Rat koji je drastično promenio svet i obeležio 2022. godinu: Kijev i Moskva podigli uloge, a kraj sukoba se ne nazire
Komentari01/01/2023
-21:31
Godinu za nama u svim aspektima obeležio je rat u Ukrajini. Iako je prošlo više od deset meseci ni ruska ni ukrajinska strana nisu blizu pobede, a mirovni pregovri odavno su u drugom planu. Ujedinjene nacije procenjuju da je stradalo više od 5.000 civila, dok je broj poginulih vojnika diskutabilan, jer se podaci drastično razlikuju. Zemlju je napustilo ili je intereno raseljeno 15 miliona ljudi. Kraj sukoba se ne nazire, kaže istoričar Aleksandar Životić za Euronews Srbija i ističe da je ovo pored oružanog i informacioni, energetski i ekonomski rat koji je značajno promenio svet.
Kako je sve odvijalo? Mada se nedeljama govorilo o mogućem ruskom napadu, sirene za vazdušnu opasnost 24. februara iznenadile su stanovnike Kijeva i drugih ukrajinskih gradova. Ruska pešadija se iz pravca Senkivke uputila ka Kijevu, a sa Krima krenula ka Hersonu. Sa Azovskog mora su stigli vojnici u želji da se zauzme Marijupolj. Dočekao ih je otpor kakav nisu očekivali.
Svet su obišle slike opsežne opsade čeličane Azovstalj, masovnih grobnica iz Buče i Irpina. Evropa je bila puna ukrajinskih izbeglica, a najveći teret preuzela je susedna Poljska.
U septembru Moskva organizuje ilegalne "referendume" u Donjecku, Lugansku, Zaporožju i Hersonu o pripajanju Rusiji. Vladimir Putin ih formalno proglašava ruskim teritorijama. Međutim, uprkos aneksiji, ukrajinska vojska uspešno ulazi u Herson, a ruska se povlači na istočnu obalu Dnjepra.
U središtu pažnje je i nukelarna elektrana Zaporožje. Obe strane optužuju jedna drugu za provokacije i granatiranje, a svet strahuje od mogućih posledica.
S približavanjem zime, počeli su ruski napadi na energetsku infrastruktutu Ukrajine. Božić je proslavljen u mraku i hladnim stanovima. Istovremeno, sve češće granate padaju i na ruske gradove, kako u blizini granice, tako i duboko unutar Rusije. U Ukrajinu stiže sve savremenije naoružanje, što se oseća i na terenu, dok Rusija u napadima koristi iranske dronove.
Rat je doveo do nekoliko neočekivanih događaja. Ukrajina je dobila status kandidata za članstvo u EU, a Švedska i Finska će postati članice NATO-a. Pregovori su još na dugom štapu. Od prvih u Istanbulu u martu nije se mnogo odmaklo, mada je Turska uz UN ispregovarala sporazum o izvozu ukrajinskog žita.
U proteklih deset meseci Rusiji je uvedeno devet paketa zapadnih sankcija. Evropska unija zarbanila je uvoz nafte i ograničila cenu gasa, doduše sa izuzecima. Rusija je obustavila ili smanjila dotok gasa nekim evropskim državama. Obustavljen je Severni tok 1.
Godina se završila istorijskom posetom predsenika Volodimra Zelenskog Vašingtonu, njegovim prvim odlaskom u inostranstvo od početka rata. Odobren je paket pomoći od 45 milijardi dolara i slanje raketnog sistema Patriot. Rat se nastavlja, a dužinu i ishod teško je predivideti.
"Svet se drastično promenio od početka rata"
Svet se drastično promenio od kada je počela ruska invazija, napominje istoričar Aleksandar Životić i dodaje da je malo ko očekivao, kada je rat počeo, da će ovoliko da traje.
"Malo ko je očekivao da će ‘specijalna vojna operacija’, kako je nazvana sa ruske strane, teći sa ovoliko problema. Malo ko je očekivao, čak i na Zapadu, da će otpor ukrajinske armije i čitave urkajinske države i društva biti na ovom niovu. Tako da se posle 10 meseci ratovanja ušlo u jednu situaciju gde se prosto kraj sukoba ne nazire", istakao je Životić za Euronews Srbija.
Kada je reč o stanju na frontu, navodi da se Ukrajina posle prvobitnog šoka stabilizovala i da je u međuvremenu dobila snažnu ekonomsku, materijalnu i iznad svega vojnu pomoć od strane zapadnih zemalja.
"Dakle od zemalja EU, NATO-a i Velike Britanije, a naročito SAD. Takođe, za to vreme ne samo što je zaustavila rusko napredovanje, u jednom momentu ga ukočila, već je i povratila znatan deo teritorije koju su ruske snage zaposele na početku rata. Tako da je sa te strane jedno uverenje unutar ukrajinskog državnog i vojnog vođstva postalo mnogo jače. Sam duh stanovništva i želja za oporom se nije smanjila. Ti uspesi na samom frontu su na neki način podigli samopouzdanje tako da se, ako se gleda sa ruske strane, ne može gledati na pad morala ukrajinskih snaga i na splašnjavanje želje za otporom ukrajinskog društva", rekao je Životć.
Na pitanje šta se može očekivati u 2023. godini, kaže da će se sukob svakako produžiti.
"Iako postoje deklarativno izrečena opredeljenja za mirovnim pregovorima, i za postizanjem rešenja, vidimo da je situacija na terenu takva da je daleko od jedne pozicije koja bi vodila ka postizanju mira. Ona eventualno u ovoj situaciji može da vodi ka nekoj vrsti primirja, s obzirom da se sve više frontovi stabilizuju i da je i jednoj i drugoj strani teško da pomeri te linije", rekao je istoričar za Euronews Srbija.
Objašnjava da je zima silom prilika uticala na smanjenje intenziteta borbenih dejstava, ali da ona nisu prestala uprkos teškim vremenskim prilikama. Tu pre svega misli na boorbe oko Kremine i Bahmuta na istoku Ukrajine.
"Međutim, situacija koja se tu stvara govori da možemo u budućnosti da očekujemo bitne događaje na tim mestima, Vidimo posle šest meseci borbi prosto da je ta ruska ofanziva prema Bahmutu izgubila dah i da je ukrajinska strana uspela da odbrani Bahmut. Međutim, sad je otvoreno pitanje hoće li ruska strana uspeti da odbrani Kreminu. Ukoliko bi eventualno to mesto palo, onda bi se vrata čitavog Donbasa otvorila. Ali ako ruske strane uspeju da zadrže, u vezi sa sa ovim kod Bahmuta, imaćemo prosto stabilizaciju frontova koje će biti vrlo teško pomeriti", napomenuo je Životić.
Napominje i da se mnogo priča o pregovorima, ali da nema pomaka, za šta vidi određene razloge. "Ako gledamo sa ukrajinske strane, svi ovi uspesi, naročito od jeseni su prosto podigli cenu i ulog, tako da oni više ne govore o miru i povratku na stanje pre početka sukoba, već o povratku na stanje iz 1991. godine, dakle na granice u kojima je Ukrajina međunarodno priznata i one granice koje su čuvenim Budimpeštanskim memorandumom njoj garantovane", rekao je Životić.
Sa druge strane, dodaje, Rusija je ušla u rat sa ciljevima koji i dalje nisu precizno definisani, ali svakako jesu maksimalističkog karaktera.
"U međuvremenu je došlo do aneksije ove četiri oblasti. Sa samom aneksijom prosto je ruski ulog u sukobu podignut, ti ciljevi su podignuti na viši nivo. Rusi jednostavno idu na to da se prizna, kako Lavrov kaže - postojeće stanje", napominje Životić i dodaje da na to Kijev i saveznici nisu spremni.
Koje su pouke rata u Ukrjaini?
Aleksandar Životić ističe i da se posle deset meseci ruske invazije na Ukrajinu mogu izvući određene pouke.
"Prvo, da se jedan veliki rat vratio u Evropu kada su u pitanju ratovanje i međunarodni odnosi. Da taj rat podrazumeva široko angažovanje industrija različitih zemalja. Da taj rat podrazumeva strategijsku dubinu i oslonac u raznim segmentima. Da je ponovo kvalitet ispred kvantiteta, ne samo kad je reč o vojnim snagama nego i načinu odlučivanja. Da je sada, kao i nekada, čitavo društvo uključeno u sukob", rekao je on.
Napominje da je najbitnija pouka da se taj novi veliki rat vodi na različitim frontovima, od kojih je samo jedan oružanog karaktera.
"Dakle, to su i informacioni i energetski i ekonomski rat. U ovoj situaicji, kada imamo jasnu poziciju Zapada koji ide kroz sankcije, ne ka trenutnim sankcijama da bi obezvredio ruski napor, već da bi trajno odsekao Rusiju od Evrope, taj energetski aspekt ima važan značaj, po meni možda čak i presudan", zaključuje Životić navodeći da je najveći ruski uticaj na evropskom tlu bio ostvarivan kroz energente.
Komentari (0)