Leopardi i Abramsi stižu u Ukrajinu, ali nose i rizik od eskalacije: "Nikad se ne zna kako će Rusija zaista da reaguje"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/01/2023

16:41

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Američki Abramsi i nemački Leopardi, jedni pre, drugi kasnije, definitivno će biti poslati u Ukrajinu. Posle dogovora o tenkovima za Ukrajinu, prvo stidljivo, sada sve glasnije počinje da se govori i o borbenim avionima. Moskva na sve to kaže će tenkovi biti uništeni, i da tvrdnja NATO-a da Alijansa nije učesnica sukoba nije tačna. Analitičari napominju da najnovije odluke svakako nose određeni rizik, jer se nikada ne zna da li reakcija Rusije ostati samo na rečima i napominju da dve strane neće sesti za pregovarački sto sve dok budu verovale da mogu da ostvare ciljeve na ratištu.

"Skupi su i teški za održavanje. Idu na mlazno gorivo. Teško je njima rukovati" - to su bili ključni argumenti Penatgona protiv slanja tenkova Abrams u Ukrajinu. Sve se promenilo u sredu 25. januara, kada je potvrđeno da će se 31 američki tenk naći na frontu.

"Odluka je rezultat napornog rada i posvećenosti zemalja širom sveta da bi se odbranio suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. O tome se radi. Da se brani ukrajinska zemlja. Ovo nije pretnja napadom na Rusiju", rekao je američki predsednik Džozef Bajden.

Američki mediji prenose da prosečna obuka traje 22 nedelje, a sada Bajden tvrdi da će SAD obezbediti logistiku. Iako se najavljuje da će obuka ukrajinskih vojnika početi ubzo, tenkovi neće put Ukrajine pre proleća.

Oprezniji tonovi iz Berlina

Ipak bez ovakve odluke Amerikanaca, teško da bi nemački kancelar pristao da pošalje tenkove Leopard 2 Ukrajini. Sada najavljuje slanje 14 Leoparda i dozvoliće njihov izvoz iz partnerskih zemalja. Leoparde će Kijevu uputiti i Norveška, a četiri tenka šalje i Kanada. Ukrajinski vrh inače kaže da im treba 300 komada.

Iz Bundesvera upozoravaju da je slanje Leoparda dobra vest za Ukrajinu ali ne i za Nemačku koja time ugrožava sopstvenu odbranu. Ministar odbrane Nemačke upozorava - "to nije razlog za slavlje".

"Nije to za slavlje, iako bi neki da slave. Svi o tome treba da donesu sopstvenu odluku. Lično, sasvim razumem ljude u Nemačkoj i Evropi koji su zbog toga zabrinuti", rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

Nemačka vodi politiku opreza zbog toga što je ipak mnogo izloženija eventualnom napadu od strane Rusije nego što je to slučaj sa SAD, navodi za Euronews Srbija profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković.

"Praktično, Amerikanci treba da se plaše samo nuklearnog sukoba, ali sa druge strane Nemačka nije toliko daleko u geografskom smislu da ne može da bude konvencionalnim oružjem jednog dana ugrožena. Naravno, oni pažljivo razmatraju takvu mogućnost. Sa druge strane, Nemci takođe ne žele ni da se istrčavaju. Nemačka ima više razloga (istorijskih, ekonomskih, vojnih, unutrašnjepolitičkih) koji traže od kancelara Šolca da pokaže malo strpljenja. Dakle, Nemci su jako oprezni u donošenju odluka jer se boje da ne ostanu izolovani, odnosno da ne budu sami izloženi udaru Rusije", ističe Ivo Visković.

Kako ističe Nemačka se trudi da ostane u okviru onoga što su saveznički odnosi, ne samo sa SAD, već i sa drugim evropskim zemljama.

"I u tom pogledu oni pokazuju doista jednu dozu razuma. Ne zaleću se, ne daju šansu emocijama, pogotovo onim burnim. Pokušavaju da racionalno obrazlože zašto to rade i da uvere da se to radi isključivo zbog pomoći Ukrajini da se odbrani a ne da vodi bilo kakav ofanzivni rat. Sami tenkovi, kao i borbeni avioni se smatraju ofanzivnim, a ne defanzivnim oružjem. Međutim, u ovom trenutku, dok se vodi bitka isključivo na teritoriji Ukrajine, oni su zaista u funkciji odbrane, a ne napada na Rusiju ili bilo koju drugu zemlju", napominje profesor.

Da li je sledeći potez slanje bobenih aviona?

Dok ukrajinski predsednik zahvaljuje na obećanju koje je stiglo na njegov rođendan, kaže da slanje tenkova smatra samo prvim korakom u daljem naoružavanju Ukrajine sofisticiranim naoružanjem. Slično je u intervjuu za Euronews rekao i bivši predsednik te zemlje Petro Porošenko.

"Ako pričamo o tome da li će tenkovi značajno promeniti situaciju na terenu, neće. Možda da su stigli ranije, pre ruske mobilizacije. Sada bi značajni bili borbeni lovci. I to odmah, da ne gubimo vreme. Da obučimo ukrajinske pilote. To nije ofanzivno oružje, štitimo naše nebo”, rekao je Petro Porošenko.

On je kao predsednik pregovarao sa Vladimirom Putinom o Minskim sporazumima. Upitan da li novi razvoj događaja znači da sada nema mesta za pregovore sa Rusijom u bližoj budućnosti, on je rekao da je potreban profesionalni i sjajan pregovarač, odnosno diplomata da sedi prekoputa Putina.

"A ja znam ko je to... Znate li vi?", upitao je Porošenko novinara i dodao: "Iznenađenje. To su oružane snage Ukrajine".

Kako će odgovoriti Rusija?

Na osnovu poslednjeg razvoja događaja, pregovori o primirju za sada nisu ni na pomolu dok se približava godišnjica rata. Tenkovi tek treba da budu isporučeni Ukrajini, a dok se priča i o borbenim avionima, stižu reakcije iz Rusije.

Predsednik Vladimir Putin je rekao "da će evropske zemlje pre ili kasnije povratiti svoj suverenitet, ali da to može potrajati".

"Sovjetski Savez je okončao okupaciju Nemčake. Amerika nije. I formalno i legalno, ostala je na teritoriji Nemačke. I činjenica je, tamo ih puno ima. I sami nemački političari kažu da Nemačka nikada nije bila potpuno nezavisna od II svetskog rata", rekao je Putin. Kada je reč o tenkovima, iz Moskve stižu poruke da će oni "izgoreti".

Upitan da li je Evropa na neki način na prekretnici i koliko rizikuje ovakvim odlukama, Visković napominje da je pitanje rizika svkako uključeno u odlučivanje jer se nikada ne zna kako će Rusija zaista da reaguje.

"Hoće li da preduzme neke konkretne mere ili će se se zadržati na verbalnim protestima. Nije ni malo jednostavno. Neće se sesti za pregovarački sto, sve dok jedna ili druga strana misli da ima šansu da dobije u ovom ratu. To je inače klasični pristup u međunarodnim sukobima, ide se na pregovore onog trenutka kada jedna i druga strana shvate da se vojnim putem ne može ništa više dobiti, već da mora da se traži poliitčko rešenje. Tako će i ovde biti. Oni ljudi koji su od mene više inforamisaniji i iskusniji, kažu da rat može da se produži i da ne znači da će skoro doći do bilo kakvog pokušaja da se vode pregovori, a naročito ne u proleće kada se očekuje velika ruska ofanziva", ističe Visković.

Dodaje da je sada pitanje da li Ukrajinci mogu da iskoriste oružje koje će dobiti, jer je obuka vrlo važna, da sve na kraju ne bi bilo uzaludno.

Takođe, iz Moskve stižu poruke da Zapad postaje sve direktnije uključen u sukob, a na pitanje u kakvom ratu može NATO da se nađe sa Rusijom, sa stanovišta međunarodnih odnosa, profesor Visković kaže da su mogući različiti vidovi rata.

"Jedan od njih je takozvani proksi rat, gde se preko posrednika sukobljavaju dve velike sile - u ovom slučaju SAD i Rusija. Mislim da se to ipak neće dogoditi. Ako se dogodi, to bi mogao da bude uvod u varijantu Trećeg svetskog rata koja bi se mogla završiti nukleranim sukobom. Ja se iskreno nadam da se to neće dogoditi, ali kako stvari idu i koliko je do sada iracionalnosti pokazano sa ruske strane naročito, ne bih se zakleo da se nešto takvo ne može dogoditi", istakao je profesor Visković.