Pregovori o miru u Ukrajini i dalje su daleko: "Rat će biti odlučen na bojnom polju, pre nego što se sedne za sto"

Pitanje pregovora o okončarnju ruske invazije na Ukrajinu s vremena na vreme ispliva na površinu, ali čini se da epilog uvek bude isti – od toga ne bude ništa, a stručnjaci ukazuju da je malo verovatno da će se to dogoditi u skorijoj budućnosti jer nema naznaka da će neka od strana u konfliktu odstupiti od svojih zahteva. Takođe, ni stanje na frontu ne ukazuje da bi diplomate mogle da sednu za pregovarački sto u narednom periodu, a analitičari Putinovu najnoviju izjavu o spremnostti za pregovore, ocenjuju kao kupovinu vremena i pokušaj obmane Zapada.

"Rusija je spremna da pregovara sa svim stranama uključenim u rat u Ukrajini, ali Kijev i zapadne pristalice su odbile da se uključe u pregovore", rekao je nedavno predsednik Rusije Vladimir Putin na kraju godine koju je obeležila ruska invazija na Ukrajinu.

Zapadni i ukrajinski zvaničnici su ocenili da Putin pominje pregovore dok ruske akcije na terenu govore potpuno suprotno. Njegova izjava došla je tokom ruskog neumornog bombardovanja ukrajinske energetske infrastrukture koja je na udaru raketa, piše CNN, uz napomenu da je malo verovatno da će na Zapadu te komentare posmatrati kao nešto više od "sporedne predstave".

U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba je rekao za agenciju AP da Kijev želi da pregovori pod posredstvom UN počnu do februara, ali samo nakon što se Rusija suoči sa tribunalom za ratne zločine. 

Tanjug/AP Photo/LIBKOS

Iako pregovore na neki način pominju i Moskva i Kijev, situacija ipak ostaje nepromenjena: konflikt za koji su mnogi analitičari očekivali da bude gotov za nekoliko dana ili nedelja, pretvorio se u okrutni rat, a svaki eventualni dogovor koji bi uključivao priče o ukrajinskim granicama je neprihvatljiv za Kijev. 

"Kontinuirani ruski narativ"

I direktor CIA Vilijam Barns je rekao da je procena te agencije da Rusija još uvek nije ozbiljna kada je reč o pravim pregovorima, prenosi CNBC. 

Inače, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je ranije već predstavio formulu za mir u 10 tačaka svetskim liderima na Samitu G20 u Baliju. Nuklearna bezbednost, bezbednost hrane, energetska bezbednost, oslobođenje i povratak zatvorenika i deportiranih, sprovođenje Povelje UN i obnova teritorijalnog integriteta Ukrajine i svetskog poretka, povlačenje ruskih trupa i prestanak borbi, vraćanje pravnog sistema, zaustavljanje ekocida, sprečavanje eskalacije i preciziranje kraja rata, deo su te formule. 

Kako piše CNN, Putin se u svom govoru od 25. decembra, kada je pominjao pregovore nije mnogo odmakao od retorike koju je koristio tokom rata, a takođe, on je odbio da pomene Ukrajinu kao relevantnog aktera. 

"Putinove reči o pregovorima su fokusirane na razgovore sa Zapadom, a ne sa Ukrajinom. To oslikava njegov kontinuirani narativ da je Ukrajina samo zapadni pion", naveo je Institut za proučavanje rata i dodao: "Njegova izjava ne odskače od te retoričke linije". 

Tanjug/AP/Vladimir Gerdo, Sputnik, Kremlin

U međuvremenu su se oglasili i drugi ruski zvaničnici sa "tvrdim" stavovima koji uopšte nisu pomirljivi. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da Ukrajina mora da ispuni zahteve Rusije za, kako je naveo "demilitarizacijom" i "denacifikacijom". Takođe je govorio i o eliminaciji pretnji za rusku bezbednost, uključujući i “nove teritorije”, što je referenca na okupirane regione u Ukrajini koje je Rusija ilegalno anektirala. 

I Kremlj je ponovo odbacio plan Zelenskog u 10 tačaka navodeći da predlozi za okončanje sukoba u Ukrajini moraju da uzmu u obzir, kako je navedeno, “trenutnu realnost, uključujući onu vezanu za pridruživanje četiri ukrajinska regiona Rusiji”. 

"Putin mora da se vrati u realnost"

Sve to je naišlo na oštre reakcije u Ukrajini. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak je rekao da “Putin mora da se vrati u realnost”.

“Rusija je jednostrano napala Ukrajinu i ubija naše građane. Rusija ne želi pregovore, ali pokušava da izbegne odgovornost. To je očigledno, zbog toga prelazimo na Tribunal”, naveo je Podoljak.  

Portparol Bele kuće Džon Kirbi je rekao novinarima nedavno da je Putin pokazao “apsolutno nula indikacija da je voljan da pregovara” i da okonča rat. “Naprotiv, sve što on radi na terenu i u vazduhu govori da želi da nastavi sa nasiljem nad Ukrajinskim narodom”, naveo je Kirbi.  

Kako navode analitičari, malo je verovatno da Kremlj vidi mirovne pregovore kao ispravan put za izlazak iz sukoba u skorijoj budućnosti, ali bi za Putina moglo da bude dobro ukoliko nametne Zapadu da se razgovara o toj temi. 

“Putinova izjava od 25. decembra je deo namerne kampanje informacija čiji je cilj da se obmane Zapad da bi pritisnuo Ukrajinu da napravi određene ustupke”, naveo je Institut za proučavanje rata dodajući da je Moskva pojačala takve napore od decembra. 

Tanjug/AP/Andrew Harnik

Ekonomski savetnik Volodimira Zelenskog Aleksandar Rodnjanski rekao je za CNN u utorak da su Putinovi komentari zapravo pokušaj kupovine vremena.  

“Blickrig je prošao očajno za njih i oni to znaju, zato im je potrebno više vremena da se regrupišu i da oporave trupe”, naveo je i dodao da je stategija Kremlja takođe da odvrati svet od slanja nove pomoći Ukrajini. "Ne smemo upasti u tu zamku", poručio je. 

"Rat će biti odlučen na bojnom polju pre nego što se sedne za sto"

S druge strane, pošto je ratište na istoku i jugu Ukrajine od kraja leta obeleženo ukrajinskim kontraofanzivama, to je pojačalo optimizam u Kijevu i među zapadnim saveznicima. Kako navode analitičari, potrebna bi bila velika promena pozicije Kremlja da bi prihvatio uslove koje Ukrajina postavlja.

"To bi mogao da promeni neki veliki zamah na bojnom polju u narednoj godini, ali trenutno su i dalje aktuelna predviđanja da bi ovo mogao da bude dugotrajan i težak sukob. Poseta Zelenskog Americi ukazuje na njegovu nameru da se fokus saveznika zadrži na pomoći Ukrajini”, piše CNN.  

Da su izgledi za pregovore “crni” smatra i Barbara Zančeta sa Odeljenja za studije rata na Kings Koledžu u Londonu. Kako navodi, za potencijalni mirovni sporazum ključno je da se zahtevi makar jedne strane u konfliktu promene. “Nema dokaza da se tako nešto dogodilo, ili da će se dogoditi uskoro”, kaže Zančeta za BBC. 

Bivši američki ambasador u Poljskoj Danijel Frid napominje da su Rusi istakli maksimalističku poziciju koja je “smešna i agresivna”. S druge strane, napominje da je ukrajinska pozicija da pregovori moraju da počnu sa povlačenjem Rusije i pravdom za Ukrajinu, što ocenjuje kao razumniji zahtev.  

profimedia

“Ali, činjenica je da će ovaj rat, kao što je i rekao ministar Kuleba, biti odlučen na bojnom polju pre nego što stigne do pregovaračkog stola”, naveo je Frid za NPR. 

“Obe strane misle da mogu, ako ne da pobede, onda bar da poboljšaju poziciju. Rusi smatraju da mogu da oslabe Ukrajince napadima na infrastrukturu, a to i pokušavaju. A takođe se nadaju da će američka i zapadna podrška Kijevu splasnuti. Ukrajinci veruju da mogu da nastave sa oslobađanjem teritorije. Upamtite, od početka rata, Ukrajinci su nadmašili mnoga očekivanja, a Rusi su zakazali”, naveo je on. 

Veruje da je jedna od tema o kojoj je Zelenski razgovarao sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom u Vašingtonu kako da njihov plan za mir bude vidljiviji.

“Mislim da vidimo rezultate toga u Kulebinom predlogu. Ali i dalje smo u fazi kada je borba verovatnija od pregovora. Za prave razgovore, želeo bih da vidim znake da je Rusija odustala od maksimalističke pozicije”, zaključio je bivši ambasador.