki premijer Kirjakos Micotakis na Samitu o Zapadnom Balkanu Berlinskog procesa.
Grčka je, rekao je on, spremna da sarađuje na proširenju inicijative EU Zeleni koridori, koridorima za teretni transport na velike udaljenosti kako bi smanjila uticaj na životnu sredinu između Zapadnog Balkana i zemalja EU, pružajući lak prolazak na svojim granicama sa Albanijom i Severnom Makedonijom, prenela je Ana.
Plenković: Hrvatska podržava nastavak politike proširenja
Hrvatski premijer Andrej Plenković je na sastanku istakao da Hrvatska podržava nastavak politike proširenja, zasnovane na individualnim zaslugama svake države, što je utvrđeno i na Zagrebačkom sastanku na vrhu tokom hrvatskog predsedavanja Saveta EU-a u maju 2020, saopštila je Vlada Hrvatske.
Naglasio je potrebu brzog postizanja konsenzusa o pregovaračkim okvirima za Albaniju i Severnu Makedoniju, kako bi se odmah mogli otvoriti pristupni pregovori, navodi se u saopštenju.
Premijer je posebno istakao potrebu nastavka evropskog puta BiH te sprovođenja ključnih reformi, posebno postizanja dogovora o promenama Izbornog zakona, uz puno poštivanje načela legitimnog predstavljanja sva tri konstitutivna naroda.
Plenković je rekao da je Hrvatska, kao izraz solidarnosti, donirala zemljama jugoistočne Evrope 360.000 doza vakcina protiv koronavirusa.
Sastanak je potvrdio važnu ulogu Berlinskog procesa kao pokretača regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, što je dodatno važno u kontekstu prevladavanja društveno-ekonomskih posledica pandemije kovida-19.
Berlinski proces je inicijativa koja ima za cilj jačanje regionalne saradnje među zemljama Zapadnog Balkana i njihovim evropskim integracijama. Pored zemalja Zapadnog Balkana, uključuje niz država EU (Grčku, Austriju, Bugarsku, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Poljsku i Sloveniju), Veliku Britaniju i Evropsku komisiju.
Inicijativu je 2014. godine pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel.
Fokus današnjeg samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.
Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu..
Četiri sporazuma na stolu
Glavna tema osmog Samita Berlinskog procesa bila je dalja izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta o kojem su se lideri Zapadnobalkanske šestorke dogovorili na samitu u novembru prošle godine.
To se odnosi četiri temeljne slobode - slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala - na kojima počiva i inicijativa "Mini Šengen", a što bi u celom regionu trebalo da se postigne do 2024.
Nemačka zvaničnica je rekla da će biti ponuđeno da se potpišu sporazumi: o slobodnom kretanju sa ličnim kartama, jedinstvenom putnom prostoru za državljanje trećih zemalja, ali i o priznavanju stručnih i akademskih diploma.
Izaslanica za odnose sa Zapadnim Balkanom u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Suzana Šic objasnila je da su na sprovođenju Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište posebno angažovani Savet za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijat Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA).
Konkretni rezultati Berlinskog procesa do sada, prema njenim rečima, su ukidanje naknada za roming na Zapadnom Balkanu koje je stupilo na snagu od 1. jula, proširenje saobraćajne i energetske infrastrukture i njeno povezivanje s koridorima EU i osnivanje Regionalne kancelariju za mlade (RYCO).
Komentari (0)